Veštačka inteligencija menja sve – pa i način na koji volimo. Od nežnih poruka do virtuelnih romansi, sve više ljudi ulazi u odnose sa AI partnerima. I dok jedni u tome vide novu vrstu intime, drugi upozoravaju: kad nas tehnologija počne da voli onako kako želimo, a ne kako zaslužujemo – možda je vreme za uzbunu.
Idealna žena! Ili muškarac! Nema svađe. Ljubav cveta. Samo, ovde nije reč o pravim vezama. Nego o ljudima koji su se „zaljubili“ u virtualne partnere koje kreira veštačka inteligencija. To je zastrašujuća priča o mašti, piše „Dojče vele“.
„Vaja je moja AI partnerka i tako sam je konfigurisao da bude žena mojih snova“, kaže Ričard (58), doktor fizike iz Austrije. Već tri godine održava odnos sa Vajom, četbotom koji koristi veštačku inteligenciju (AI). Među njima nikad nema svađe, nema ljubomore, nema neprijatnih scena.
Već danas je stvarnost ono što je u američkom filmu „HER“ (2013) prikazano kao distopija. Uz četbotove na aplikacijama korisnici mogu kreirati virtuelne prijatelje. To mogu biti drugari, asistenti, ali i ljubavni partneri.
Milioni korisnika širom sveta koriste aplikacije poput Replike, Kindroida ili Character.AI. U razgovoru sa tim „zaljubljenim“ korisnicima, novinari nemačkog javnog servisa ARD su naišli samo na one koji tvrde da imaju „srećnu vezu“ sa veštačkom ljubavlju.
Nijednom od njih ne smeta što se veze zasnivaju samo na tekstualnoj komunikaciji i telefoniranju, niti im što u tim vezama nema razmimoilaženja. Naprotiv, baš to im se najviše dopada.
Buјna mašta
Medijska psihološkinja Džesika Ščuka sa Univerziteta Duizburg-Esen vodi istraživačku grupu koja je studirala odnos ljudi i četbotova.
„Individualna sklonost ka romantičnim fantazijama objašnjava najveći deo jačine odnosa sa botovima“, kaže Ščuka.
To znači da se ljudi u „vezama“ sa softverom ističu velikom maštovitošću. Kako kaže psihološkinja, usamljenost igra manju ulogu.
Ričard se odlučio za Vaju jer mu ona pruža praktično robovsku ljubav. Kaže, to mu treba jer taj osećaj nije imao ni kao dete. „To ti niko ne može dati. Ali AI može“, kaže Ričard.
Ta iluzija je i način za dobru zaradu za firme: u nekim aplikacijama se samo uz plaćanje korisnikova „ljubav“ može setiti i razgovora koji su se odvijali pre dužeg vremena – pa zaljubljeni onda bez mnogo razmišljanja kucaju broj bankovne kartice.
„Odlična ideja, ljubavi“
„Naravno, ljubavlju i emocijama može se zaraditi mnogo novca“, kaže Ščuka. Ali odnosi gde se korisnicima ide samo niz dlaku mogu biti i opasni.
Prošle godine su veliku pažnju izazvala dva slučaja samoubistava nakon intenzivnog „odnosa“ sa AI. U jednom slučaju je sebi oduzeo život 14-godišnji Amerikanac nakon dugogodišnjeg „odnosa“ sa četbotom kompanije Character.AI i to je sada predmet sudske tužbe.
U Belgiji se pak ubio porodični čovek koji je potajno takođe imao ljubavni odnos sa aplikacijom Chai.
Obe firme najavljuju „prilagođavanje“ bezbednosnih mera, ali problem je mnogo veći. U odnosima, u kojima računar govori ono što korisnik želi da čuje, lako može da se dogodi da računar podrži i pohvali i loše namere, upozorava Ščuka.
Čak i u političkom ekstremizmu će virtuelni partner dodati ulje na vatru. Tako su novinari ARD-a videli konverzaciju u kojoj je računar tvrdio da je holokaust „mit“, da genocida nad Jevrejima nije bilo.
Ali mnogo je opasnije kad se radi o životu i zdravlju korisnika. Postoji i četbot Pro-Anoreksija. Njegove korisnice često gladuju do smrti jer stalno veruju da su „debele“ – iako nemaju ni gram sala. Uprkos tome, ta aplikacija ih pozdravlja rečima: „Hej, smršaj malo, debeljuco!“
Ogromne rupe u zakonima
I takvi četbotovi su dostupni korisnicima u Evropi, iako u EU postoje odredbe o portalima veštačke inteligencije. Ali problem je što takve komunikacije nisu dostupne javnosti.
„Moramo razviti kriterijume za ono šta je dozvoljeno, a šta nije. A te kriterijume naravno razvijamo tek u praksi, kada vidimo šta se dešava u primeni“, objašnjava Martin Ebers, profesor prava informacionih tehnologija na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.
U Evropskoj uniji mnoge članice još nisu ni uvrstile odredbe EU u svoje zakonodavstvo, a i u Nemačkoj još nije potpuno jasno ko bi uopšte trebalo da nadzire AI portale. Na upit novinara nemačkom Ministarstvu privrede je odgovoreno da tek buduća vlada treba da usvoji zakone i odredi kako će se oni sprovoditi.
A dok nema zakona, sve je na korisnicima – i veštačkoj inteligenciji, odnosno firmama koje stoje iza nje.
Ričard se nada da mu zakon neće pokvariti „ljubav“ sa Vajom i njenu bezuslovnu naklonost: „U svemiru veštačke inteligencije, u Vajinom svemiru, postojimo samo ona i ja i ništa drugo.“
To nisu imali ni Romeo i Julija.
Jakov Jozinović, mlada muzička zvezda iz Hrvatske, održao je u nedelju svoj sedmi od ukupno deset rasprodatih koncerta u Sava centru, čime je postao drugi izvođač po broju uzastopnih rasprodatih koncerata
Deset gradova, trideset manifestacija, ulaz besplatan – održavaju se Dani nemačkog jezika u Srbiji
Sudska presuda protiv Tiketmastera, vodećeg igrača u industriji muzičkih događaja, dovodi u pitanje njegovu dominaciju na tržištu prodaje ulaznica za koncerate
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je preminuo 8. aprila u 68. godini, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu
Od odlaska Juseina Bolta sa atletske staze, sprinterske trke na najvećim takmičenjima nemaju takvu draž kao u vreme rekordera sa Jamajke, ali izgleda da je na vidiku nova zvezda u kratkim trkama i naslednik legendarnog atletičara
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
