Nijedna epska narodna pesma iz Kosovskog ciklusa ne počinje opisom vremenskih prilika, a nema ni podataka o tome da li je knez Lazar izjahao na Gazimestan po kiši, suncu ili magli. A meteoroloških podataka sa Kosova nema ni danas , deset godina od rušenja 1999.
Otkako su sve meteorološke stanice na Kosovu i Metohiji porušene u bombardovanju 1999. godine, ne postoje nikakvi podaci o svakodnevnim meteorološkim prilikama nad ovom teritorijom.
„Koliko je nama poznato, od meteoroloških stanica koje su imovina bivše SRJ danas radi i šalje podatke samo jedna na Aerodromu Slatina u Prištini“, kaže za „Vreme“ Miroljub Zarić, zamenik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZS). Ove podatke mere snage KFOR-a, a neko vreme se mogao videti i izveštaj iz baze Bondstil. Međutim, to su samo uobičajeni aerodromski izveštaji u kojima nema svih klimatskih elemenata.
Pre NATO napada u proleće 1999. na Kosovu su se, u okviru državne mreže Republike Srbije, nalazile četiri glavne meteorološke stanice – u Prištini, Peći, Prizrenu i Uroševcu, sa brojnim područnim stanicama, dva radarska centra u Klini i Prištini, sa 104 objekta protivgradne zaštite, kao i 29 hidroloških stanica. Nažalost, tokom tromesečnog NATO bombardovanja, svi ovi centri za detaljno praćenje stanja vazduha i voda bombardovani su i potpuno uništeni.
KLIMATSKI NIZ: U međuvremenu su, uz podršku Svetske meteorološke organizacije (WMO) i pojedinih zemalja članica, obnovljeni i osavremenjeni svi ratom oštećeni meteorološki instrumenti sa užeg područja Srbije. Međutim – zbog „poznatih prilika“, kako kažu u RHMZS-u – na Kosovu još nije uspostavljena redovna meteorološka služba. Stanice nisu obnovljene, njihovo osoblje uglavnom više ne živi na Kosovu, a nikakva merenja ne stižu u međunarodnu razmenu i nikome u Evropi nisu dostupna.
U Srbiji trenutno postoji 28 glavnih meteoroloških stanica, od kojih je većina automatska. Podaci se za meteorološke potrebe očitavaju svakog sata, dok se klimatska merenja obavljaju tri puta dnevno. Ovakva merenja imaju dugu tradiciju u Srbiji – počela su polovinom XIX veka, a redovna meteorološka služba je pokrenuta 1887. godine, kad je pod rukovodstvom profesora Milana Nedeljkovića u Beogradu osnovana Astronomska i meteorološka opservatorija.
Još od 1947. godine, Jugoslavija je član Svetske meteorološke organizacije (WMO), koja je organ Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, u Švajcarskoj. Kao i sve ostale članice ove svetske mreže, RHMZS sa svih svojih stanica svakog sata šalje u razmenu izmerene podatke o lokalnim klimatskim elementima – temperaturi, brzini vetra, količini padavina… No, jedan deo onog što je po Ustavu državna teritorija trenutno nije pokriven – Kosovo je, u tako organizovanoj meteorološkoj međunarodnoj razmeni, nevidljivo.
„Na Kosovu postoji neprekidan niz meteoroloških osmatranja svih klimatskih elemenata od 1947. do 1999. godine“, kaže Miroljub Zarić, dodajući da je nenadoknadiva šteta što su ta osmatranja posle bombardovanja prekinuta.
Zbog nevelike teritorije to ne utiče dramatično na pravljenje kratkoročnih vremenskih prognoza, ali redovna prizemna merenja su ipak neophodna svim evropskim meteorolozima. „Za verifikaciju numeričkih modela bi mnogo bolje bilo da imamo podatke sa Kosova“, smatra Zarić, navodeći primere problema sa teritorijom Kosova i Albanije. „Sada samo na osnovu satelitskih snimaka oblaka zaključujemo kolika je na tom području bila količina padavina.“
Dosadašnji pokušaji da se reši ovaj problem nisu uspeli. „Malo je teže tek tako formirati službu“, objašnjava Zarić. Automatske stanice nisu jeftine i moraju se postaviti na bezbednim lokacijama, a ništa nije jednostavnije ni sa analognim instrumentima.
Posadu jedne takve stanice čini najmanje pet ljudi, neophodnih da se održava redovan tempo rada u smenama. Međutim, na Kosovu trenutno do te mere nema meteoroloških kadrova da bi se jedva mogla oformiti jedna stanica. RHMZS u radnom odnosu ima „šest do devet“ ljudi koji žive na Kosovu, među kojima su ostala samo tri meteorološka tehničara i nijedan diplomirani meteorolog.
