Ustani, kreni

Kada ste poslednji put bili kod lekara iako vas ništa nije bolelo? Da li ste ikada to učinili? Da li znate da možete sami da smanjite rizik od raka i infarkta?

Ako ste na ova pitanja odgovorili potvrdno, ne pripadate većini Srba koja o svom zdravlju ne vodi računa. Skoro dve trećine svih umrlih kod nas su žrtve bolesti srca i krvnih sudova i malignih tumora, što je mnogo više nego u bilo kojoj evropskoj zemlji. Od 1999. godine broj umrlih od bolesti kardio-vaskularnog sistema i malignih tumora porastao je za 25 odsto, od malignih tumora godišnje oboli oko 24.000 stanovnika, najčešće na plućima i bronhijama kod muškaraca i na dojci kod žena. Najčešći uzroci ovih bolesti su nepravilna ishrana, pušenje, prekomerno uživanje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost i stres. Zaključak je očigledan: ostavite pušenje, odrecite se masne hrane u korist pravilne ishrane, zadovoljite se samo čašicom-dve, krećite se što više, ne nervirajte se zbog svega i svačega, i kontrolišite svoje zdravlje.

Podaci studije „Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zaštite stanovništva Srbije“, koju je uradio Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ na uzorku od 17.000 ispitanika, ukazuju da više od polovine muškaraca i jedna trećina žena puši, duže od 25 godina puši 40 odsto muškaraca a 30 odsto žena; skoro trećina je predgojazna a svaka peta osoba je gojazna; 64 odsto ispitanika se slaže da ne treba preterivati u konzumiranju alkohola, a svaki četvrti tvrdi da alkohol nije štetan; skoro jedna četvrtina ih se bavi rekreacijom – preovlađuju muškarci i mlađe osobe. Prim. dr sci. med. Anđelka Dželetović iz Instituta „Batut“ kaže da „znatan deo ispitanika ima dva i više faktora rizika, pa, ipak, više od polovine ih smatra da njihovo ponašanje neće izazvati infarkt miokarda, šećernu bolest, gojaznost, šlog, povišen krvni pritisak i arteriosklerozu. Oni ne prepoznaju faktore rizika koji dovode do pojave najčešćih nezaraznih oboljenja, pa samim tim i ne očekujemo promene u njihovim navikama i ponašanju.“ Dr Anđelka Vukićević navodi primer pilot-studije u Bačkom okrugu: „Ljudi znaju da je pušenje faktor rizika za maligne tumore pluća i bronhija, a kada nekoga pitate da li puši, odgovor je, naravno, potvrdan. Kad ga pitate da li zna da je to faktor rizika, kaže da zna. A šta misli, da li će oboleti od raka pluća, odgovara: naravno da neće. Kod nas se ljudi pridržavaju principa da se ružne stvari dešavaju drugima.“

IZBEGAVANJE GINEKOLOGA: Zato i ne idu kod lekara ako ne moraju, da o sebi ne bi čuli nešto što im ne odgovara. Istraživanje ukazuje da je najčešći razlog posete lekaru bolest, da samo šest odsto ispitanika redovno kontroliše oralno zdravlje (zube), na redovne kontrole kod ginekologa ne odlazi više od 60 odsto žena. „Rizik da u Srbiji žena oboli od raka grlića materice je četiri do pet puta veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji evropske zajednice, a da umre od te bolesti veći je nekoliko puta nego u drugim zemljama“, kaže dr Vukićević. „A ako se na vreme otkrije, ta bolest može da se leči pa čak i preventivno spreči. U Evropi se radi rano otkrivanje raka dojke putem mamografije. Mi ovde nemamo svuda te uslove. U Šapcu i Loznici, na primer, nemaju nijedan mamograf, a na drugim mestima i kad ga imaju najčešće je toliko star da je neupotrebljiv. Međutim, ako nemamo uslove, moramo da učinimo barem ono što možemo, a to je da obučimo stanovništvo kako da vodi računa o svom zdravlju.“

Cilj nacionalne kampanje „Tvoj život u tvojim rukama?“ (sprovodi se preko mreže 23 zavoda za zaštitu zdravlja po Srbiji, prva faza traje do jula, podeljeno je 20.000 plakata, uključeni su svi mediji), kaže dr Anđelka Vukićević rukovodilac ove kampanje, jeste da obrazovanjem nacije poveća njeno interesovanje za brigu o sopstvenom zdravlju. „Na primer, dali smo 1000 plakata Pošti Srbije, oni imaju 40.000 zaposlenih. Ako prosečno svako od njih ima tročlanu porodicu, to znači da će 120.000 ljudi imati priliku da se obavesti o načinima kako da smanji, pa čak i potpuno ukloni rizike od nezaraznih bolesti.“

DUVAN I SPORT: Prim. dr Petar Borović kaže da od 100 ljudi koji dobiju bilo koji od 200 kancera kod 35 je uzrok hrana, a kod 30 – pušenje. „A svako može da vodi računa o ishrani. Optimalna dnevna doza C vitamina je 38 do 42 miligrama. To je jedna pomorandža. Ako je pušač, potrebne su mu dve, ako je nepušač, ali živi u zagađenom gradu isto dve, a pušač u zagađenom gradu trebalo bi da pojede četiri pomorandže. Evo, drugi primer. Nacija je pod stresom, najvažnije je da uzima B vitamin, odnosno crni hleb gde ga ima najviše. Najbolji su graham i makrobiotički bez kvasca. Hleb treba da je star dva do tri dana, nikako ne svež zato što se ne žvaće dovoljno i otežava varenje. Sve to ljudi ne znaju, a važno je, i mi pokušavamo da korigujemo njihovo ponašanje. Na našem tržištu ima kvalitetnih hlebova, pančevačka i smederevska mlinska industrija imaju veliki izbor.“ U ishrani dece i omladine dominira beli hleb, dok nutritivno bolji hleb uzima samo njih četiri odsto. Mleko ne pije nikad njih 38 odsto, oko jedne četvrtine ispitanika jede meso ređe od jedanput nedeljno, najređe juneće i ribu.

