Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Pevač Nemo i njegova pesma "The Code" doneli su Švajcarskoj treću pobedu na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Teya Dora je na 17. mestu od 25 zemalja koliko ih se večeras takmičilo u finalu u Malmeu
Pesma Švajcarske The Code pobednik je ovogodišnje Pesme Evrovizije koja je večeras završena u Malmeu, u Švedskoj.
Na drugom mestu našao se hrvatski predstavnik Baby Lasagna sa numerom Rim tim tagi dim, koja je bila favorit ovogodišnjeg Eurosonga.
Teya Dora koja je sa pesmom „Lila Ramonda“ predstavljala Srbiju je na 17. mestu sa 54 glasa.
Nemo, predstavnik Švajcarske doneo je treću pobedu svojoj zemlji, osvojio je 591 glas.
Glasanje, naročito u finalu, bilo se vrlo uzbudljivo. Švajcarski predstavnik je bio miljenik žirija – samo nekoliko zemalja od 37 nije mu dalo maksimalnih 12 poena, i sve vreme je ubedljivo vodio.
Glasovi publike su mu na momente ugrožavali vodeće mesto:
Jednom zbog glasova koje je dobila predstavnica Izraela, drugi put zbog Ukrajinaca i zatim zbog pesme iz Hrvatske.
Teya Dora je dobila 22 glasa od žirija i 32 od publike. Prve glasove dobila je od žirija iz Hrvatske i iz Albanije.
Kuriozitet je da je pesma Velike Britanije dobila nula poena od publike. Holandski žiri nije želeo da saopšti svoje glasove u znak protesta zbog diskvalifikacije predstavnika te zemlje. Njihove poene pročitao je Martin Esterdal izvršni supervizor Pesme Evrovizije. To je bilo njegovo drugo pojavljivanje večeras, oba puta ga je publika Malme arene dočekala zvižducima.
Poene srpskog žirija saopštila je Konstrakta. Najveći broj poena, 12, dodelio je Hrvatskoj, 10 poena Švajcarskoj, a 8 poena predstavniku Francuske.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve