Rupe za dubok džep

Ako ste pušač i jedna cigareta vam skrati život za pet minuta, golf će ga, kažu, produžiti za najmanje deset godina. Dok se približavamo golf terenima na Adi Ciganliji, prvo što primećujemo je parking pun luksuznih i skupih automobila. Sa desne strane, iz debele hladovine klupske kuće, nekoliko golfera sa torbama na leđima zaputilo se ka travnatim, savršeno podšišanim terenima. Preko 67 miliona ljudi u svetu zaraženo je golfom. Dok svaki peti Amerikanac i svaki drugi Japanac igra golf, u Srbiji to čini oko 270 ljudi.

Ipak, prosečnog Srbina da počne da igra golf verovatno bi najviše privukli milioni dolara osvojeni na turnirima. Prvi problem sa kojim ćete se sresti, ako odlučite da postanete golfer u Srbiji, jeste nedostatak terena. Na priobalju reke Tise, uz magistralni put Beograd–Zrenjanin, postoji teren sa devet rupa, ali on još nije potpuno u funkciji. U planu je izgradnja profesionalnog golf terena sa 18 rupa u Surčinu. Jedini teren, sa devet rupa – što je standard u golfu – na kome trenutno može da se igra golf otvoren je 2003. godine na Adi Ciganliji i vlasništvo je Golf kluba Beograd.

„Prednost ovog terena je što je u centru grada, a to je retkost u inostranstvu. Ne morate da se vozite pola sata, već jednostavno dođete posle posla na jednu partiju sa prijateljima“, kaže Erik Graser, generalni zastupnik Renoa za Srbiju. Problem je jedino buka koja dolazi sa obližnjih košarkaških i fudbalskih terena, što ometa igru za koju su neophodne tišina i koncentracija.

NE POSTOJE DVA ISTA: Na površini od četrdeset fudbalskih igrališta, pored terena, prostiru se klupska kuća sa baštom i velikim parkingom, kao i brojna vežbališta. „Golferi dolaze na vežbalište da ovde ostave sve loše udarce, a da one najbolje iznesu na teren“, kaže Jelena Golubović, PR Golf kluba na Adi. Ovaj teren se razlikuje od svih ostalih – jer u golfu ne postoje striktno određena veličina i oblik terena. Dakle, na svetu ne postoje dva ista golf terena. Takođe, raspored rupa se stalno menja, tako da nikada ne možete uvežbati jedan teren.

Da biste uopšte mogli da vežbate, morate imati zelenu kartu (green card). Kada je jednom dobijete, možete da igrate na bilo kom terenu u svetu. To je vrsta golferske diplome koja se dobija nakon dvanaest časova obuke. Međutim, čak ni sa zelenom kartom ne možete tek tako da izađete na teren. Neophodno je biti adekvatno obučen. Dress code u golfu podrazumeva polo majicu, upasanu u klasične pantalone, kaiš i golferske cipele. Ova pravila nešto su slobodnija za žene. One mogu da nose polo majice bez rukava koje ne moraju da budu upasane, a mogu čak da nose i suknjice. Ipak, ove godine je tradicionalni engleski klub prvi put za 113 godina postojanja dozvolio muškarcima da otkriju noge. Koliko su pravila oblačenja striktna i poštovana, pokazuje činjenica da većina članova nije zadovoljna ovakvim promenama. Pomislićete da ste sada spremni da izađete na teren, ali nedostaje vam oprema. U Beogradu se mogu kupiti jedino golferske cipele i odeća, a za sve ostalo mora se ići u inostranstvo. Naši golferi opremu najčešće nabavljaju u Sloveniji. Jedno od rešenja može biti i iznajmljivanje opreme. Uz zelenu kartu, odgovarajuću garderobu i kompletnu opremu, spremni ste da zaigrate golf.

Prvo pitanje koje će vam saigrači postaviti je „Koliki je tvoj hendikep?“ Koliko udaraca imate više od broja koji je predviđen da bi se teren prešao, to je vaš hendikep. Za početnike taj broj iznosi pedeset četiri. Ukoliko odigrate manje, hendikep se smanjuje.

„Na svakom terenu postoje tri vrste zadataka. Kratke rupe se prelaze sa tri udarca, srednje sa četiri, velike sa pet udaraca. Prostom matematikom, dolazite do zbira od sedamdeset dva, što je zadatak terena“, objašnjava Jelena Golubović.

