Alergenti, što je zajednički imenitelj za sve materije koje izazivaju alergijske reakcije, bilo da se radi o sezonskim ili vansenzonskim – dugogodišnjim alergijama, mogu se grubo podeliti na kućne, spoljašnje i one koji se unose hranom. Zavisno od vrste alergenta postoje i različite vrste alergija i metode kojima se one leče.
GRINJE: Kućna prašina je sastavljena od malih čestica biljnog i životinjskog porekla u kojima obitavaju mala stvorenja poznatija kao grinje, najčešći uzročnici astmatičnih simptoma i trajnih alergija. Grinjama odgovaraju izrazito vlažna mesta sa obiljem ostataka ljudske kože (peruti), te je za njihovo neutralisanje najbolje koristiti neki od aparata za smanjenje vlage ili klima uredjaj. Tepihe i itisone koji se prostiru preko cele površine sobe, od zida do zida, potrebno je ukloniti, posebno ako se ispod njih nalazi beton, a keramičke pločice, linoleum ili parket predstavljaju bolju zamenu. Upotreba standardnih tepiha zahteva redovno čišćenje i održavanje.
Pošto ljudi najveći deo svog vremena provode u spavaćoj sobi, od izuzetnog je značaja neutralisati grinje u toj prostoriji. Madrace i jastuke potrebno je obložiti hermetičkim plastičnim ili specijalnim antialergijskim pokrivačima. Posteljinu je potrebno prati nedeljno, a jastuke punjene perjem poželjno je zameniti jastucima od sintetičkih vlakana. Jedan od dobrih saveta jeste i izbegavanje korišćenja spavaćih soba kao radnih, a posebno držanja knjiga na policama u spavaćoj sobi.
KUĆNI LJUBIMCI: Nasuprot opšteprihvaćenom mišljenju da je životnjska dlaka uzrok alergije na životinje, pravi uzrok su proteini koji se nalaze u pljuvački, mrtvim ostacima kože (peruti) i mokrači životinja sa krznom i perjem. Ovi proteini raznose se vazduhom, a ponekad je za alergijsku reakciju dovoljan i dodir životinje na koju ste alrgični. Obično se simptomi javljaju odmah, a ponekad i osam do dvanaest sati nakon kontakta sa životinjom.
Jedno od najjednostavnijih rešenja u borbi protiv ovakvog tipa alergije jeste uklanjanje životinje iz vaše blizine ili odluka da se umesto mace ili kuce nabavi kornjača, rak pustinjak, ribice, gušter ili neka od životinja bez krzna i perja. Ukoliko bi rastanak sa ljubimcem imao još teže emotivne i druge posledice nego vaša alergija, najbolje je da alergična osoba maksimalno redukuje kontakte sa životinjom. Treba izbegavati puštanje kućnih ljubimaca u spavaću sobu ili na mesta gde se provodi veći deo dana. Neke od studija su pokazale da sedmično kupanje vaše mace ili kuce može smanjiti intenzitet njihovog perutanja, mada je prethodno poželjna konsultacija sa veterinarom. Redovno četkanje bi takođe moglo da pomogne, kao i već spomenuti metodi borbe protiv grinja.
BUBAŠVABE: Ti mali neželjeni gosti i protein u njihovom izmetu najčešći su uzročnici astmatičnih simptoma, posebno kod dece koja žive u gusto naseljenim, urbanim sredinama. Da bi se neutralisali takvi simptomi potrebno je u potpunosti neutralisati žohare iz vašeg doma. Prvi korak može da bude zatvaranje prolaza kroz koje mogu ući u vaš stan ili kuću – raznih naprslina i pukotina na zidovima, prozora, rupa, podruma, vodovodnih cevi… Bubašvabama je neophodna voda da bi opstali, pa je potrebno popraviti sve cevi i česme koje bi mogle da budu izvor vode malim neprijateljima. Takođe se može probati i sa deratizacijom celog objekta u kome živite. Higijena vašeg doma je izuzetno bitna, jer bubašvabe teže opstaju na mestima koja su čista i suva. Neki od saveta još mogu da budu: pranje suđa odmah nakon jela, sklanjanje hrane vaših ljubimaca, stalno čišćenje kuhinjskih površina, korišćenje hermetičkih posuda za hranu, zatvorene korpe za otpatke i redovno iznošenje smeća.
KUĆNA BUĐ: Plesan i buđ najčešće se pojavljuju na izrazito vlažnim mestima kao što su podrumi i kupatila. Uzrok alergije su male spore koje ispuštaju ovi organizmi. Kada se jednom otkriju lako ih je ukloniti smesom od petoprocentnog rastvora belila pomešanog sa malom količinom deterdženta. Ukoliko se plesan pojavila na tapetama ili itisonima, potrebno ih je ukloniti iz kuće.
SEZONSKI PROBLEMI: Glavni uzročnici spoljnjih alergija, na primer rinitisa koji u Americi godišnje pogodi više od 35 miliona ljudi, jesu polen i mikoroskopski organizmi slični plesni i gljivicama, bez stabljike, korenja i klobuka čije spore, kao i polen, lebde u vazduhu, ali za razliku od polena ne zavise od meteroloških uslova i godišnjih doba.
