Teodora Pavlovska nastupa pod imenom Teya Dora i sa pesmom „Ramonda“ će predstavljati Srbiju na Evrosongu u Švedskoj
Srbiju će na ovogodišnjem Evrosongu u Švedskoj predstavljati Teya Dora sa pesmom „Ramonda“ koja je u finalu nacionalnog izbora u subotu uveče osvojila najviše poena stručnog žirija i publike u konkurenciji 16 kompoziicija.
Evrosong će ove godine biti održan u maju u Malmeu.
Radio-televiizija Srbija saopštila je da će svoj deo prihoda od SMS glasova publike tokom dve polufinalne i finalne večeri uplatiti u humanitarne svrhe, Udruženju „Zvončica“ za pomoć deci oboleloj od malignih i retkih bolesti.
Uoči finala Teya Dora je izjavila da „veruje u moć svoje pesme i da je sa svojim timom temeljno pripremljena za predstojeći veliki nastup“.
„Još uvek ne mogu da verujem. Mnogo sam zbunjena, fenonemanlo se osećam, mnogo sam zahvalna svima koji su glasali. Sve je ovo bilo neočekivano za mene, ali sad mi se sklapaju misli i kapiram šta se zapravo dešava. Nisam još stigla da vidim ko me je zvao. I dalje stojim iza toga da je najveća poruka da možemo sve i nadam se da će to Evropa da prepozna“,rekla je pevačica nakom pobede.
Rođena je 1992. u Boru, pravo ime joj je Teodora Pavlovska, a umetničko Teya Dora. Muzičku karijeru je započela kao tekstopisac i kompozitorka. Njen singl „Džanum“ postao je viralni hit na društvenim mrežama, posebno na TikToku.
Završila je muzičku školu u Beogradu, potom je postala stipendista na koledžu u Bostonu gde je studirala pevanje. Nakon što je diplomirala jedno vreme je živela u Njujorku.
Za pesma „Ramonda“ kažu da „nosi simboliku borbe i istrajnosti“, a Teya je objasnila da se nada da će ljudi „pronaći svoj put u njenim stihovima“.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