Međutim, čak i ako ispunite ovaj zadatak sa hendikepom nula, to i dalje ne znači da ste profesionalac. Profesionalac treba da igra bar 15 godina i da živi od golfa. To je osnovna razlika između amatera i profesionalnih igrača. Ako prerano poželite da postanete profesionalac i zaradite veliki novac, rizikujete da izgubite status amatera. To znači da ćete dve godine biti u vakuumu – nećete moći da igrate golf.

Jelena Golubović seća se zanimljivog: „Jedan naš član, amater, ubacio je hole in one (jednim udarcem ubacio lopticu) i osvojio nagradu od hiljadu evra. Nastao je problem jer amater na jednom turniru ne sme da osvoji više od 500 funti (oko 750 evra). Imao je tri mogućnosti: da uzme novac i izgubi status amatera, da novac da u dobrotvorne svrhe, ili da prihvati manju nagradu. Naravno – prihvatio je manju nagradu.“

Ako igrate tenis, ne možete ni da zamislite da prvi meč odigrate sa Đokovićem ili Nadalom. U golfu je to moguće. Tako vam se može dogoditi da na terenima na Adi zaigrate sa našim najboljim golferom, Čedomirom Ilićem.

„Golf sam počeo da igram slučajno. Dok sam živeo u Zimbabveu, igrao sam tenis i bio jedini belac na turnirima. A onda sam za dvanaesti rođendan dobio štapove za golf…“, priča Čedomir Ilić, koji je osvojio brojne turnire, kako domaće tako i međunarodne. Učestvovao je na najjačem juniorskom turniru u Americi i bio dvadeset peti. Nedavno je na turniru u Moskvi osvojio drugo mesto. Za sve to vreme igrao je za Srbiju.

„Planiram da odem na studije u Ameriku i tamo postanem profesionalac. Ali i tada ću igrati za Srbiju“, kaže Ilić. Iako je za samo pet godina došao do hendikepa nula, i postao jedini skrach igrač kod nas, on još nije profesionalni golfer.

KAO SKENER: Najveći svetski turniri su Masters, US open, PGA čempionšip, kao i Rajder kup u kom se takmiče ekipa Evrope s jedne, i ekipa Amerike s druge strane. Turnire kod nas organizuju domaće firme. Velike kompanije koriste golf terene za sopstvenu promociju. Tako grade prepoznatljiv imidž, a to je i prilika za sklapanje budućih poslova. „Dolazim prvenstveno zbog golfa, ali ovde srećem ljude iz poslovnog sveta, direktore, bankare… Na terenu se sve vidi. Ako neko krade, ako je nestrpljiv, ako je pametan… Kakav je neko na terenu, takav će biti i u poslu“, kaže Francuz Erik Graser, inače srpski zet, koji se posle BMW-ovog turnira kvalifikovao za svetsko finale u Australiji gde je igrao za Srbiju i bio među prvih petnaest.

Golf je kao skener. Ako neko samo malo pomeri lopticu da bi dobio na prednosti, verovatno će tako isto postupiti i u poslu. Za četiri sata provedenih sa nekim (koliko traje jedna runda) možete da upoznate njegove mane i vrline. To je verovatno jedan od razloga što su česti posetioci golf kluba direktori velikih kompanija, bankari, ljudi iz diplomatskog kora…

Ne može se poreći da je golf stvar prestiža. Iako nije olimpijski sport, doživljava uspon kao tenis osamdesetih godina, a sve češće se koristi i za razvijanje turizma. U Španiji i Portugalu svaki luksuzniji hotel ima svoje golf terene. Slične planove ima i Hrvatska. Tamo trenutno postoje tri terena. U Bosni i Hercegovini postoji jedan teren sa šest rupa, dok ih u Makedoniji i Crnoj Gori nema. U Sloveniji je situacija drugačija. Sa „Kraljevskim igralištima“ na Bledu (deset terena) i tradicijom dugom osam decenija, Slovenija je predvodnik regiona. Za razliku od Slovenaca koji nikada nisu prestajali sa golfom, u Srbiji je golferska tradicija prekinuta posle Drugog svetskog rata. Knez Pavle Karađorđević prve golf terene otvorio je još 1937. godine na Košutnjaku. Tada je potpisao sledeću povelju:

„U ime Oca i Sina i Svetoga duha, za vlade Njegovog Veličanstva Petra II, Kralja Jugoslavije, i namesništva, Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Pavla, i Gospode Dr Radenka Stankovića i Dr Ive Perovića, kao pokrovitelja Golf kluba, čiji je zadatak i cilj da se ovaj sport odomaći i razvije u našoj zemlji i narodu, položismo danas temelj ovom društvenom Domu. Amin.“ Ova povelja uzidana je u temelj tadašnje klupske kuće, koja je bila na mestu današnjeg restorana Golf na Košutnjaku. Međutim, tereni su zatvoreni 1945. godine po dolasku komunističke partije na vlast, u cilju ukidanja aristokratije i „razlika“ među ljudima. Na tom mestu danas se nalazi Pionirski grad.

