Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Meštani, ribolovci i aktivisti kažu da je rudnik Medna kod Mrkonjić Grada zagadio vode i ugrozio sav živi svet. Ruda navodno u velikoj meri ide za Srbiju, a inspekcije u Republici Srpskoj ćute. U slivu Sane teških metala ima stotine puta više od dozvoljene količine. Pre samo 30 godina meštani su pili tu vodu
Meštani sela Medna nadomak Mrkonjić Grada već dve godine se bore sa investitorom koji je početkom 2021. godine dobio dozvolu za otvaranje rudnika. Sva nadležna ministarstva dala su zeleno svetlo, kao i opština Mrkonjić Grad, ali je nakon gotovo dve godine stanje katastrofalno, piše Dojče vele (DW).
„Uništeno je sve. Pate meštani ovog sela. Voda je zagađena, ovo je stvarno jadno i žalosno što rade. I ovo stoke što ima i nas par kuća, nemamo gde da napajamo“, kaže meštanka Medne Radmila Klepić, koja poziva bilo koju vlast da im pomogne, jer ako se ovo nastavi neće ostati niko u selu.
Ugrožen ceo sliv Sane
DW je pisao o ovom problemu prošle godine kada su stigli prvi rezultati o zagađenim vodotocima u kojima je teških metala bilo stotine puta više od dozvoljene količine.
Takođe, DW je pisao o povezanosti kompanija i vlasti u Republici Srpskoj te o političkim „nalozima“ za isporukom Srbiji što je više moguće uglja, bez postavljanja bilo kakvih uslova.
Sada je situacija postala opasna po zdravlje stanovništva ne samo Medne već i na potezu celog sliva Sane kroz Ribnik, Ključ i Sanski Most.
Pre godinu dana rezultati uzorkovana vode u potoku Grabovac koji izvire kod rudnika i uliva se u Medljanku, a zatim dalje u Sanu, pokazivali su visoke vrednosti teških metala.
Ispitivanja su tada vršena po nalogu ekoloških udruženja jer je inspekcija to radila samo „uvidom“, a ne uzimanjem uzorka, te utvrdila da nema zagađenja. Prisutnost teških metala i dalje je velika.
„Prošle godine smo izvršili uzorkovanje vode i utvrdili prisustvo jalovine i teških metala i kategorizacija vode je bila pet. Dakle taj vodotok po tim parametrima spada u otpadne vode. Novo uzorkovanje smo izvršili pre 15 dana i dobili smo gore podatke, posebno u reci Sani gde je utvrđena nedovoljna količina kiseonika“, kaže Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu, napominjući da je to pogubno za kompletan biljni i životinjski svet u celom slivu.
A u slivu se nalaze Ribnik, Ključ, Sanski Most, odakle mesecima upozoravaju na promenu boje reke koja se nekada mogli piti. Od inspektorata Republike Srpske tražili su informacije o stepenu zagađenosti ali ih još nisu dobili, iako su uzorci uzeti još u januaru.
Ima li koga u državi?
„Bila siva, žuta, crvena, neodređeno. Prođe, pa opet. Sve zbog rudnika Medna. Bilo je i više komada mrtve ribe“, priča Dragan Gajić iz Ribnika dok pokazuje na Sanu, na kojoj se održavaju i takmičenja u sportskom ribolovu sa učesnicima iz celog sveta.
„Ima li iko u državi da to može regulisati. Znate li vi koje je to bogatstvo? Ja sam to pio pre 30 godina“, kaže Gajić, ogorčen što niko ne reaguje.
Reaguju pojedinci, poput nezavisnog odbornika u skupštini Mrkonjić Grada Sergeja Milanovića, koji kaže da je na sceni bezvlašće na koje građani zbog lične bezbednosti ne smu da reaguju. Kaže da nema sluha kod nadležnih iz opštine i investitora da se sedne za sto i pokuša vratiti kvalitet vode.
„S obzirom da oni u opštini daju saglasnost i zagovaraju rudarenje, sada neka preuzmu odgovornost za ovo što se dešava u Mednoj“, kaže Milanović.
„Nama su došle naše analize vode. Rudnik radi, mašine su tu, ovde nema ništa apstraktno, istraga je vrlo jednostavna. Potrebno je podneti krivične prijave protiv odgovornih lica za ugrožavanje zdravlja stanovništva“, kaže Milanović, tvrdeći da je vlast u sprezi sa organizovanim kriminalom, a da rudnik vode sumnjivi ljudi.
Inspekcija ćuti
„Svašta se priča ko vodi rudnik, da je u vlasništvu nekoga iz Srbije. Tačno je da ruda odlazi u Srbiju, a da kamioni voze teret veći i za 30 tona od dozvoljenog, što se ne bi moglo desiti da je sve legalno“, kaže Milanović, navodeći takođe kao argument ignorisanje Inspektorata Republike Srpske.
