Toplotni talasi su zapravo najubitačniji tip vremenske nepogode, ali nemaju takvu percepciju u javnosti jer za sobom ne ostavljaju tragove razaranja i slike uništenja. Zbog toga nisu atraktivni za medije, kao kada neku oblast pogodi uragan ili cunami.
Vrelina tiho ubija siromašne i usamljene ljude u bogatim zemljama, kao i siromašne koji moraju da rade napolju u zemljama u razvoju, izjavila je ekspertkinja organizacije World Weather Attribution Friderike Oto, koja je takođe predavač klimatske nauke na Institutu Grantam pri Imperijal koledžu u Londonu, prenosi RTS.
Njeno upozorenje usledilo je u trenutku dok raste zabrinutost zbog skrivenog danka koji uzima neravnopravna izloženost stanovništva ekstremnim vrućinama u zavisnosti od socijalnog položaja.
Reakcija Ujedinjenih nacija
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je prošlog meseca objavio poziv na akciju povodom ekstremnih vrućina, koja je pre svega fokusirana na brigu za ugrožene i zaštitu radnika izloženih visokim spoljnim temperaturama.
“Ekstremna vrućina sve više ugrožava ekonomije, produbljuje nejednakost, narušava ciljeve održivog razvoja i ubija ljude. Procenjuje se da godišnje ektremno visoke temperature ubiju gotovo pola miliona ljudi, što je oko 30 puta više nego tropski cikloni”, istakao je Gutereš.
Najviše temparature u poslednjij 120.000 godina
Njegov apel usledio je nakon što su 21, 22. i 23. jula registrovana tri uzastopna dana sa najvišim temperaturama ikada zabeleženim u svetu. Klimatolozi su istovremeno upozorili da su to verovatno najviše temperature izmerene na Zemlji za oko 120.000 godina, što pokazuju dokazi koje pružaju godovi na drveću i kora leda.
Eksperti ukazuju da se vrućina drugačije doživljava i kod kuće, pri čemu je mnogo opasnija za ljude koji žive u neuslovim naseljima, bez klima uređaja. Naravno da su mnogo ugroženiji radnici koji su primorani da rade napolju, od zaposlenih koji se nalaze u klimatizovanim prostorima.
Milioni žrtava u Evropi
Portal nemačkog javnog servisa ZDF piše da je 2022. godine u Evropi od posledica toplotnih talasa umrlo preko 60.000 ljudi. U Italiji je tada od posledica ekstremnih vrućina umrlo 18.010, u Španiji 11.324, u Nemačkoj 8173 ljudi, utvrdio je istraživački tim strčnog magazina „Nature Medicine“.
Smrt kao posledicu vrućine nije lako dijagnostifikovati. Zato je tim pod rukovodstvom Džoan Balestera sa Instituta za globalno zdravlje (ISGlobal) iz Barselone analizirao podatke kompjuterskim modelima.
Jer smrt kao direktna posledica izloženosti vrućini, toplotni udar ili sunačanica, relativno se retko beleži, ali su indirektne posledice jednako smrtonosne.
Upoređujući smrtnost u doba normalnih vremenskih uslova i ekstremnih vrućina na osnovu ogromne baze podataka koja obuhvata preko 543 miliona Evropejaca u 35 zemalja, stručnjaci ISGlobal su došli do zaključka da je između januara 2015. i novembra 2022. godine u 823 evropske regije od posledica ekstremnih temperatura preminulo oko 45 miliona ljudi. Većina njih je bolovala od nekih hroničnih bolesti koje su bile podstaknute vremenskim uslovima.
Što su ljudi stariji, to ih vrućina više ugrožava.
Matias an der Hajden iz Instituta Robert Koh u Berlinu upozorava da vrućina kao uzročnik smrti ne sme da se potceni. Stručnjaci širom sveta upozoravaju da bi države morale da razrade strategije za toplotne talase, jer se može očekivati da će usled globalnog zagrevanja i u narednim godinama biti obarana temperaturni rekordi.
Izvor: RTS/ZDF
