Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Klimatske promene uzrokuju sušenje ogromnih površina planete, zbog čega će do 2100. godine biti dovedena u pitanje egzistencija pet milijardi ljudi, upozorava se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija.
Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne, prenosi RTS.
U poređenju sa periodom od pre 30 godina, 77,6 odsto kopnene površine planete postalo je suvlje, a sušna područja proširila su se za površinu veću od Indije i sada pokrivaju 40,6 odsto kopna Zemlje.
Nalazi studije, objavljene u novom izveštaju UN-a, upozoravaju da ako se trend nastavi, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. To će uzrokovati ispošćavanje tla, isušivanje iovako umanjenih vodnih resursa i slom vitalnih ekosistema.
„Prvi put smo krizu suvoće dokumentovali sa naučnom jasnošću, otkrivajući egzistencijalnu pretnju po milijarde ljudi širom sveta. Sušama dođe kraj. Ali kada klima jednog područja postane suvlja, mogućnost da se vrati na prethodne uslove se gubi. Suvlja klima sada pogađa ogromna prostranstva i ona se neće vratiti na prethodno stanje, a ova promena redefiniše život na Zemlji“, ističe jedan od izvršnih sekretara UN-a Ibrahim Tiav.
Dok klimatske promene uzrokuju porast temperatura širom planete, voda više isparava sa površine a atmosfera je sve više apsorbuje.
Taj proces vodi planetu u sve teže sušne uslove i za stalno transformiše nekada zelene šume u suve pašnjake i otklanja vlagu potrebnu za život i poljoprivredu.
Izvor: RTS
“Granica između čoveka i mašine nije u brzini ili tačnosti izvršenih operacija, već u sposobnosti samorefleksije, kao i u kapacitetu za etičko i estetsko prosuđivanje i kreativnost”
Arhitekta Miša Manojlović bio je protiv projekta olimpijskog stadiona kojim bi se ugrozila Beogradska tvrđava. Da li je i to, osim njegovog jevrejskog porekla, doprinelo da bude ubijen na Starom sajmištu 1941.
Nakon grupne faze na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tehnolški hiperunapređeno suđenje je navuklo na sebe veliki broj kritika. U nokaut fazi postale su još glasnije
Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