A u Inspektoratu RS muk. Iako su uzeti uzorci, još nema odgovora na pitanje kakav je stepen zagađenosti i da li bi na osnovu toga rudnik trebalo zatvorili, kao što je zbog propusta bio zatvoren pre dve godine jer je radio bez dozvole.
U odgovoru iz Inspektorata koji smo dobili prošle godine, navedeno je da je rudnik mrkog uglja Medna bio predmet kontrole rudarske, ekološke, vodne i saobraćajne inspekcije, da je ekološka inspekcija tada privremeno zatvorila rudnik nekoliko meseci jer u tom trenutku nije imao koncesiju.
Što se tiče zagađenja vode, inspekcija nije pronašla „nikakva zamućenja“. „Uredbom o kategorizaciji nisu obuhvaćeni potoci, tako da uzorci nisu ni uzimani“, rečeno je za DW tada iz Inspektorata. Odgovor smo zatražili i sada, ali ga nismo dobili.
Međutim, prema Uredbi u članu 29 sve pritoke, koje nisu obuhvaćene kategorizacijom svrstavaju se u prvu kategoriju čije vode treba da imaju visok kvalitet. Takođe, inspektor tada nije naveo da potoci nisu obuhvaćeni Uredbom, već naveo da nema zagađenja vode.
„Sve po zakonu“
Iz kompanije „Medna NV“ rekli su da sve rade po zakonu, a to poručuju i iz resornih ministarstva koja su izdale dozvole za rad. Svu odgovornost sada prebacuju na inspekciju, iz koje ćute.
Pre godinu dana u jeku najvećih radova, kada su ispitivanja takođe pokazala visok stepen zagađenja, iz kompanije Drvo-Export iz Teslića, koja otkupljuje ugalj i Medne i vrši radove za njihove potrebe, rekli su za DW da je sve urađeno u skladu sa zakonom.
„Čak je jedan broj meštana dobio obeštećenje iako nije postojala zakonska obaveza da se tretiraju njihove parcele, ali je to učinjeno da bi se osigurala bolja atmosfera i saradnja sa lokalnom zajednicom, što je i postignuto. Te primedbe su paušalne i u osnovi neopravdane, što su utvrdili i nadležni organi“, rekli su nam u ovoj kompaniji, odbacivši navode nevladinih organizacija o zagađenju.
Za stanovništvo udaljeno pedesetak kilometara na kompletnom slivu reke Sane, u Ribniku, Ključu, Sanskom Mostu, stanje je, kažu, ravno ekocidu. Ukoliko se eksploatacija nastavi na ovaj način ne isključuju mogućnost protesta.
Neđo Stanišić iz Udruženja sportskih ribolovaca „Ribnik“, problem vidi u nepoštovanju ekološke dozvole koju ima rudnik, jer se uništava biodiverzitet na ovom prostoru.
Strah od pomora ribe
„Kod nas se oseti manji odziv ljudi od prošle godine. Plaše se. Prijavili smo inspekciji, ali odgovor još nismo dobili. Znamo da su izašli na teren. Zašto niko neće da postavi cijevi i sprovede te potoke? To je investitoru ništa, a završili bi cijeli posao“, kaže Stanišić, navodeći da je nesporno manje ribe u Sani od kada je rudnik počeo sa radom.
Sa njim se slaže Momčilo Todorović. Dok peca, upozorava na moguće posledice. „Ovde ima pastrmke, lipljana, mladice i klena. Ako bi se moglo to zabraniti… reka je bila mesec dana mutna. Ako bi se tako dalje dešavalo, bojim se da bi riba bila uništena“, kaže Todorović.
Ministarstvo energetike i rudarstva RS je sa pravnim licem Medna NV iz Mrkonjić Grada zaključilo ugovor o koncesiji na lokalitetu Medna još 2018. godine. Dve godine kasnije okončana je faza istraživanja, a nakon pribavljanja svih mišljenja ušlo se u postupak dodele koncesije, nakon čega je Komisija za koncesije dala pozitivno mišljenje.
Resorno ministarstvo je nakon toga odobrilo izvođenje rudarskih radova kao i rešenje o upotrebi rudarskog objekta na ovom lokalitetu.
I Ministarstvo ekologije RS je izdalo ekološku dozvolu koja je za predstavnike ekoloških udruženja i meštana sporna, ali i oni sada celu stvar prepuštaju Inspektoratu RS, iz kojeg se ne oglašavaju na novinarske upite, ali ni za zahteve meštana.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve