Seks
Mitovi i istina o misionarskoj pozi: Kako su se domoroci smejali belom čoveku
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Ajde pomoćnica ministra Pindžo, ali otkud Ministar kulture, i to Informaciono društvo, među šljivama, pa još u Osečini? Otkud Piloti, taj Kiki, glupo i takoreći partokratsko pitanje
U toj Osečini – Zapadna Srbija, sredokraća između Valjeva i Loznice – može se reći, znaju pos’o, bar kad je tamošnji Sajam šljiva u pitanju. Dok je predsednik opštine bio iz Nove Srbije, banku drž’o, pušt’o pare, Velja Ilić. Čak se i Matija Nacionalni, kao lični izaslanik Koštunice, jedne godine primio zvanja otvarača Sajma. Poslednjih godina, otkade je predsednik opštine iz G17, po najnovijem URS, glavni su Dinkić i njegovi ministri. Tako je, posle Dinkića, Verice Kalanović, Prvi šljivar post’o aktuelni ministar kulture, informisanja i informacionog društva, gospodin Predrag Marković. Naravno, i bezbeli, bilo je tu još URS šljivara, od pomoćnika ministra, državnog sekretara, poslanica, raznog URS državnog protokola, sve do tije „Pilota“, tog Kikija, koji mnogo dobro prosvir’o na razni Dinkićevi sajmovi i posela.
OČO UPLATI LOTO: Dakle, petak, što proš’o, tačno 26. avgust, Osečina slavna. Reporter odma’ uzme vidi šta ima, prođe to Etno dvorište, gde štandovi sa razni vez, đakonije od šljive, svrati do Posela kod lampeka, gde se demonstrira kuvanje pekmeza, snimi sve što tu sedi u tu narodnu nošnju, zabeleži da se peva Teraj mala ovce preko brega, nastavi preko stepeništa-bine u izložbenu halu, vazdan štandova sa šljivom, rakijom, još toga, opazi da Glavni voditelj jedan mnogo gologlav, koji sa bežični mikrofon prenosi šta sve ima, šta će bude, da će bude „Žikina šarenica“, sa lice mesta i uživo.
Reporter se iskusno vrati do zgrade opštine, sedne u kafanicu baš i naspram nje. Novinar nastavi da se ponaša iskusno, pogleda šta ima napred, tri jarbola sa zastave, opštinski funkcioner objasni da je zastava sa stilizovanom drvenom crkvom, plavom bojom koja šljiva, znamenje Osečine, ispoštovana sva heraldika. Novinar utefteri URS načelnika Kolubarskog okruga, koji je radno bio pred zgradom, pojavi se i URS predsednik Opštine Stevanović, stiže kolona automobila, izađe sami ministar kulture i još koječega Predrag Marković, laneno drap odelo sa raskopčan sako. Ministar državnički uđe u opštinu, državnički i izađe, pređe do one kafanice preko puta, reče funkcioneru, što objasnio heraldiku zastave, Jesam rek’o da ću doći!
Tu ministar – sa bradom, koja je, kad se bolje et pažljivije pogleda, bila u obliku dve spojene šljive, koja’no se u narodu zove mudovača – državnički zapali bezfilternu cigaru, državnički primi neke fotografije sa Smederevske tvrđave, koje tamošnji direktor don’o jerbo čuo da će ministar bude u Osečini. U sve to ministar državnički skide lan sako, osta u kratkorukoj košulji, i ode uzbrdo Osečinom slavnom. Gde ode ministar naprečac i uzbrdo Osečinom slavnom, jedna iz taj ministra protokol koja zna odgovor na svako pitanje glede ministra, reče da ministar očo uplati loto, uplaćuje iste brojeve koje mu tata uplaćiv’o.
Uto, u svoj državnički auto, stiže mlađani, u mlađahne i sive farmerke, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Milan prezimena Đokić. Otkuca i podne, sve postaja na to veliko sunce, sačekaše ministar Marković uplati loto, ondak svi i zajedno i sa državni automobili krenuše u radnu i svečanu obavezu obilaska Obilaznice oko Osečine koja u izgradnji. Svi i uspešno stigoše na lice mesta, novi Kružni tok, račvanje postojećeg i novog puta. Svi uzeše vode koja služena ispod beli suncobrana, stadoše u red da se slikaju, ministar je državnički pomer’o slobodnu ruku, dok mu druga beše zauzeta bezfilternom cigarom, jedna iz protokola Ministarstva ekonomije, zadužena za Nacionalni investicioni plan podeli pres materijal, naglasi da su obezbeđena sredstva za rekonstrukciju putnog pravca od Sušare do škole u Plušcu, u dužini od 924 metra, te od Pecke do Skadarsake crkve u dužini 1788 metara.
