Teodora Pavlovska nastupa pod imenom Teya Dora i sa pesmom „Ramonda“ će predstavljati Srbiju na Evrosongu u Švedskoj
Srbiju će na ovogodišnjem Evrosongu u Švedskoj predstavljati Teya Dora sa pesmom „Ramonda“ koja je u finalu nacionalnog izbora u subotu uveče osvojila najviše poena stručnog žirija i publike u konkurenciji 16 kompoziicija.
Evrosong će ove godine biti održan u maju u Malmeu.
Radio-televiizija Srbija saopštila je da će svoj deo prihoda od SMS glasova publike tokom dve polufinalne i finalne večeri uplatiti u humanitarne svrhe, Udruženju „Zvončica“ za pomoć deci oboleloj od malignih i retkih bolesti.
Uoči finala Teya Dora je izjavila da „veruje u moć svoje pesme i da je sa svojim timom temeljno pripremljena za predstojeći veliki nastup“.
„Još uvek ne mogu da verujem. Mnogo sam zbunjena, fenonemanlo se osećam, mnogo sam zahvalna svima koji su glasali. Sve je ovo bilo neočekivano za mene, ali sad mi se sklapaju misli i kapiram šta se zapravo dešava. Nisam još stigla da vidim ko me je zvao. I dalje stojim iza toga da je najveća poruka da možemo sve i nadam se da će to Evropa da prepozna“,rekla je pevačica nakom pobede.
Rođena je 1992. u Boru, pravo ime joj je Teodora Pavlovska, a umetničko Teya Dora. Muzičku karijeru je započela kao tekstopisac i kompozitorka. Njen singl „Džanum“ postao je viralni hit na društvenim mrežama, posebno na TikToku.
Završila je muzičku školu u Beogradu, potom je postala stipendista na koledžu u Bostonu gde je studirala pevanje. Nakon što je diplomirala jedno vreme je živela u Njujorku.
Za pesma „Ramonda“ kažu da „nosi simboliku borbe i istrajnosti“, a Teya je objasnila da se nada da će ljudi „pronaći svoj put u njenim stihovima“.
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
Sve ostale stanice na trasi ove pruge – Adaševci, Morović, Višnjićevo i Sremska Rača – zapuštene su, pune smeća, u nekima su ostavljeni delovi nameštaja, mape, signalizacija, a u jednoj čak i ceo (zaključani) sef
Kada se nekome jadate, to nije samo da „olakšate dušu“. Drugi ljudi su naše ogledalo, referenca. Ali u kukanju ne treba ni preterati
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
