Sredinom prošle godine skauti i menadžeri najvećih evropskih klubova zauzeli su gotovo sva mesta u avionima za Južnu Ameriku. Svima je poslednja destinacija bio brazilski grad Sao Paolo, a adresa stadion fudbalskog kluba Santos na kojem se igrala odlučujuća utakmica koja je rešavala ko će poneti titulu prvaka. Igrao se 81. minut, i gost je na veliki očaj više desetina hiljada domaćih navijača vodio sa 2:1. I, dok su skauti i menadžeri dremali na tropskom suncu u svečanoj loži, jer onog zbog kojeg su i potegli na put, nije bilo na terenu, sluđeni trener Santosa, shvativši da uzalud gleda u nebo i priziva ko zna koga, pozvao je i ubacio u igru plavušana sa brojem deset na leđima, ni sam ne verujući da tu leži spas. Dva minuta kasnije klinac je zgrabio loptu i jurnuo pravo na dva tamnoputa bika (nije slovna greška) koji su ga čekali poput brda od mišića, tetiva i ligamenata. A onda je mali izveo ono, što sada vežbaju njegovi slavni zemljaci na evropskim terenima – napravio je u trku okret u vazduhu za 360 stepeni, znači figuru koja se ceni u umetničkom klizanju, ali ne i u fudbalu, i protivnici su popadali na leđa kao čunjevi. Projurio je kroz njih kao laserski zrak i lažnjakom poslao protivničkog golmana da u jednom uglu traži detelinu s četiri lista, dok je lopta lagano odskakutala u drugi ćošak. Minut-dva kasnije, dok su skauti i menadžeri tek počeli da pale i startuju svoje laptopove, momak je kompjuterskim pasom pronašao svog samo nekoliko meseci starijeg saigrača Robinja, za kojeg tvrde da je drugi Garinča iako igra po levoj strani, a koji je fintama izbacio iz igre celu protivničku odbranu i ušetao se s loptom u mrežu. U danu kada je Santos osvojio titulu prvaka, Brazil i svet dobili su novog Pelea, koji se ovoga puta zove – Diego Ribas da Kunja. Za njega stručnjaci tvrde da je već sada u svojoj osamnaestoj godini (rođen je 28. februara 1985. godine) bolji fudbaler nego što je to bio njegov slavni prethodnik u tom uzrastu. Zbog toga su na vrata Santosa hitro zakucali emisari Intera, Milana, Juventusa, Rome, Mančester junajteda, Arsenala, madridskog Reala, Barselone, minhenskog Bajerna ali i nekih drugih evropskih klubova koji su unapred znali da u tom sudaru velikih cifara nemaju nikakvih šansi. Diegova životna priča nije tipično brazilska jer on za razliku od svojih slavnih zemljaka prethodnika nije rođen u faveli, odnosno kućici od lima i kartona. Njegova porodica pripada srednjem sloju brazilskog društva, dakle onom koji je na Balkanu davno izumro, pa mu je tako otac Djair Silverio da Kunja mašinski inženjer po struci, a ujedno i menadžer, a majka Cecilija Ines sekretarica u jednoj dobrostojećoj kompaniji. Diego ima i dve starije sestre, a rođen je u gradiću Ribeirao Prato, koji je u stvari predgrađe Sao Paola. Počeo je da igra kao jedanaestogodišnjak u lokalnom klubu, i njegov prvi trener Pedro je već posle nekoliko meseci pozvao svog kolegu iz Santosa Eduarda Djenera da vidi kakvo se to plavokoso čudo pojavilo, kojem se lopta lepi za patike. Iskusnom stručnjaku bilo je dovoljno samo desetak minuta da to shvati i malog je za ruku odveo kod roditelja da ih zamoli da ga puste u Santos. To je bila teška odluka za oca i majku jer je podrazumevala selidbu u Sao Paolo, no presudila je želja Diega da se oproba u velikom klubu. Tako je klinac napustio roditeljski dom, posle će se pokazati zauvek. Godinama je stanovao kod svog trenera Eduarda, i danas ga smatra za svog drugog oca. Malog je Evropa već videla na svetskom prvenstvu za kadete do šesnaest godina koje je održano u Šalernu u Italiji, i na kojem su karioke osvojile titulu svetskog prvaka zahvaljujući najviše njegovoj izvanrednoj igri. U prvom timu Santosa debitovao je u januaru 2002. godine, sa nepunih sedamnaest godina, da bi samo nekoliko meseci kasnije svom klubu doneo titulu prvaka. Posle te utakmice čelnici kluba su mu udesetostručili mesečnu platu (sa 2500 na 25.000 evra) a istakli su i cenu za njega – 25 miliona evra. Njegov otac ima 40 procenata od vrednosti njegovog ugovora, dok ostalih 60 odsto drži Santos, koji kako stvari sada stoje jedva čeka da ga proda nekom bogatom evropskom klubu, baš kao i njegovog druga iz ekipe Robinja. Danas se svi stručnjaci slažu da je on plejmejker najplemenitijeg kova, koji perfektno igra obema nogama, ali i misli za ceo tim. Ima fantastičan, samosvojan i neuhvatljiv dribling, po kojem se razlikuje od svih svojih slavnih prethodnika. On sam za sebe kaže da su mu uzori Ronaldo i Ronaldinjo, da je Maradona bio sjajan igrač, ali da mu se nikako ne dopadaju gluposti koje je činio u privatnom životu. Svestan je i svojih mana pa tvrdi da mora da poboljša igru glavom i otkloni propuste koje čini pri markiranju protivnika. Najveća želja mu je da svoju igru dovede do perfekcije i zato je jedan od najmarljivijih i najpožrtvovanijih na treningu. Velika mu je mana to što više od svega voli da proturi loptu kroz noge protivničkom igraču – naime, u zemlji kafe, fudbala, sambe i slobodnog seksa, za razliku od ovih balkanskih gudura, nije nikakva uvreda ako protivniku u žaru borbe spomenete bližu i širu familiju sa akcentom na erotske aktivnosti. Ali ako mu proturite loptu kroz noge naočigled više desetina hiljada zajapurenih navijača, potpisali ste sami sebi smrtnu presudu koja može izostati samo u slučaju težeg loma kostiju. Zato Diegu, baš kao i Robinju još u tunelu protivnici kroz zube spominju šta će im učiniti ako se drznu da ih naprave majmunima, a i saigrači im govore da ne čačkaju lava dok spava. No njih dvojica čim meč krene, smesta se zaborave, pa udri kroz noge, i to ne jedanput nego više puta. Posle se pravdaju da ih je poneo žar borbe, iako im stalno govore da je mlađani Ronaldo, još pre no što će početi da se ljudski brije, imao oba skrljana kolena i dve teške operacije za sobom, a sve zbog „nežnih“ nasrtaja holandskih bekova rase simental. Pošto će i Diego uskoro u Evropu, to bi morao da ima na umu. Prema poslednjim vestima, trku je izgleda dobio klub koji važi za pravog ubicu i groblje za rasne napadače – milanski Inter. Valjda će se vlasniku Masimu Moratiju konačno posrećiti fudbalska priča sa ovim Brazilcem, kad je već onako izgutao sa njegovim zemljakom Ronaldom. Kako bilo da bilo, uskoro će i evropski ljubitelji fudbala moći da se uvere da li se stvarno rodio i pojavio novi Pele, koji se ovoga puta zove Diego Ribas da Kunja, skraćeno, naravno, Diego!