Među pušačima preovlađuju mlađi i ljudi iz nižih socioekonomskih slojeva. „Ja vodim Savetovalište protiv pušenja duže od 20 godina“, kaže dr Borović. „Pušačima prvo savetujemo da sami ostave duvan, neka to bude njihova odluka. Ako ne mogu, primenjujemo terapiju s lekovima, to je guma za žvakanje s nikotinom, uspešna je u oko deset odsto slučajeva. Pojavio se novi lek ziban, koriste ga Amerikanci i Francuzi a počeli su i drugi. U našem savetovalištu bio je uspešan u 84 odsto slučajeva. Radimo po metodi prilagođenoj našim uslovima i od 100 ljudi ostavilo je duvan njih oko 95 odsto. Dešava se da propuše, u SAD ih je prošle godine bilo 43 odsto, kod nas 37 odsto.“

Svetski dan protiv duvana je 31. maj. Slogan je „Sport bez duvana – igraj čisto“. Sport je jedan od uslova zdravog života i cigarete se tu nikako ne uklapaju. „Pa ipak, u našoj zemlji duvanska industrija sponzoriše sport radi reklame“, kaže dr sc. med. Anđelka Dželetović. „Na primer, „best“ je na dresovima jugoslovenske rukometne reprezentacije, a „winston“ se reklamira preko Winston Yuba lige. To je nedopustivo, sportske organizacije bi morale da nađu neke druge izvore finansiranja, a ne da ljudi koji sportom promovišu zdrav život reklamiraju duvan. Još samo jedan podatak: da li znate koliko je u februaru u Beogradu bilo bilborda s reklamama za cigarete? Jedanaest!“ Povodom Svetskog dana protiv pušenja u svetu je organizovana kampanja „Quit and Win“. Mi ove godine treći put učestvujemo. „Od 2. do 29. maja održaće se takmičenje u nepušenju uz podršku nepušača“, kaže dr Verica Jovanović. „Naime, svaki pušač koji želi da se odvikne od cigareta treba da obezbedi sebi jednog podržavaoca nepušača koji će biti svedok njegovog nepušenja. Nacionalna nagrada za pušača i nepušača je po 20.000 dinara, a glavna internacionalna nagrada je 10.000 dolara. Svako ko želi da se takmiči treba da se prijavi našem Institutu ili lokalnom zavodu za zaštitu zdravlja.“

ŽIVOT U RUKAMA: Koliko je država zainteresovana za promociju zdravog života? Utisak dr Anđelke Dželetović je da država nije zainteresovana. „To je dugoročna akcija, efekte je moguće sagledati za nekoliko godina, a političarima su neophodni brzo ostvarivi projekti. Nedavno, u emisiji državne TV gostovali su mnogi eminentni stručnjaci iz zdravstva. I svi su sve vreme pričali samo o klinikama, o troškovima lečenja, o aparatima. Sve je to izuzetno važno, ali zašto ne bismo razgovarali o akcijama koje će učiniti da čovek ne stigne do klinike.“ Interesantan je podatak dr Petra Borovića: „Dinar dat u preventivi uštedi 10.000 do 40.000 u kurativi.“ Dr Verica Jovanović kaže da čovek mora da ima podržavajuće okruženje, koje će mu pomoći da zdrav izbor bude lak izbor: „Mislim da se država mora pozabaviti promocijom zdravlja i prevencijom bolesti i navika štetnih po zdravlje uz maksimalno uključivanje zajednice.“

Medicina rada je svedena samo na lečenje, iako se jedan njen deo odnosi na zdravstveno-promotivni rad. Zakon nalaže radno mesto, službe medicine rada imaju u sistematizaciji stručnjake iz te oblasti, ali ne i u praksi. A jedan od programa zaštite zdravlja je preventivna zaštita zdravlja zaposlenih.

Kako se ponaša stanovništvo kad je reč o kulturi zdravlja? Ako je moguće suditi po traženosti 23 priručnika o zaštiti zdravlja čiji su autori stručnjaci Instituta „Batut“, raspoloženje stanovništva je pozitivno. Dr Anđelka Dželetović kaže da „kampanja ‘Tvoj život u tvojim rukama’ predviđa ispitivanje javnog mnenja, tako da će se znati povratna informacija“. Ispitivanje javnog mnjenja, koje su radile dr sci. med. Dželetović i prof. dr Ivanka Gajić, direktor Instituta, odnosi se na uticaj napisa o pravilnoj ishrani u listu „Politika“. „Oko 40 odsto je promenilo svoje negativno ponašanje čitajući te savete.“ Neophodno je kretati se najmanje 30 minuta svakog dana, „odnosno, što već i vrapci znaju, sići stanicu pre radnog mesta“, kaže dr Jovanović. „Motivišemo ljude da kretanjem stignu do zdravog života, učimo ih šta i koliko treba jesti, preusmeravamo decu sa bolesti zavisnosti, pomažemo ljudima da se odreknu alkohola i, što će možda zazvučati neverovatno, ljudi su voljni da prime informacije o zdravom životu. Istina, polako, ali, zdravstvena zaštita i jeste dugoročan proces. Promocija zdravlja je svetska strategija. Mi smo se uključili i prihvatili obavezu ostvarenja 21 cilja za XXI vek.“