Jedna od najvećih pretnji digitalnoj ekonomiji jesu preterana obećanja kompanija koje imaju interes da se ona što pre proširi. U želji da naprave što bolju marketinšku podršku za nove proizvode i usluge u digitalnoj sferi, posebno one oslonjene na internet, kompanije vrlo često preteruju u opisu mogućnosti koje potrošačima stoje na raspolaganju, slikajući pejzaž koji često ima vrlo malo zajedničkog s realnošću. Posledica preterivanja jeste razočaranje potrošača kada probaju proizvod da koriste u realnim životnim situacijama i mnogo sporije usvajanje novih tehnologija, čak i svojevrsno razočaranje u digitalnu tehnologiju u principu. Ovo je lekcija koju su kompanije u razvijenim zemljama naučile vrlo skoro, na primeru takozvanog WAP-a.
WAP je sistem koji omogućava da se internet sadržajima može pristupiti mobilnim telefonom. Ali, ako mislite da se jednim potezom celokupno iskustvo šarenog interneta na kućnim računarima može direktno prebaciti na minijaturni jednobojni ekran mobilnog telefona, u velikoj ste zabludi! WAP nije, ponavljam, nije isto što i imati potpuni internet na mobilnom telefonu. On je samo način da se neki internet sadržaji dobiju preko mobilnog. Koji? Samo oni koji su posebno prilagođeni WAP sistemu. Dakle, ne automatski, već samo ako je kompanija koja ima veb prezentaciju odlučila na napravi i posebnu za WAP, što u startu smanjuje broj prezentacija dostupnih preko mobilnog. Druga katastrofa s kojom su se suočili i ponuđači i korisnici jeste to da je GSM mobilna veza vrlo spora u prenosu podataka, da WAP na njoj radi nepouzdano, da se veza često prekida, da se u tom slučaju mora ponovo zvati adresa prezentacije i da sve to mnogo košta. Stanje duha korisnika WAP-a danas se u Engeskoj opisuje terminom „wapatija“ – duboka ozlojeđenost i rezigniranost zbog nesavršenosti sistema. Sve to je bilo razlog da umesto 250 miliona predviđenih korisnika WAP telefona u Evropi trenutno ima samo oko 10% od toga.
Ipak, novi mobilni sistemi kao što su GPRS (poznat i kao 2.5G), koji omogućavaju da se podaci GSM vezom prenose 5–10 puta brže nego na tradicionalan način, trebalo bi da upotrebu WAP protokola dovedu u red. To će, u stvari, biti prvi pravi pogled na mobilni internet onakav kakvim je zamišljen i oglašavan kada je WAP prvi put lansiran. Iskustvo razvijenih zemalja sa mobilnim internetom velika je pouka za mobilne operatere u Srbiji. Biće velika dugoročna greška ako i oni usvoje, kao što su neki od njih već počeli, istu marketing strategiju plasiranja WAP-a kao načina da se „krstari internetom sa mobilnog telefona“. Umesto toga, trebalo bi korisnicima predočiti praktične prednosti sistema u pojedinačnim specifičnim situacijama, posebno za korisnike koji su stalno u pokretu: redovi vožnje aviona, vozova i autobusa (tamo gde postoje), vremenska prognoza, dnevne vesti i ostali informativni servisi u kojima je vreme kritičan faktor (kada u Beogradu budu postojali prava berza i kultura investiranja, onda i informacije o kretanju akcija na domaćem i svetskim tržištima).
Do tada, ne treba zaboraviti da su privlačne moći mobilnog telefona i dalje jake: potrošnja slatkiša među tinejdžerima u Britaniji u poslednje dve godine opala je 25%, pušenje oko 16%, oba iz istog razloga: u dilemi da li kupe slatkiše/cigarete ili pripejd vaučer za mobilni telefon, mladi su se opredelili za mobilni! U nekim zemljama Trećeg sveta primećeno je da se, kako broj mobilnih telefona raste, potrošnja piva smanjuje. Mobilni telefon je tako postao konkurent mnogim industrijskim granama za koje niko ne bi pomislio da bi mogle da budu pogođene razvojem digitalne ekonomije. Što samo pokazuje da su promene koje ona donosi mnogo dublje nego što neupućeni misle.