ŠIFRA TRINAEST: Osnovni problem merenja na Kosovu su međunarodne šifre, zbog kojih ne može bilo ko, na bilo kojoj lokaciji, uspostaviti mernu stanicu koja će potom slati podatke u razmenu. Prema redovnoj standardizaciji koju uspostavlja WMO, stanice imaju svoje višecifrene kodove ili šifre, a svaka od njih počinje sa dvocifrenim kodom države ili oblasti kojoj stanica pripada.
Šifra Srbije je trinaest (13), pa se tako, recimo, svi podaci dobijeni na stanici u Beogradu, na Košutnjaku, gde je sedište RHMZS-a, vide pod brojem 13272. Pod brojem trinaest, koji je nekad pripadao SFRJ, danas se pojavljuju i Makedonija i Crna Gora. Ostale bivše republike su dobile broj 14 koji je, što je zanimljiva koincidencija, decenijama bio upražnjen, kao da je čekao da se Titova Jugoslavija raspadne.
Budući da je Kosovo teritorija koja nije članica Ujedinjenih nacija, pa tako ni WMO-a, ono ne može dobiti sopstvenu šifru i moralo bi sve svoje podatke, kad bi ih merilo po propisanim standardima, da predaje Beogradu, što je sada prilično nezamislivo.
Mada trenutno sa institucijama u Prištini nema apsolutno nikakve komunikacije, u RHMZS-u ne vide nikakav problem da uspostave saradnju sa privremenim kosovskim vlastima ili čak i sa pojedincima na terenu. Međutim, problem je što bi „ljudi sa one strane“ zbog saradnje verovatno bili životno ugroženi. S pravom ili ne, niko na Košutnjaku ne može da zamisli koliko bi hrabar morao biti meteorolog koji bi svakog dana u albanskoj sredini merio podatke i slao ih u Beograd.
S druge strane, u ovom trenutku nema mnogo smisla da sam RHMZS postavi stanice ni u nešto bezbednijim srpskim sredinama, jer nijedno takvo mesto nije imalo meteorološku stanicu pre rata i nema svoj standardni kod. Takve kodove imaju samo nekadašnje četiri stanice – u Prištini (13481), Peći (13473), Prizrenu (13477) i Uroševcu (13482). Ali RHMZS, kao i sve druge državne institucije, nema nikakvu mogućnost da sam deluje na tom delu teritorije Kosova.
„Mi ne možemo da krenemo u tu avanturu bez podrške države“, smatra zamenik direktora RHMZS-a koji, kao i drugi prognostičari, napamet govori kodove svih stanica u nekadašnjoj SFRJ. „Morali bismo to raditi u skladu s državnom politikom i u saradnji sa Ministarstvom za Kosovo i Metohiju. Mi možemo samo da damo stručno tehničku podršku i predložimo planiranje sredstava u budžetu“, dodaje.
SOPSTVENA KLIMA: Međutim, bilo je nekih pokušaja da se kakva-takva merenja uspostave, bar za lokalne potrebe. „U saradnji sa Koordinacionim telom u septembru 2002. godine smo pokušali da formiramo meteorološko merno mesto u Gračanici, na kome su bili uposleni meteotehničari koji su radili na glavnoj meteorološkoj stanici u Prištini“, kaže Zorić, dodajući da je „i to bolje nego ništa“. No, ovu stanicu je prethodna vlada ukinula zbog nekih birokratskih prepreka oko iznajmljivanja lokacije.
Nove kosovske vlasti su, u pokušaju da izgrade državne institucije, same napravile nekoliko koraka. Privremena skupština Kosova je još 2006, pod rednim brojem 02/L-79, pod nadzorom UNMIK-a i na osnovu Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu, donela Zakon o hidrometeorološkoj delatnosti.
Međutim, ovaj zakon koji se na tri jezika može pročitati na internetu (www.unmikonline.org) sadrži svega 14 članova koji prilično labavo i neodređeno organizuju meteorološku službu. U njemu je izvesno samo to da nije prepisan ni pravljen po uzoru na zakone bivše Jugoslavije, kao ni bilo koje druge države. No, Kosovo je time vratilo suverenitet na klimu koji mu je „uzet“ pre dvadeset godina. Naime, nekada je u Prištini postojao Pokrajinski hidrometeorološki zavod koji je ukinut tokom vladavine Slobodana Miloševića.
Tako je na adresi Nazim Gafuri b.b. u Prištini, po ovom zakonu osnovan Hidrometeorološki institut Kosova, koji je preuzeo sve poslove u ovoj delatnosti. Međutim, „Vreme“ ni preko UNMIKA-a nije uspelo da sazna da li je taj institut zaista počeo da vrši standardizovana meteorološka merenja na bilo kojoj lokaciji na Kosovu. Na sajtu ove organizacije (www.ks–gov.net/mmph) može se pročitati više nedelja stare minimalna i maksimalna temperatura u sedam kosovskih gradova, ali nije jasno odakle su ti zastareli podaci dobijeni.