KAD ON PRŽI: Po protokolu reč dobi URS predsednik Opštine, Nalazimo se na Kružnom toku, to je početak Obilaznice, nešto što je bila velika želja generacija unazad… Ona iz protokola namesti Mlađanog NIP državnog sekretara u mlađahne farmerke tako da se iza njega vidi Kružni tok, saobraćajni znak koji to pokaziv’o, ovaj stade ‘de treba, reče, Zadovoljstvo mi je da možemo konstatovati da je Osečina od onih opština gde se svake godine vidi napredak… Jopet se javi predsednik Opštine, Kao predsednik opštine presrećan sam. Sve se vrati do ministra koji državnički zapali jošte jednu bezfilternu cigaru, svi u redu i poretku i frontalno krenuše stazom obilaznice koja imađaše jedno, deset gore, deset dole, 200 metara. Idući tako pređoše ti’ jedno 200 metara, dođoše do mosta, tu i’ sačeka Izvođač radova, ministar sve državnički pozdravi, samo reče, Svaka čast.
Ondak sa ti državni automobili sve krenu na taj Sajam šljiva. Prvo pa udariše u to Etno dvorište, upadoše u tezge sa razni sadržaj, ministar sa URS poslanicu do sebe pokaza svako interesovanje i URS poslanica pokaza svako interesovanje. Prođoše tezgu sa razno slatko, ministar jok, zato Poslanica proba, dođoše do razni čajevi, ministar reče Svaka čast, uze se uslika sa prodavačicu, se vidi ko ima bolju liniju, opazi Čaj protiv pušenja, uze kaže jednu krajnje lucidnu opasku, Dajte nekom, meni ne treba, nemam ništa protiv. Nastaviše, figurice od pečene gline, razni vez, pletene korpe, URS poslanica se odlično snalazila, Mlađahni državni sekretar je bio prisutan, ministar je svima osvetlav’o obraz, za sve im’o, Svaka čast. Na svaki državnički i kulturno-umetnički nivo bio i kad pregled’o kuhinjske kecelje, kad nije vid’o mušku kecelju, a baš mu treba, jer On kad prži, to prska na sve strane.
Ministar se baš zadrža u te Svaka čast kecelje, nastavi bude državnički i kulturno–umetnički, istina više prozno, inspirisan, tako da reporter ode dalje. Dalje bio ulaz u Izložbenu halu, to stepenište-bina, sa transparentom Sajam šljiva u Osečini. Tu sve na svome mestu, Mnogo gologlavi voditelj se preslišava iz fasciklu, prisutan vladika Valjevski Milutin, popova još i vazdan. Kad, eto to od onije kecelja ministra kulture i koječega sa svi svoji, jedan od velike i crne kace udari dlanom o dlan, ministar s obe ruke dade takvoj podršci kraj. Ondak ministar po svaki običaj pozdravi Vladiku, Mlađani državni sekretar pade Milutinu vladiki na grudi, ministar s obe ruke ode u druge popove.
