Internet visokog kapaciteta je u Britaniji postao svakodnevica, ali ne u meri i brzinom koja je očekivana. Da podsetim, u pitanju su internet veze koje korisniku omogućavaju krstarenje brzinom većom deset do sto puta od tradicionalnog telefonskog modema. Dakle, sve leti po ekranu! Nema beskrajnog čekanja na učitavanje stranica, posebno onih koje su grafički „teške“, nema zamornog okretanja telefona da bi se dobila veza (ona je stalno uspostavljena), i sve to omogućava korišćenje interneta koje se razlikuje od onog na tradicionalnim sporim vezama.
Trenutno u Britaniji preovladavaju dva sistema interneta visokog kapaciteta (broadband): kablovski i takozvani ADSL. Kablovski sistem je isti kao i kablovska televizija: podaci sa interneta dolaze do korisnika kablom (koji na kraju ima poseban modem) ali je propusna moć drastično veća od tradicionalne veze: kapaciteti idu i do dva megabita u sekundi, što je dovoljno da se na monitoru mogu gledati filmovi „strimovani“ preko interneta. Prednost kabla je što se istom vezom korisniku mogu emitovati i televizijski kanali, „video na zahtev“ kao i tradicionalna telefonska veza. Telekomunikacione kompanije su se potrudile da naprave atraktivne pakete koji omogućavaju korisniku da sve svoje komunikacione potrebe reši lako i jednostavno. U tome leži i poenta demonopolizacije telekomunikacione industrije u jednoj zemlji.
Primer sa drugim sistemom interneta visokog kapaciteta u Britaniji – ADSL – pokazuje šta se događa kada je telekomunikaciona infrastruktura pod nekadašnjim državnim monopolom, u ovom slučaju čuveni Britiš Telekom (BT). Da bi funkcionisao, ADSL koristi tradicionalne telefonske linije koje omogućavaju da se podaci sa interneta, uz malo dodatnog hardvera i softvera, prenose velikim brzinama. Teoretski, i do osam megabita u sekundi, omogućavajući korisničko iskustvo koje je jednostavno nemoguće opisati! Nažalost, da bi sve funkcionisalo kako treba, lokalne telefonske centrale u gradovima i delovima gradova moraju da se prilagode ovom sistemu. I tu na scenu stupa BT: telefonske centrale su i dalje u njegovom vlasništvu i ovaj mamutski državni monopol, pritisnut ogromnom konkurencijom u svim ostalim sferama telekomunikacija, jednostavno nije voljan da i poslednje parče svog monopola počne da deli sa konkurencijom. Uprkos naporima države i njenih tela koja kontrolišu komunikacije, BT i dalje omogućava pristup lokalnim telefonskim centralama „na parče“ i tako drastično usporava razvoj interneta visokog kapaciteta u Britaniji. Realna opasnost je da druge zapadnoevropske zemlje mogu da prestignu Britaniju u narednih šest meseci i tako ugroze njen status najrazvijenijeg digitalnog tržišta u Evropi.
Za zemlje u razvoju, koje tek treba da osete sve prednosti i čari interneta visokog kapaciteta, priča o BT-u je veoma poučna: jedna tako živa i dinamična oblast kao što su telekomunikacije jednostavo ne trpi monopole. Konkurencija je potrebna što pre i u što većem obimu, kako bi kvantitet ponude na tržištu uticao na porast kvaliteta usluga i pad cena. Da ne govorimo o mogućnosti da se internet usluge, normalnog ili visokog kapaciteta, mogu nabaviti lako i jednostavno. Sve ostalo su samo odugovlačenja koja neće omogućiti da u jednoj zemlji telekomunikaciona infrastruktura postane četvrta grana „komunalija“: uz vodu, kanalizaciju i struju. A to je danas minimum da bi zemlja mogla mirno da gleda u sopstvenu budućnost.