Kako god, ova služba se tek razvija. Kad postavi mrežu stanica, pitanje je kako će razmrsiti problem članstva u WMO-u i standardnih šifri za međunarodnu razmenu. Svima je u interesu da merenja počnu i nastavi se prekinuti klimatski niz, bez obzira na političku konstrukciju u kojoj će se to realizovati, ali videćemo da li će Kosovari u tom poslu sarađivati sa Srbijom ili će to rešiti na neki drugi način.
U međuvremenu, meteorološka prognoza na Kosovu ponekad deluje smešno škrto. „Zvaničnici Hidrometeorološkog instituta Kosova su potvrdili da se tokom narednih dana očekuje smanjenje temperature“, javlja, na primer, u redovnom dnevnom izveštaju Kosovapres. Paradoks je da se u srpskim medijima čuje mnogo više detalja o vremenu na Kosovu ali to je, nažalost, jedinstven prostor u Evropi u kom svako ima svoju klimu. Bilo kakve prognoze s one druge strane nisu popularne još od epskih vremena s početka teksta.
Tokom bombardovanja 1999. na Kosovu su srušene sve četiri glavne meteorološke stanice – u Prištini, Peći, Prizrenu i Uroševcu. Danas državna meteorološka služba, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, ima 28 glavnih meteoroloških stanica. To su Palić, Sombor, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda, Banatski Karlovac, Loznica, Sremska Mitrovica, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Smederevska Palanka, Veliko Gradište, Crni Vrh, Negotin, Zlatibor, Sjenica, Požega, Kraljevo, Kopaonik, Kruševac, Ćuprija, Niš, Leskovac, Zaječar, Dimitrovgrad i Vranje. Podaci o temperaturi, pravcu i brzini vetra, vlažnosti i toplotnom indeksu, po pravilu se očitavaju svakog sata. Svi oni se mogu pogledati na sajtu www.hidmet.gov.rs gde se pored toga nalaze i prognoze, sinoptičke karte, satelitski i radarski snimci, i mnogo drugog o klimi i vremenu nad Srbijom. Podaci sa automatskih mernih stanica se ažuriraju svakog minuta.
Pre bombardovanja u Srbiji je ukupno bilo 15 radarskih centara sa poligonima za protivgradnu zaštitu. Većina je imala radare koji su nabavljeni u periodu od 1976. do 1984. Kosovski radarski centri u Prištini i Klini uništeni su tokom bombardovanja i danas više nisu u sistemu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. U ratu su bili pogođeni i radarski centri na Bukulji i na Paliću. U međuvremenu, podignuta su tri nova radarska centra u Vojvodini, gde je konačno zasnovan sistem protivgradne zaštite. Tako danas Srbija ima 13 radarskih centara. Svi su digitalizovani, a novi centri imaju i moderne dopler radare.
Na teritoriji Kosova i Metohije bilo je 29 hidroloških stanica. One su pratile stanja vode na rekama Beli Drim, Istočka, Klina, Pećka, Miruša, Dečanska, Renik, Topluha, Prizrenska, Plavska, Brodska, Rastelnička, Lepenac, Binačka, Sitnica, Drenica, Lab i Ibar. Danas samo dve rade u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i redovno dostavljaju podatke u Beograd. To su dve stanice na Ibru – u Prelezu i Leposaviću.
Jedinici Crnogorac koji se trenutno nalazi na listi najtraženijih begunaca Evropske unije je Radoje Zvicer, vođa kavačkog klana iz Kotora. Osumnjičen je, pored ostalog, za šverc 83 kilograma kokaina u Austriju
Jedan od principa nadrealizma, Das Unheimliche, prisutan je u svakodnevnom životu i danas, sto godina nakon nastanka tog velikog pokreta
Deluje da se radi o procesima kojima će žene, u bližoj budućnosti, preuzeti od muškaraca dominantni položaj, prvo u ekonomskoj sferi, a onda i u porodici i društvu. Poslednji bastion muške prevlasti – politička vlast, brani se svim sredstvima. Ali, Mesec se vraća, odatle i tolika drama
Od mesta za roštiljane uz reku, preko tehno žurki, pa do trubača- beogradski splavovi nudili su za svakoga po nešto. O istoriji splavarskog života u Beogradu, pisao je britanski portal Gardijan
Rekreativno igranje fudbala i basketa posle tridesete godine je super ideja – ako hoćeš da ti puknu Ahilova tetiva ili ligamenti kolena, kaže ortoped Nikola Bogosavljević
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
