Poslednjih nekoliko meseci, Relmin spot A hint of pink emitovan je na radio-stanicama Australije, Amerike, Škotske, Engleske, Francuske i Nemačke, preporučili su ga desetak inostranih muzičkih blogova i radio i televizijskih portala, a moguće ga je naći i po spotify playlist–ama. Relma živi u Boru. Njeno pravo ime je Ariadna Vrljanović Zhao, ima 25 godina, dok je A hint of pink njen prvi spot. Priča o Ariadni Vrljanović Zhao zvuči kao početak holivudskog sna i može da posluži kao recept.
Rođena u Boru, detinjstvo je provela u Kini, zemlji svog oca, u gradu Lanzhou na Žutoj reci, a u Pekingu je pošla u školu. Zbog epidemije SARS-a vratila se u Bor. Studirala je film i dramu na Univerzitetu Kent u Velikoj Britaniji. Sad je opet u Boru, i opet zbog epidemije. „Trebalo je da prošlog oktobra krenem u L’École Internationale de Théâtre Jacques Lecoq u Parizu, ali je korona sve odložila za oktobar ove godine“, kaže Ariadna Vrljanović Zhao. Relma je nastala tokom čekanja da pandemija prođe.
Naime, Relma (Realma) je audio-vizuelni projekat (od engleske reči realms, u prevodu carstva) čiji je prvi rezultat muzička numera i spot A hint of Pink. Sledeća se očekuje u aprilu, treća je u fazi postprodukcije, a do kraja ciklusa biće ih dvadesetak. Projekat uključuje i plesni video, strip i mini video-igricu. Realizuju ga mladi iz Britanije, Nemačke, Italije, Južne Koreje, Grčke i – iz Bora. Članovi borskog tima su Mihajlo Dragaš, animator i 3D umetnik (dobitnik Gran prija na 63. beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma, pobednik Animfest 2015. u Atini), Milutin Vučković, master student na FDU za audio-inženjerstvo (produkcija, miks i master pesama), Boško Šabazović, multimedijalni umetnik (slikanje, kolažiranje, digitalna umetnost i povremeno skulptura), Milica Staletović, grafička dizajnerka, umetnica, fotograf i muzičarka, i Katarina Kurko, umetnica digitalnog slikarstva i stripova. „Bor je mali grad i meni kao umetniku veoma tesan. Oduševilo me je otvaranje pozorišta pre nekoliko godina, grad kao da je od tada oživeo“, kaže Ariadna.
Numera ima atmosferu priče o emociji, strasti, čežnji. Kad komponuje, kako kaže, Ariadna sklapa i priču. „Muziku vidim kao seme vizuelnog narativa, pa možda čak i nagoveštaj različitih svetova. Kao ljubitelj animiranih filmova, zamislila sam je u tom mediju. Napisala sam scenario sa koleginicom Lijom Stefanesku, s kojom sam studirala na Kentu, pridružila nam se Katarina Kurko koja radi sjajne digitalne crteže, a kasnije sam upoznala Mihajla Dragaša. On je redukovao našu priču i nakon nekoliko meseci stigli smo do ovog spota. Što se tiče novca za realizaciju, sve je moje lično ulaganje od ušteđevine, a kako je projekat počeo da prevazilazi početnu jako skromnu ideju, polako shvatamo da su nam potrebni i drugi izvori finansiranja.“
Ariadna kaže da je oduvek bila „liminalna ličnost, neko između dve kulture, koja voli da luta. Tako je bilo i u umetnosti, pa i ovaj projekat predstavlja novu oscilaciju, novo traganje između poznatog i nepoznatog“. Stalno je svi pitaju „da li si muzičar, da li si slikarka, da li si glumica, i ja sam se godinama trudila da biram. Relma je konačno dokazala da sam sve to po malo, da ne moram da biram, već da se fokusiram da ujedinim svoje veštine shodno delu koje stvaram.“ Objašnjava da tekst A hint od Pink postavlja kao „metapesmu u smislu da je samosvesna i da referira na proces pisanja“, a da njen eterični i rustični ton daje „neosimboličan kostur koji mistifikuje odnos stvaraoca i dela. „Takvi koncepti u pesmi idu daleko van standardnih formula masovne mainstream muzike, tako da sam znala da će plasiranje pesme na tržište biti teško. Sa druge strane, bilo mi je čudno da se pesma upravo dopala mnogim mojim prijateljima koji baš slušaju mainstream muziku.“
Kako je neko iz Srbije, pritom početnik, uspeo da zainteresuje inostrane medije? „Potrebna je, pre svega, velika upornost. Bitno je što je pesma na engleskom jeziku. Pošto sam znala da mi je inostrano tržište cilj, sa timom internacionalnih umetnika i saradnika uložila sam ogroman trud da istražim kako u tom segmentu funkcioniše muzičko tržište. Na sreću, već sam imala neko znanje o tome. U Engleskoj sam upisala kratak kurs Songwriting & Singing u školi za muzičku produkciju PointBlank koji je uključivao i modul o brendiranju i muzičkoj industriji. Tamo sam saznala da postoje takozvani čuvari kapije tj. tastemaker-i u muzičkoj industriji, što uključuje kustose playlist-a i radija, kao i blogere. To su ljudi koji su stalno u potrazi za novim pesmama za svoje platforme, tako da ih samo treba naći. Nakon sati pretrage blogova, radio-programa i playlista u koje bi se pesma možda uklopila, pošto svaki od njih ima svoju estetiku (npr. moja dreampop pesma se nikako ne uklapa u hiphop blogove), poslala sam pa možda i hiljadu imejlova sa ubedljivim predlogom zbog čega mislim da je moja pesma vredna objavljivanja na njihovim platformama. U moru neodgovaranja ili odbijanja, javili su se i oni koje je pesma dodirnula i koji su shvatali njenu vrednost. Među njima je bila i PR kompanija iz Mančestera, koja je prošlog meseca preuzela reklamiranje pesme na radio-programima, tako da to sada ne moram sama. Važno je staviti sebe i svoje delo pred prave ljude, što je, priznajem, veliki proces.“
Svetove postojećih dvadesetak Relminih pesama, kaže Ariadna Vrljanović Zhao, ona i njen tim tek treba da istraže. Gde će se to desiti, ne zna. „Verujem da se nikada neću potpuno skrasiti – zato mi Relma i prija, jer svakom pesmom putujem u drugi svet. Verujem da ću, poput nomada, stalno menjati prebivalište. Doduše, Srbija je moja matica, otadžbina, kao i Kina, tako da su to dva mesta na koja ću se uvek vraćati i koja su mi uvek u srcu.“
