Odavno u crvenom

Za one koje zanima samo koliko je to FK Crvena zvezda dužan, recimo odmah na početku: 5.438.328.756 dinara ili oko 48.000.000 evra. To je utvrđeno poslednjim „finansijskim presekom“, koji je za Radnu grupu, svojevrsni krizni štab, uradila finansijska služba kluba.

U tabeli 1, koju dajemo, može se detaljnije videti kako je u kom periodu i pod čijom upravom taj dug nastajao, ali ta tabela vam neće dati potpunu sliku onoga što se dešavalo u klubu u proteklih desetak godina.

Poslednjih mesec dana smo svi zatrpani pričom o tome ko je najodgovorniji za propadanje nekada velikog kluba i videli smo da je vođa finansijske sekcije Radne grupe Nebojša Čović sporadično izlazio sa procenama o tome u kakvom su stanju „knjige“ kluba.

Međutim, podaci koje „Vreme“ predstavlja pokazuju da je i uprava predvođena bivšim predsednikom Vladanom Lukićem imala u vidu sve što se dešavalo i da je, naravno, mnogo bolje videla u kolikim je problemima klub svakodnevno, ali da se zarad održavanja dobre atmosfere na neki način krilo šta i kome se duguje i ko Zvezdi duguje.

Pre nego što damo delimična objašnjenja za podatke koje predstavljamo, koji su deo interne analize rađene za potrebe kluba i predstavljaju finansijski presek poslovanja od trenutka kada je Lukić došao u klub u maju 2009. pa do kraja 2011. godine, pomenućemo nekoliko detalja koji služe za kontekstualizaciju čitave priče.

DIJAGNOZA STANJA: U proleće 2011. godine je predstavnicima Gazproma, glavnog Zvezdinog sponzora, predstavljen izveštaj velike revizorske kuće u kome je pobrojano bukvalno sve: od toga šta je i koliko vredi imovina kluba u tom trenutku (kvadratni metar stadiona je procenjen na nešto preko 600 evra, a kvadrat hotela koji nema dozvolu je preko 1700 evra, na primer), preko popisa zajmova i kredita (većina kredita je iz perioda pre Lukićevog dolaska i frapantno su visoke kamate na te kredite), do toga koji je igrač kome prodat za koliko novca, ko je za koliko novca doveden u klub i svi ostali troškovi i prihodi.

Analiza revizora je trebalo da pokaže glavnom sponzoru kako funkcioniše klub i kakvi trendovi mogu da se očekuju. Najzanimljiviji deo analize su tri moguća scenarija za delovanje kluba u budućnosti: konzervativni, umereni i optimistični: svi u osnovi imaju sportske rezultate kluba. Recimo odmah da se Zvezdi „dogodio“ konzervativni scenario baziran na osvajanju jednog kupa i nekoliko utakmica u Evropi do kraja 2012. (Optimistični scenario, gledano kroz rezultat, jeste ono što je dosegao Partizan, samo da su ove godine ušli u Ligu šampiona). Revizori su predviđali da će „konzervativni“ scenario dovesti klub na ivicu propadanja krajem 2012, kada će dugovanja narasti na skoro 40 miliona evra.

Kada vidimo ovo što danas govori Radna grupa i uporedimo sa pomenutom procenom, vidimo da se dogodilo očekivano i da su i uprava i sponzori toga odavno bili svesni. Dakle, u proleće prošle godine svi koji su sedeli u Zvezdi znali su da je stanje neodrživo i da je neophodno nešto hitno uraditi. Preporuka iz izveštaja bila je da se obezbedi kredit od 25 miliona evra da bi klub počeo da diše, ali do toga nije došlo i sunovrat se nastavio. Pored toga, kao i u celom periodu posle odlaska Dragana Džajića iz kluba 2004. godine, trošilo se na dovođenje igrača, ali nije bilo vremena da se postigne veći rezultat. Klub je imao godišnje troškove od preko 12 miliona evra što se detaljno vidi u Tabeli 2, a dugo vremena nije bilo unosnije zarade od prodaje igrača.

