Znam najmanje pet ljudi koji će preskočiti ovaj tekst čim pročitaju ovu rečenicu do kraja, ali šta ću, moram – bila je ovo sezona u kojoj su stvari u furioznoj završnici ipak došle na svoje mesto! Da objasnim, sada posle dvomesečne distance od poslednje trke u kojoj su neki izgubili, neki pobedili, a ja sam, secujući na Kimija, dobio pečeno prase.
Hladne glave, uzimajući u obzir statistiku, broj najbržih krugova, pouzdanost bolida, posvećenost i jačinu želje za pobedom, potpuno je jasno da je Kimi Raikonen (Ferari) sasvim zasluženo osvojio šampionat. Počeo je pobedom u Australiji, što ranije nijednom vozaču nije pošlo za rukom (da u prvoj trci za novi tim osvoji pobednički pehar), a onda je to učinio još pet puta do kraja sezone. Kad se tome dodaju dva druga, četiri treća i po jedno peto, šesto i osmo mesto, računica je jasna. Inače, većina trka je protekla u znaku njegovog dvoboja ili sa Fernandom Alonsom (Meklaren) ili sa Luisom Hamiltonom (Meklaren) koji je oko polovine sezone, a posle Kimijevih pehova, prilično isprednjačio i činilo se da već ima titulu u džepu. Onda je Finac krenuo u furiozni finiš i u poslednje dve trke (Kina i Brazil) pobedio, dok je Karibijac osvojio samo dva boda i stvar je bila rešena, osvojio je šampionat u do sada najtešnjoj završnici – pobedio je sa samo jednim bodom razlike! Možda su najbolju karakteristiku Raikonena dali britanski novinari koji su se složili da on „nije timski igrač kao Mihael Šumaher (u smislu pomoći timu da podese ferarija na najbolji način, prim. D.R.), ali je dokazao da kad sedne u dobar bolid, Finac redovno pobeđuje postavši šampion koji je zaslužio titulu“.
Felipe Masa (Ferari) do polovine sezone takođe je bio u trci za šampionsku titulu, ali je sve otišlo do đavola odustajanjem u Monci kada je izgubio i teoretsku šansu da se dokopa samog vrha. Dva druga mesta u poslednje četiri trke bila su nedovoljna za pehar u konkurenciji vozača, završio je na četvrtom mestu u generalnom plasmanu. Ferarijev tim je, ne samo po rezultatima, bio najsolidniji protekle sezone, bez obzira na to što će neki reći da su osvojili i titulu u konkurenciji konstruktora zato što je Meklaren najuren iz konkurencije. Inače, tim su pred početak sezone osim Šumija napustila i dva ključna čoveka, Ros Bron i Rori Bern, pa je u svetlu te činjenice krajnji rezultat još respektabilniji. Ako je uz dobre vozače i pouzdan bolid stabilnost tima treći najvažniji faktor uspeha, onda je lako predvideti da će Ferari i u sezoni koja dolazi biti najozbiljniji pretendent na titulu.
Osam pobeda vozača Meklarena u prošloj sezoni, bez obzira na kaznu koju je tim dobio brisanjem svih bodova zbog „afere industrijske špijunaže“, ipak ne bi bilo dovoljno za šampionsku titulu u konkurenciji konstruktora. Prosta matematika, a to ja malo da utešim njihove ovdašnje navijače. Inače, vest koja je stigla ovih dana kaže da je Maks Mouzli, siva eminencija Formule 1, rešio da stavi tačku na pomenuti skandal koji je „provalio“ izvesni Najdžel Stepni, obelodanivši da je ta ekipa dobijala podatke iz kompjutera drugih timova, Ferarija pre svega, pa su u Meklarenu unapred znali kako će glavni konkurenti podešavati bolide. Malo li je to na ovu skupoću! Ne samo što je tim drakonski kažnjen (izbačen iz konkurencije konstruktora i rebnuta mu stomilionska kazna u dolarima), već je i atmosfera u ekipi postala toliko očajna da su u poslednjih nekoliko trka i vozači izgubili dragocene bodove. Drugi razlog neuspeha je otvorena netrpeljivost Fernanda Alonsa i Luisa Hamiltona, pre svega zbog nejednakog tretmana u timu kojom prilikom je grbav ostao Španac. To će ostati jedno od obeležja protekle sezone, a stvar je kulminirala epohalno prljavim potezom Alonsa koji je na poslednjem treningu pred trku u Mađarskoj blokirao Hamiltona u boksu taman toliko da sam izađe na vreme i osvoji pol poziciju, a Luisa spreči da to i pokuša. Mogao se Katalonac posle pravdati koliko hoće, ali brljotina je bila više nego nefer. Posle ovoga zvuče prilično logično Mouzlijeve reči…
„Da su Hamilton ili Alonso osvojili vozački šampionat, ostalo bi večito pitanje da li je reč o njihovoj veštini i kvalitetu bolida ili su to postigli na nedozvoljen način“, rekao je ovih dana i dodao da mu je „laknulo kad je Kimi pobedio“, a za Rona Denisa rekao da ga „prezire, jer on nema strast za Formulu 1, kako sam kaže, već samo po svaku cenu želi da Meklaren pobeđuje“. Inače, od završetka sezone sportska štampa i poneki od vozača-veterana pozivali su Denisa da se penzioniše, što ovaj i dalje oštro odbija.