U Golf klubu Beograd nalaze se štapovi kojima je igrao knez Pavle, pozivnica upućena Srbiji još 1937. da se pridruži Evropskoj golf asocijaciji (što smo tada odbili), stare fotografije prvog golf terena i prvog kedija. U svetu je prisustvo kedija na terenu jako bitno, dok ih u Srbiji gotovo nema. Ako mislite da je kedi tu samo da nosi opremu, varate se. Kedi može dati korisne savete pri izboru štapova i poboljšanju taktike.

Srbija pak ne koristi dovoljno potencijale koje sobom nosi ovaj sport. Dok se u inostranstvu ulaznice za turnire kupuju čak godinu dana unapred, u Srbiji osim prijatelja i najuže rodbine, drugih gledalaca nema. Tereni na Adi još nemaju tribine.

Klub ne dobija nikakvu pomoć od grada niti od Ministarstva. Što se Golf asocijacije Srbije tiče, ona postoji u okviru Sportskog saveza Srbije, a koje su njene aktivnosti i da li ih uopšte ima, ne zna se tačno.

„Još je kapetan Dragan osnovao Golf savez Jugoslavije, koji je kasnije postao Golf savez Srbije i Crne Gore, pa je raspadom države nastala Golf asocijacija Srbije, ali mi sa njima nemamo nikakvu saradnju. Oni ne organizuju turnire, ne znamo čak ni gde se oni nalaze“, objašnjava Jelena Golubović.

Zajedno sa povećanjem broja golf igrališta, raste i svetski antigolf pokret (Global Antigolf Movement). Bore se protiv izgradnje terena, i to iz više razloga. Prvenstveno zbog uske povezanosti golf projekata sa operacijama vezanim za nekretnine (vrlo često netransparentne) i turizam. Golf, turizam i nekretnine su tri nerazdvojiva koncepta savremenih investicija u golfersko-turističku sferu, koja je unosnija od klasičnih investicija u nekretnine. Kapital uložen u golf igralište vraća se brže i višestruko. Investicije u golf terene bez nekretnina mogu biti rizične i na njihovo vraćanje se čeka mnogo duže (npr. u Austriji i do 40 godina). Kao sledeći problem antigolfisti navode probleme vezane za korišćenje vode i njeno preterano trošenje za održavanje golf terena. Prema procenama Evropske golf asocijacije, jedan golf teren od 18 rupa dnevno u proseku „popije“ vode koliko i mesto sa oko 8000 stanovnika. Zatim, tu je i opasnost od salinizacije podzemnih voda u priobalnim krajevima i njihovog mogućeg zagađenja pesticidima. Takođe, naglašavaju i mogućnost uništenja prostora bogatih prirodnim resursima (šume, jezera, vlažni krajevi). Svetski antigolf pokret nastaje u Aziji osamdesetih godina, zaslugom Japanca Gena Morite, prethodno strastvenog golfera. Danas je centar antigolf mreže u Evropi (naročito u oblasti Mediterana), a borbe lokalnih antigolf pokreta sve su oštrije i brojnije.

NEMA DISKRIMINACIJE: Bez obzira na sve poteškoće, broj golfera svakoga dana je sve veći. Razlog je možda i to što golf povećava kolegijalnost i solidarnost – na primer, ako se loptica u igri zagubi, svi saigrači će vam priteći u pomoć. Takođe, kažu i da uz golf možete postati pravi džentlmen.

„U golfu nema diskriminacije. Naprotiv, žene su u povlašćenom položaju. Čak se i startne pozicije razlikuju tako da su žene u blagoj prednosti“, pojašnjava nam Dragana Raković, dama golferka.

Golf ima sopstvenu filozofiju. Na prvi pogled jednostavan, golf je u stvari izuzetno složen sport, možda i jedan od najtežih. To je jedan od retkih sportova u kome koristite samo deset odsto snage – mnogo važnija je harmonija tela i duha.

Posle završene obuke, dobijene zelene karte, osvojenih brojnih turnira, naučenih svih pravila, hendikepa ispod 20, šta dalje? Izdržati tih prvih petnaest godina i možda jednog dana zaigrati sa Tajgerom Vudsom? Ili i dalje igrati košarku i ponekad mali fudbal sa drugarima?