Sebastijan kao vekerica

Ambijent nije mogao biti bolji za završnicu ovogodišnjeg šampionata pa mi je vizuelni doživljaj trke za Veliku nagradu Abu Dabija na stazi Jas marina bio još raskošniji nego prilikom prošlogodišnje premijere. Mesto starog šampiona vrebala su četvorica vozača, peti je imao samo teoretske šanse, a timovi su kalkulisali koga treba, zašto i pošto, blokirati, čuvati ga se, pobediti. Epilog je pokazao da su neki favoriti upravo na to protraćili ogromnu energiju, preračunali se i – propali!

foto: reuters

Pošto je za zeru bio brži od Luisa Hamiltona (Meklaren) u kvalifikacijama, Sebastijan Fetel (Red Bul) stvorio je sebi prostor da od starta kontroliše trku, a kad je u toj poziciji i kad bolid radi ko vekerica, onda mali ne može da omane. Luis je pre prve krivine pokušao da ga obiđe, nije uspeo i to je bilo to. Seb je vozio bez greške ali ne i ziceraški, već beskompromisno, opet je pokazao šmekersu „prevaru“ na startu posle sigurnosnog automobila i jedino što je i njega i tim, a i nas pred katodom interesovalo bilo je – kako će se rasporediti ostali.

Mislim tu pre svega na Fernanda Alonsa (Ferari) koji je imao najveće šanse da osvoji titulu, ali i da postane najveći gubitnik. Već pomenute kalkulacije su se njemu i njegovom timu žestoko olupale o glavu! He, možda će „neke glave i da se kotrljaju“, kako je napisao komentator „Gazete de lo sport“ misleći pre svega na šefa inženjera Krisa Dajera, čija je ideja bila da se pre svega blokira Mark Veber (Red Bul). Upravo ta, pacerska, ziheraška, ma jajarska (da prostite) taktika, ta glupava imitacija taktike „projektovanog“ arhiprotivnika zakucala je Katalonca iza Vitalija Petrova (Reno) koji je pak vozio za tim. Ovde ne mislim samo na ekipu žutih, fabričkih bolida, već na Reno i kao firmu čije motore teraju i timski šampioni u Red Bulu. Posle rane promene guma, istovremeno kad i Veber, Alonso je na stazu izašao iza Rusa i od šesnaestog kruga bezuspešno pokušavao da stigne i prestigne. Kada su nestrpljivi šefovi radio vezom iz boksova tražili od Alonsa da učini nešto, malo je falilo da se sudare.

„Kad sam pokušao da ga obiđem branio se kao da smo u poslednjem krugu i da se baš nas dvojica borimo za titulu“, cvileo je Fernando posle trke na kojoj se dokopao tek sedmog mesta. Jok, vodiće te u bioskop! Pa naravno da se branio, trkao se za poziciju, šta je trebalo, da se skloni sa staze jer eto, bože moj, Pretendent bi da prođe!

„Naravno da je ljut, šta mu ja tu mogu“, rekao je Rus posle trke i osvajanja šeste pozicije na cilju. „Da me je napao stvarno agresivno možda bih ga pustio bez mnogo borbe, da se ne sudarimo jer se on ipak bori za titulu. Napao je samo jednom, normalno sam „zatvorio“ prolaz a on potom više nije imao priliku da me obiđe pa sam rutinski vozio do kraja trke“.

Na isti način se većim delom trke i Kubica (Reno) ponašao prema Hamiltonu, pa Luisu nije ni palo na pamet da kuka. Ono što je u čitavoj priči najzanimljivije, ali i ono što je Fetelu širom otvorilo put ka tituli bila je i traljava vožnja već pomenutog Vebera koji je vozio kao da ga se osvajanje titule uopšte ne tiče. Australijanac je na cilj stigao tek osmi i sa sićom od bodića u stvari ostao praznih šaka u sezoni u kojoj je stigao do možda najbolje prilike u karijeri da postane šampion. Hoće li je imati dogodine? Teško.

Već pomenuti Hamilton je na cilj stigao drugi. OK, bolje nije mogao, baš kao ni timski mu drugar Baton koji je na cilj stigao treći. Vicešampionska titula za tim je prava premija za ekipu koja je osim tehničkog zaostatka za Red Bulom jeftino ostajala bez bodova tokom sezone što zbog kvarova, demotivisanog Džensona, što zbog Luisove brljivosti. Rozberg (Mercedes) bio je četvrti, Kubica peti, Aguesuari (Toro Roso) deveti i bledi Felipe Masa (Ferari) deseti. Konačan plasman vozača i timova je u tabelama, Fetel je novi najmlađi šampion, kako se klinac „razvija“ teško da će ga neko pomeriti odatle u sezonama koje dolaze.

Detaljniju analizu jedne od najzanimljivijih sezona Formule 1 ikad obećavam za neku drugu priliku, možda u onom broju kad se sumiraju događaji iz ove godine, a dok završavam ovaj tekst na F1 satu piše – do prve trke 2011, one za Veliku nagradu Bahreina ima sto četrnaest dana, dvadeset sati i četrdeset minuta.