Trka za sladokusce

Bio je to finiš kakav odavno nije viđen. Nas nekolicina smo pokušavali da se setimo kada smo poslednji put gledali uzbudljiviju završnicu i – mada smo respektabilnog iskustva što u gledanju TV prenosa, što u boravku na licu mesta – nije nam to pošlo za rukom. Bar kada je o poslednjoj deceniji reč, jer je najozbiljniji kandidat bila trka od pre skoro petnaest godina u Hungaroringu, kada su Sena i Šumaher redom i bukvalno izbacivali konkurente sa staze.

Lično, bio sam sklon da Mihaela Šumahera (Ferari) otpišem još u nedelju ujutro, i inače mi nije iz oka ispao. Naime, na drugom zvaničnom treningu napravio je početničku grešku, blokirao kočnice, nakratko izleteo sa staze i sa drugog pao na trinaesto startno mesto. Očekivao sam da će se tokom trke dokopati (možda) nekog bodića i da će tako dodati još jedan kamičak u temelj moje teorije da će se pre kraja sezone povući iz takmičenja. Usput, respektabilnost ovog stava, ali i nedeljnika koji ga objavljuje, potvrđena je između poslednje dve trke serijom izjava na ovu temu koju smo, čemu lažna skromnost, upravo mi lansirali. E sad, stvari se menjaju, ali…

Kada je u prvom delu trke Rubens Barikelo (Ferari) odustao zbog problema sa elektronikom, konzervativnu Šumaherovu vožnju tumačio sam kao opreznost da se i njemu ne desi ista stvar. Zaseo je iza brata koji je u tom trenutku bio jedanaesti i nije pokazivao trunku želje da ga napadne, možda ili upravo zbog gužve koja je bila ispred njih. Trajalo je to sve do prvih svraćanja u boks. Tek kada se situacija ispred njega raščistila, kada su drugi otišli u boks na dolivanje goriva, Šumi je pokazao da misli ozbiljno. Napravio je seriju najbržih krugova i smanjio razliku u odnosu na vodećeg Alonsa (Reno) za skoro dvadeset sekundi! Potom je došlo drugo iznenađenje jer se šampion zadržao u boksu najkraće od svih. Šta nam to govori? Pa, govori nam prvo – da Ferarijev bolid i dalje troši najmanje od svih, odnosno da može najduže da šiba stazom kao najlakši (čitaj, najbrži), i drugo – da se najkraće zadržava u boksu. Kada se sabere 1 + 2 dobije se napredovanje od osam mesta posle prvog dolivanja goriva!

Upravo u drugom delu trke svi koji su gledali prenos prisustvovali su Šumaherovoj majstoriji koji je agresivnom vožnjom, za samo osam krugova, smanjio prednost od dvadesetak sekundi u odnosu na tada drugoplasiranog Džensona Batona (BAR Honda). Potom je, zahvaljujući budalaštini dva vozača Vilijamsa koji su se međusobno trkali ne hajući što ih vodeći obilaze za čitav krug, dobio odličnu priliku da se bez po muke probije na drugo mesto. Lider trke bežao mu je u tom trenutku čitavih četrnaest sekundi.

„Znao sam da je Mihael brži od mene za sekundu po krugu“, izjavio je posle trke Fernando Alonso. „U završnici trke morao sam da ga zadržim iza sebe, a jedina šansa bila je da ga blokiram na polovini krivine i izađem brže od njega. Nijednog trenutka nisam pomislio da se predam i propustim ga, da se zadovoljim drugim mestom. Nikad!“ Španac je trećom pobedom u četiri dosadašnje trke, pobedom za koju kaže da mu je „najbolja u karijeri“, samo pojačao histeriju u svojoj zemlji jer je na sam dan otvaranja blagajni za narednu trku u Barseloni planulo čak šezdeset hiljada karata! Razume se, i dalje je vodeći u generalnom plasmanu vozača, a tim Reno konstruktora. Za razlog izletanja sa staze i zakucavanje u ogradu Fizikele (na istom mestu gde je svojevremeno poginuo Sena) i dalje nema detaljnijeg objašnjenja osim onoga da je reč o „mehaničkom kvaru“.

„Moja karijera je duga, ali ovo što je bilo danas se retko događa“, rekao je Mihael Šumaher na zvaničnoj konferenciji za novinare. „Pružili smo zapanjujuće dobru partiju, jasno je da imamo odličan bolid i da nam predstoji borba za sam vrh. Fernando sada ima ono što nije imao ranije – konkurentan bolid, i neću reći ništa novo kad kažem da će biti ‘čupavo’. Sada ima mnogo vozača u vrhu, Kimi (Raikonen) i ostali su veoma jaki, pa će biti i dobrog trkanja“. I pored spekulacija da „bridžstonovim“ gumama leže hladnije staze, ta teorija ne pije vodu jer je opet samo Šumi bio među prvih deset koji voze na tim gumama. Usput, valja reći i to da se nekoluiko timova požalilo novinarima da je Ferari tokom tronedeljne pauze između dve trke testirao svoje bolide duže nego što je to dozvoljeno pa su čak najavili da ni oni ubuduće neće poštovati ograničenja.

Iako sam secovao na iznenađenje, pre svega zbog dobrih rezultata testova BAR Honde posle veoma lošeg starta sezone, Dženson Baton je prošao treći kroz cilj. Vozio je precizno, a mogao je proći i bolje da nije bilo neshvatljivog poteza ekipe u boksu koji su ga pri poslednjem dolivanju goriva zadržali u boksu skoro deset sekundi! Ko da će da vozi do Napulja, a ne petnaestak krugova koliko je tada bilo ostalo do kraja trke. Sato je ponovo bio onaj stari jer se svojski trkao, atraktivno obilazio i osvojio peto mesto. Problem je ipak sumnja da je Batonov bolid bio lakši nego što je to dozvoljeno, o čemu će konačan sud doneti komisija na sastanku 4. maja.

Meklaren je posebna priča. Raikonen je blistao u petak i subotu na zvaničnim treninzima, Vurc takođe, ali je Finac zbog slomljene spone volana odustao u prvom delu trke, a bodove je timu doneo Austrijanac osvajanjem četvrtog mesta. Možda je kraj trke najopuštenije dočekao „otpisani“ Žak Vilnev (Zauber), koji je sa dvanaestog startnog zauzeo šesto mesto na cilju. Malo su mu i okolnosti (odustajanja) išle naruku, ali ipak je zadovoljstvo videti starog šampiona u plasmanu. Poslednja dva mesta osvojili su vozači Tojote, Ralf Šumaher i Jarno Truli, mada je Ralfov bodić još neizvestan jer sudije sumnjaju da je on krivac za laki sudar u boksu sa Hajdfeldom (Vilijams)

Sledeća trka Formule 1. održava se 8. maja za Veliku nagradu Španije.