No, ajmo dalje. BMW Zauber je možda najprijatnije iznenađenje šampionata. Drugo mesto u konkurenciji timova nije samo posledica već nekoliko puta pomenutog oduzimanja bodova Meklarenu, nego je reč o ekipi koja je korak po korak napredovala ka tom rezultatu pre svega zbog pouzdanosti bolida i konsekventno kvalitetnim nastupima vozača – Nika Hajdfelda, Roberta Kubice i Sebastijana Fetela. Još na početku sezone bilo je jasno da je BMW Zauber najbolji od „ostalih“, ali nedovoljno brz da se ozbiljnije umeša u borbu Ferarija i Meklarena. Po jedno drugo i treće, čak pet četvrtih mesta, pa pride bodovi iz još sedam trka, bili su potpuno dovoljni Hajdfildu da osvoji peto mesto u generalnom plasmanu vozača, odmah iza „velike četvorke“. Kubica je na zastrašujući način „testirao“ jačinu bolida kada se u punoj brzini zakucao u zid na trci u Montrealu i prošao samo sa lakšim povredama, ali je ipak propustio trku u Indijanapolisu. To je stvorilo šansu test vozaču Fetelu da postane najmlađi vozač u istoriji Formule 1 koji je na prvoj trci osvojio bodove, stigao je osmi, da bi na pretposlednjoj trci, onoj u Kini, kroz cilj prošao kao četvrti!
Grupu timova koji su žešće podbacili protekle sezone čine Red Bul, Reno, Honda i Tojota. Tim koji je imao velike ambicije bio je Red Bul. Skidam im kapu zbog toga što su „vratili život u boksove“ revitalizujući već pomalo zaboravljeni duh zezanja u Formuli 1, nešto što je organizujući žurke i rok koncerte svojevremeno radio Edi Džordan, ali kraj mnogo kazuje. Kako bilo da bilo, peto mesto u generalnom plasmanu i nije tako loše ako se zna da su žestoko kuburili sa pouzdanošću, jer završili su samo šest od sedamnaest trka. Flavio Brijatore (57), šef Renoa, imao je previše ličnih problema da bi se potpuno posvetio timu jer mu je početkom avgusta prošle godine otkriven karcinom protiv koga se i dalje bori. Uz to, ekipa nije imala dovoljno vremena da testira novi bolid, a kada se tome doda i činjenica da su zbog promene pravila morali da se odreknu mišlenovih guma na koje su „navikli“ i na osnovu kojih su podešavali bolid, onda je sasvim jasno da su 51 bod i treće mesto u generalnom plasmanu timova čist ćar na koji ipak zloslutnu senku baca podatak da su posle 34 starta samo jednom bili na podijumu! Uprkos ogromnim budžetima, dva (najveća) tima iz Japana ne da su razočarali, već se slobodno može reći da su protraćili novac! Sedam plasmana u sedamnaest trka za Tojotu, a samo dva (!) za Hondu je ponižavajući rezultat za ekipe koje su u najavama sezone davali gromopucatelne izjave prepune ambicija, a sve se na kraju završilo jednim (dvostrukim) – buć!
Ipak, da se ne lažemo… Odavno nismo videli sezonu u kojoj je bilo toliko obrta, sjajnih nastupa, iznenađenja, sezonu u kojoj su na velika vrata ušli mladi vozači najavljujući da njihovo vreme munjevito dolazi. Možda je najbolji primer Heiki Kovalainen, koji se do te mere nametnuo znalcima da su mu se posle ove sezone širom otvorila vrata za potpis ugovora sa Meklarenom za koji će, uz Luisa Hamiltona, voziti u naredne dve sezone. Odmor vozača je već završen, počeli su testovi novih bolida od kojih će većina javnosti biti predstavljena tokom januara, neki timovi su već angažovali vozače za sledeću sezonu, a neki nisu, najavljuje se i prva noćna trka Formule 1…
Ali, o tome šta nas čeka, ko će šta i za koga voziti i naravno prognoza ko ima najviše šanse da dogodine osvoji šampionat, o tome planiram da pišem krajem januara. Strpite se, za sada samo da kažem da predviđam još zanimljiviju sezonu u kojoj tipujem na… He, he, he…
Želim vam u 2008. zdravlje i sreću. Sve ostalo možete da kupite.
