Kad je za ručak domaća supa od juneće rozbratne, onda je za večeru slovenačka salata.
Zato se prilikom kupovine rozbratne prvenstveno misli na salatu a ne na supu, pa se bira ona koja će uz odgovarajuću kosku imati i lepo veliko parče mesa.
Ta mesnata rozbratna se kuva na srednjoj vatri s puno šargarepe, peršuna, celera i jednom velikom glavicom crnog luka koja je prethodno prečena na ringli, u do vrha punoj velikoj šerpi vodom, zato što je važno da stalno bude uronjena, kako bi se meso lepo skuvalo i postalo meko, i kako bi upilo sve ukuse zeleni, i svih začina koji se po ukusu dodaju u supu.
Kad je supa gotova, otprilike posle sat i po do dva, rozbratna se izvadi da se ohladi.
Zaboravila sam da kažem: slovenačka salata se zvanično zove salata od kuvanog junećeg mesa, ali je ja zovem slovenačka zato što sam je prvi put jela kao sasvim mala kod mojih u Ljubljani.
Priprema počinje čišćenjem rozbratne od kosti i masnih delova. Onda se secka. Svi je seckaju nožem na male tanke parčiće, a ja ih prstima odvajam duž vlakna zato što ne volim kad se vlakno zaseče nožem. Ovako dobijem gomilu ne parčića nego vlakana, liče na duvan-čvarke.
Jednu veću glavicu crvenog luka isečem na rebarca tanko kao flis-papir spojim sa mesom, pospem zejtin i posolim, pa sve dobro promešam rukama kako bi se sve sjedinilo i meso još malo omekšalo. I, ostavim da se odmori barem jedan sat.
Onda sve to pospem jabukovim sirćetom i opet sve promešam rukama. Poređam na plitku ravnu posudu i pobiberim.
I sad dolazi neophodni deo koji uobičajenu salatu od junećeg mesa čini slovenačkom salatom, a to su kuvana jaja. Na ovoj slici ih nema, zato što se slovenačka salata pravi samo u mojoj kući, a ja se nisam setila da je fotografišem.
Kuvana jaja iseckam na kriške. Poređam ih u krug, oko ivice posude, i na kraju samo preko njih pospem malčice bibera tek za ukras.
I onda se večera. Bude mekano i sočno, puno svih onih ukusa iz supe. Potreban je i neki dobar hleb, crni sa puno žitarica, i vino, takođe crno.