DRŽAVNA POSLA: Pored toga, kao što je konstatovano u izveštaju za Gasprom, plate i troškovi zaposlenih u klubu u odnosu na druge stavke budžeta bili su procentualno najveći u Evropi. Ukratko, Zvezdin budžet bio je najopterećeniji na delu zarada i plaćanja kamata što, kada se malo pogleda, veoma podseća na budžet Srbije ili budžet neke lokalne samouprave. Sve uprave koje su vodile Zvezdu u poslednjih deset godina ponašale su se kao direktori velikih javnih preduzeća ili predsednici opština: iako su poslovali sa gubitkom borili su se da isplate zarade i premije, a kolaps je nastao kada, za razliku od pomenutih, nisu imali mogućnost da im država da garancije za podizanje novih kredita.

Država nije davala garancije sve do ove jeseni kada je Aleksandar Vučić odlučio da pomogne klubu za koji navija pa je pokrenuo sve ovo čemu danas svedočimo kada su aktivirani partijski (čitaj: državni) resursi u cilju peglanja Zvezdinih poslovnih knjiga, e da bi glavni sponzor povećao svoju donaciju na četiri miliona godišnje (sa najavom da bi od juna 2013. to moglo da bude i deset miliona) i da bi u najskorije vreme Zvezda bila sposobna i za Ligu šampiona i za potencijalnu regionalnu Ligu Južnog toka. Da bi se sve to dostiglo, potrebno je napraviti novu organizacionu shemu upravljačkog dela kluba i poslednji glasovi govore da bi Dragan Džajić ipak mogao da bude predsednik bez izvršnih moći (kao britanska kraljica), a da bi klub operativno vodila dvojica Gazpromovih ljudi: predsednik UO (potencijalno Branko Radujko) i finansijski direktor kog bi izabrala ova kompanija. Potpredsednici bi bili iz „sveta politike“: Ivica Tončev ispred SPS-a i Slaviša Kokez, prijatelj Aleksandra Vučića. Sportskim sektorom bi rukovodio Zoran Stojadinović, koji je već najavio promene u sportskoj sekciji.

Kada je reč o sadašnjem timu za koji Stojadinović nema mnogo reči hvale, recimo da je njegova vrednost prema specijalizovanom sajtu Transfermarket preko 28 miliona evra. Prema tom istom portalu, igrači koje je Lukić bio zatekao u klubu 2009. godine vredeli su oko tri miliona evra. Klub bi mogao ove zime da proda Darka Lazovića, Filipa Mladenovića, Luku Milivojevića, kada to već nije učinjeno prošlog leta, i da tim novcem ublaži alarmantno stanje na svom kontu.

Kakve god bile odluke Radne grupe Aleksandra Vučića u narednih nekoliko nedelja, neke stvari su sigurne: „sređivanje“ stanja u Zvezdi ne znači ništa ako celokupan sistem u fudbalskoj Srbiji ostane isti. Taj sistem je prema međunarodnim kriterijumima neuređeniji od onog u Moldaviji, na primer, a da o „sređenim“ državama poput Rumunije i Bugarske ne govorimo. Ukoliko se kompletno „stanje“ ne promeni za par meseci ili brže, imaćemo „aferu“ u Partizanu čije su poslovne knjige tek nejasne s obzirom na novac koji je klub u poslednjih desetak godina zaradio prodajom igrača i učešćem u Ligi Šampiona i Ligi Evrope.

Ako ovo preduzeće u Zvezdi samo posluži za prikupljanje političkih poena, svi koji su uključeni u to treba da budu svesni da su na klizavom terenu i da od toga neće biti ništa jer je „stvar“ sa tim klubom komplikovana: ukoliko ne bude nekog super rezultata na proleće, Vučić će biti krivac za propadanje, a ne Lukić, Stojković ili neko treći koga ovih dana „tabloidi bliski vladi“ prepoznaju kao „grobara Zvezde“. Ako do toga dođe, onda ni Nebojša Čović neće moći da sredi situaciju.

ŠTA OVO BI: Vladan Lukić (u sredini) i Dušan Mrakić (desno) foto: n. paraušić

SPASILAC: Dragan Džajić foto: v. anđić

Zarade igrača, trenera i drugih, nastavak