Stade muzika, nastavi se muzika, sve se pope na to stepenište-binu, turiše tu i maskotu Sajma, u nošnji deda Radoja, javi se Mnogo gologlavi voditelj, javi se žensko sa ‘aljinu sa aplikacije u neku tešku heraldiku, biće mač sa krilima, pa uze da se teško recitira, Šljiva pred kućom, zimzelena slika/ šljiva na grobu mesto spomenika… Jopet se javi iskusni Mnogo gologlavi voditelj, Uvaženi vladiko Valjevski, gospodine Milutine… dragi prijatelji… šljiva je sastavni deo naših života… reče se i na engleski, Welcome to Serbia, pa još reče, Pozdravite ovu devojku, glumicu Anu Sakić, poznatu kao Ingrid snajka iz Švedske u neponovljivoj seriji Selo gori a baba se češlja. Glumica poznata kao Ingrid snajka iz Švedske, koja je izrecitirala Šljiva pred kućom, se nakloni, najavi Opštine predsednika. Javi se Opštine predsednik, Zadovoljstvo mi je da mogu da pozdravim sve drage goste, a posebno ministra kulture, informisanja i informacionog društva, gospodina Predraga Markovića…
RASPLETENE KIKE: Snajka iz Švedske najavi i ministra gospodina Markovića, ministar gospodin Marković, sa tu takoreći prigodnu i takoreći dupla šljiva, da se na kaže mudovača bradu, prikopča samo jedno dugme, pa se državnički et epohalno et antologijski reče kanda je zakopč’o svu dugmad, Dobar dan, veliko je zadovoljstvo biti ovde među pristojnim svetom, moguće da nas je šljiva naučila toj pristojnosti, jer ako ste prema njoj nepristojni onda nemate te milione, a ovde ima milion stabala. Čuli ste u pesmi šta je dobra šljiva, to je kao devojka raspletenih kika. Mislim da mnogi u Srbiji ne znaju šta je kika, a ja ću vam ispričati kako se povezuju dobra tradicija i moderna tehnologija. I opriča, Omogućili smo da „Kika“ ima svoj salon u Beogradu, i ja sam tamo kupio jedan mali suvenir na kome piše Kika, i u njega, kad god se neko iz kabineta, kad god se pojavi dama sa pletenom kikom, ubacim novac, na isti način moramo, i ovde u Osečini, da naučimo, da sa malo novca pomognemo da ljudi znaju da je čuvanje tradicije isplativo… Država pomaže, ali ne pomaže dovoljno iz samo jednog razloga, zato što vi nemate dovoljno para, jer država i vlada ne pomažu iz svog novca, nego od vašeg novca, od poreza. Dinar po dinar, kao mala ćasa u koju ja ubacujem po 20 dinara, kad god neko u kabinetu isplete kiku, tako i vi, šljiva po šljiva, običaj po običaj, čuvajte svoje i onda će sve ostalo doći samo…
Što se tiče novinara, istorije državnički’ govora, ovde bi mog’o bude kraj, ali ne bio kraj, Mnogo gologlavi voditelj pozdravi prisutnu pomoćnicu u Ministarstvu ekonomije, gospođu Renatu Pindžo, koja zadužena za dovođenje turista, reče da prvi pokrovitelj sajma Ministarstvo ekonomije… Ondak sve uđe u tu Izložbenu halu, kako uđoše žensko bez kike iz Ministrov kabinet reče ‘de ministar da stane, upali se kamera Info službe Vlade Srbije, ministar se reče, Bilo je zadovoljstvo otvoriti ovaj Sajam… Međutim stade u pola rečenice, Mnogogologavi voditelj je vršio prenos, pozdravlj’o Srbe širom Srbije i širom planete, tako omet’o ministra, ugasiše Voditelja, ministar poče ispočetka, Bilo je zadovoljstvo otvoriti ovaj Sajam, jer ovo nije samo privredna manifestacija, ovakva vrsta manifestacije povezuje pravu privredu, turističku privredu i kulturnu privredu.
Ministru priđe Snajka iz Švedske, priđoše popovi, poslanica, Pomoćnica ministra, Državni sekretar, sve uđe u izložene gajbice, šljive, rakiju. Ministar je za svakog im’o državničko Svaka čast, i Snajka se uspešno umetala sa impresiju koja je imala jednu reč, Savršeno. Svaka čast Savršeno obiđoše sve šljive i gajbice, čak metalne šiljke za kapije i ograde, uspešno izajdoše napolje. Ministar stiže kratko do švedskog stola, koji beše na spratu sajamskog zdanja, bi i oni koji ostadoše da popiju još jednu, pa će onda d’idu. Mnogo gologlavi voditelj je neumorno prenosio program, uze pita i pomoćnicu ministra Pindžo, koja lebac zarađiva i kao član Skupštine Agencije za Kontrole leta, koja podiže dve kese šljiva, samo reče, Slika sve govori. Tu se Voditelju reče jošte jedna iz To ministarstvo, koju voditelj mnogo dobro pohvali, ondak voditelj, tačno u 14 i 55, tačno do pomoćnice Pindžo, do’vati Predsednika opštine, kak’i su mu prvi utisci, Prvi utisci su sjajni, sve je prošlo na najbolji način, nastavljamo dalje… Nastavi se i Mnogo gologlavi voditelj, Večeras „Piloti“, a sutra, sutra sa lica mesta najgledanija emisija, neprevaziđena emisija „Žikina šarenica“…
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Šta sve čovek mora da zna ako biciklom putuje oko sveta? Pitali smo Snežanu Radojičić koja već godinama to radi
Na najvišoj japanskoj planini Fudži još uvek nije pao sneg, što se dešava prvi put otkako je pre 130 godina počela da se vodi evidencija o tome
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve