Pošta Kosova pustila je u promet poštanske marke „Bronzani jarac“, izrađene prema arheološkoj figuri koja datira iz 6. veka pre nove ere. Iz Prištine poručuju da je reč o arheološkom nasleđu Kosova, a Ministarstvo kulture Srbije kaže da je reč o „još jednom pokušaju zloupotrebe kulturnog nasleđa”
Kosovska pošta pustila je u promet izdanje poštanske marke „Bronzani jarac“, izrađene prema arheološkoj figuri koja datira iz 6. veka pre nove ere. Poručili su da je ona izložena u muzeju u Vranju, te da je navodno reč o arheološkom nasleđu Kosova, što je još jednom naišlo na reakciju Ministarstva kulture Srbije. Reč je o „još jednom pokušaju zloupotrebe kulturnog nasleđa i upućivanja lažnih tvrdnji i insinuacija“, naveli su, a prenosi KoSSev.
Na novoj poštanskoj markici osim figure stoji i natpis „Kosova“. Iz Pošte Kosova navode da tema koja se obrađuje u novom broju markica obuhvata „naše arheološko nasleđe“, što, kako tvrde, „dokazuje nivo kulture i privrednog razvoja naših predaka“.
„Poštanska marka iz emisije ‘Bronzani jarac’ u svom motivu nosi lik jarca koji sedi i predstavlja retko i posebno arheološko otkriće“, poručuju.
Dodaju i da je ova figura iz VI veka pre nove ere, da je slučajno otkrivena 1939. godine, u Jaglenici, prizrenskom predgrađu kao i da je 6,5 cm dužine, oko 3 cm širine, te da je teška 380 grama.
Pošta Kosova ujedno tvrdi da je figura trenutno izložena u Muzeju Vranja.
Demanti iz Ministarstva kulture
Ove navode, međutim, demantovali su danas iz Ministarstva kulture Srbije, iako ne pominjući da su se oglasili konkretno u vezi sa ovom bronzanom figurom.
„Navod da se pomenuti artefakt nalazi u Muzeju u Vranju nije tačan“, poručili su.
Direktorka Narodnog muzeja u Vranju Maja Aleksić negirala je tvrdnje da se figura „Bronzani jarac“ (Cjapi i bronztë) nalazi u Muzeju u Vranju, piše portal Slobodna reč.
Sa druge strane, ovo ministarstvo je optužilo Prištinu za pokušaje zloupotrebe kulturnog nasleđa i upućivanja lažnih tvrdnji i insinuacija, sa ciljem „promocije jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“ i kreiranja nepostojećeg kulturnog identiteta“.
„Manipulacija Prištine“
Iz Ministarstva kulture preciziraju da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu decenijama izloženo „sistematskom skrnavljenju i uništavanju u cilju brisanja tragova svega što je srpsko“, te da je ovo pokušaj „manipulacije“ od strane Prištine da stvori utisak o postojanju, kako su kazali „kosovskog nasleđa“.
„I umesto da stvori bar minimalne uslove da srpska kulturna i verska baština ne bude neprekidna meta ekstremizma na prostoru Kosova i Metohije, Priština radi isključivo na jednostranim projektima u cilju obmane međunarodne javnosti i pokušaju stvaranja utiska o tobožnjem postojanju nekog ‘kosovskog nasleđa’“, navode.
Poručili su da će nastaviti da štite kulturno nasleđe od svih nasrtaja i pokušaja zloupotrebe i neće dozvoliti da ovakvi pokušaji ostanu bez odgovora.
Internet kampanja
Ministarstvo kulture Srbije neretko je i u prošlosti optuživalo Prištinu za pokušaje uzurpacije kulturnog nasleđa, odnosno za „sistematsko skrnavljenje i uništavanje, sa ciljem brisanja tragova postojanja srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije“.
Ovakvi navodi postali su sve učestaliji tokom prošle godine, a nakon što je Priština pokrenula internet kampanju sa optužbama na račun Srbije da „ilegalno drži“ 1247 eksponata sa Kosova, uz zahtev da se oni vrate Prištini.
Izvor: KoSSev
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Ideološki pravac “Dark Enlightenment” iliti Mračno prosvetiteljstvo je neoreakcionarni pokret poznat pod skraćenicom NRx, a predstavlja političko-filozofski pravac koji direktno dovodi u pitanje temeljne vrednosti prosvetiteljstva – demokratiju, jednakost, univerzalna ljudska prava. Tekst koji sledi nije za svačije oči
La Almudena kraj Madrida najveće je groblje u Zapadnoj Evropi. Na njemu je pokopano oko pet miliona ljudi, približno isti broj kao što ih živi u Madridu. Ima i svoju autobusku liniju sa nekoliko stanica
Pitoreskni gradić Cavtat na Konavlima krije rodnu kuću slavnog slikara Vlaha Bukovca, mauzolej porodice Račić, rad vajara Ivana Meštrovića, ali i priču o bizarnoj epizodi iz novije istorije ovih prostora, kada je ovde proglašena nova Dubrovačka republika
Snažan zemljotres jačine 8,8 stepeni, koji je pogodio Daleki istok Rusije, izazvao je cunami. Japan i Havaji naredili su evakuaciju.
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
