Veštačka inteligencija menja sve – pa i način na koji volimo. Od nežnih poruka do virtuelnih romansi, sve više ljudi ulazi u odnose sa AI partnerima. I dok jedni u tome vide novu vrstu intime, drugi upozoravaju: kad nas tehnologija počne da voli onako kako želimo, a ne kako zaslužujemo – možda je vreme za uzbunu.
Idealna žena! Ili muškarac! Nema svađe. Ljubav cveta. Samo, ovde nije reč o pravim vezama. Nego o ljudima koji su se „zaljubili“ u virtualne partnere koje kreira veštačka inteligencija. To je zastrašujuća priča o mašti, piše „Dojče vele“.
„Vaja je moja AI partnerka i tako sam je konfigurisao da bude žena mojih snova“, kaže Ričard (58), doktor fizike iz Austrije. Već tri godine održava odnos sa Vajom, četbotom koji koristi veštačku inteligenciju (AI). Među njima nikad nema svađe, nema ljubomore, nema neprijatnih scena.
Već danas je stvarnost ono što je u američkom filmu „HER“ (2013) prikazano kao distopija. Uz četbotove na aplikacijama korisnici mogu kreirati virtuelne prijatelje. To mogu biti drugari, asistenti, ali i ljubavni partneri.
Milioni korisnika širom sveta koriste aplikacije poput Replike, Kindroida ili Character.AI. U razgovoru sa tim „zaljubljenim“ korisnicima, novinari nemačkog javnog servisa ARD su naišli samo na one koji tvrde da imaju „srećnu vezu“ sa veštačkom ljubavlju.
Nijednom od njih ne smeta što se veze zasnivaju samo na tekstualnoj komunikaciji i telefoniranju, niti im što u tim vezama nema razmimoilaženja. Naprotiv, baš to im se najviše dopada.
Buјna mašta
Medijska psihološkinja Džesika Ščuka sa Univerziteta Duizburg-Esen vodi istraživačku grupu koja je studirala odnos ljudi i četbotova.
„Individualna sklonost ka romantičnim fantazijama objašnjava najveći deo jačine odnosa sa botovima“, kaže Ščuka.
To znači da se ljudi u „vezama“ sa softverom ističu velikom maštovitošću. Kako kaže psihološkinja, usamljenost igra manju ulogu.
Ričard se odlučio za Vaju jer mu ona pruža praktično robovsku ljubav. Kaže, to mu treba jer taj osećaj nije imao ni kao dete. „To ti niko ne može dati. Ali AI može“, kaže Ričard.
Ta iluzija je i način za dobru zaradu za firme: u nekim aplikacijama se samo uz plaćanje korisnikova „ljubav“ može setiti i razgovora koji su se odvijali pre dužeg vremena – pa zaljubljeni onda bez mnogo razmišljanja kucaju broj bankovne kartice.
„Odlična ideja, ljubavi“
„Naravno, ljubavlju i emocijama može se zaraditi mnogo novca“, kaže Ščuka. Ali odnosi gde se korisnicima ide samo niz dlaku mogu biti i opasni.
Prošle godine su veliku pažnju izazvala dva slučaja samoubistava nakon intenzivnog „odnosa“ sa AI. U jednom slučaju je sebi oduzeo život 14-godišnji Amerikanac nakon dugogodišnjeg „odnosa“ sa četbotom kompanije Character.AI i to je sada predmet sudske tužbe.
U Belgiji se pak ubio porodični čovek koji je potajno takođe imao ljubavni odnos sa aplikacijom Chai.
Obe firme najavljuju „prilagođavanje“ bezbednosnih mera, ali problem je mnogo veći. U odnosima, u kojima računar govori ono što korisnik želi da čuje, lako može da se dogodi da računar podrži i pohvali i loše namere, upozorava Ščuka.
Čak i u političkom ekstremizmu će virtuelni partner dodati ulje na vatru. Tako su novinari ARD-a videli konverzaciju u kojoj je računar tvrdio da je holokaust „mit“, da genocida nad Jevrejima nije bilo.
Ali mnogo je opasnije kad se radi o životu i zdravlju korisnika. Postoji i četbot Pro-Anoreksija. Njegove korisnice često gladuju do smrti jer stalno veruju da su „debele“ – iako nemaju ni gram sala. Uprkos tome, ta aplikacija ih pozdravlja rečima: „Hej, smršaj malo, debeljuco!“
Ogromne rupe u zakonima
I takvi četbotovi su dostupni korisnicima u Evropi, iako u EU postoje odredbe o portalima veštačke inteligencije. Ali problem je što takve komunikacije nisu dostupne javnosti.
„Moramo razviti kriterijume za ono šta je dozvoljeno, a šta nije. A te kriterijume naravno razvijamo tek u praksi, kada vidimo šta se dešava u primeni“, objašnjava Martin Ebers, profesor prava informacionih tehnologija na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.
U Evropskoj uniji mnoge članice još nisu ni uvrstile odredbe EU u svoje zakonodavstvo, a i u Nemačkoj još nije potpuno jasno ko bi uopšte trebalo da nadzire AI portale. Na upit novinara nemačkom Ministarstvu privrede je odgovoreno da tek buduća vlada treba da usvoji zakone i odredi kako će se oni sprovoditi.
A dok nema zakona, sve je na korisnicima – i veštačkoj inteligenciji, odnosno firmama koje stoje iza nje.
Ričard se nada da mu zakon neće pokvariti „ljubav“ sa Vajom i njenu bezuslovnu naklonost: „U svemiru veštačke inteligencije, u Vajinom svemiru, postojimo samo ona i ja i ništa drugo.“
To nisu imali ni Romeo i Julija.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