Polen je sitan cvetni prah muških ćelija, neophodan za oplodnju biljaka. Polen biljaka svetlih cvetova, kao ruža na primer, retko izaziva alergije – veći je i raznose ga pčele i drugi insekti, dok mnogo vrsta drveća, sitnog bilja i različitih trava ima sitan, lagan polen pogodan za raznošenje vetrom, te je takva vrsta polena glavni uzročnik alergija. Biljke koje su najčešći uzročnici prolećnih alergija su hrast, kedar, brest, jasen, topola, javor, čempres i orah. Većina pacijenata dobija alergijske simptome kada je nivo polena u vazduhu između 20 i 100 grama po kubnom metru.
Ukoliko ste alergični na polen ili spore, Američka akademija za alergiju, astmu i imunologiju (AAAAI) u svojoj brošuri navodi nekoliko saveta kako se izboriti sa sezonskim alergijama: preko noći držati zatvorene prozore i koristiti klima uređaj ili neke druge filtere; smanjiti fizičku aktivnost između pet i deset sati pre podne, kada je nivo polena u vazduhu izuzetno visok; smanjiti izlaske tokom vetrovitih dana; pri putovanju držati zatvorene prozore; započeti uzimanje lekova koje vam je preporučio vaš lekar, ali ne preterivati sa konzumiranjem, jer tako nećete pojačati delotvornost, ali ćete sebi napraviti još veće zdravstvene probleme; izbegavati mesta sa sveže pokošenom travom, te grabuljanje i slične aktivnosti; ne sušiti garderobu napolju zbog opasnosti da se polen i spore zakače na nju.
ALERGIJA NA HRANU: Prvi izveštaji o alergiji izazvanoj unošenjem hrane zabeleženi su u iz Evropi na početku prošlog veka, dok su već u četrdesetim godinama dvadesetog veka lekari diljem sveta jasno prepoznavali ovakve slučajeve. Danas je, primera radi u Americi, oko dva miliona ljudi ili osam odsto populacije dece alergično na hranu, dok je među odraslima dva odsto alergičnih. U 90 odsto slučajeva uzrok alergija su proteini u kravljem mleku, jajima, kikirikiju, pšenici, soji i ribi.
Najčešći simptom koji se pojavljuje kod alergije izazvane hranom je urtikarija, a neki od drugih simptoma su ekcem, te želudačni problemi kao što su mučnina, povraćanje i dijareja. U malom broju slučajeva može se pojaviti anafilaksija – reakcija koja može da bude opasna i ponekad fatalna po život pacijenta.
Netolerancija na hranu može da bude uzrokovana i nekim nealergijskim materijama: laktozom i raznim hemikalijama u hrani, aditivima, kofeinom. Razni postupci pri popularnim dijetama mogu izazvati netoleranciju na hranu. Upravo iz tih razloga utvrđivanje alergije na hranu detaljan je i precizno organizovan proces. Metodi kojima se utvrđuje alergija na određenu vrstu ili grupu namirnica su kožni test, kada se na kožu nanose male količine tečnog ekstrakta određene vrste hrane, zatim pomoću igala i zagrebavanjem površinskog dela kože. Takođe, alergijska osetljivost može se proveriti i pomoću vađenja krvi, tzv. RAST test.
Nakon utvrđivanja osetljivosti na određeni tip hrane, tretman je najlakše sprovoditi izbegavanjem tipa namirnica na koji je pacijent alergičan. Pored toga, ovakvi pacijenti uvek moraju da znaju sastojke hrane koju koriste, proučavaju prehrambene specifikacije i budu pripremljeni za eventualne opasne alergijske reakcije.
INSEKTI: Prilikom uboda imunološki sistem ljudskog organizma reaguje tako što proizvodi supstancu IgE (Imunoglobulin E), antitelo koje reaguje na životinjski otrov, a na koji su pojedinci alergični. Za mali broj ljudi otrov insekta i alergijska reakcija može da dovede do fatalnog ishoda. Prvi ubod obično ne izaziva opasnu reakciju, ali ukoliko dođe do ponovnih uboda iste vrste insekta nastaje interakcija sa IgE i pri tom se oslobađaju histamin i druge hemikalije koje izazivaju alergiju.
Pet tipova insekata koji svojim ubodima izazivaju alergiju jesu insekti sa žutom košuljicom, pčele radilice, ose, stršljenovi i posebna vrsta insekta slična osi i pčeli, sa žaokom na stražnjem delu tela. Poželjno je izbegavati mesta gde se nalaze osinjaci, pčelinjaci i druga gnezda, a ukoliko naletite na opasnog insekta u prirodi, ne paničite i pokušajte da ostanete mirni.
Ukoliko vam se već dogodi da vas ubode neki od ovih insekata podignite ubodenu ruku ili nogu, na nju stavite led ili neki hladan oblog da bi ste smanjili otok i ublažili bol. Potom nežno očistite plik na mestu uboda sapunom i vodom zbog mogućih infekcija. Plik ne treba dirati ni istiskivati. Upotrebite neku od predviđenih masti ili histamine da biste sprečili svrab. Kada sanirate ubod svakako posetite lekara. Ukoliko ste izuzetno osetljivi na ubode insekata izbegavajte samostalan boravak u prirodi, uvek idite sa društvom.
IMUNOTERAPIJA: Alergijska imunoterapija ili alergijska vakcinacija je termin za efektivan antialergijski tretman kojim se ubrizgavanjem određenog alergenta postiže, ako ne potpun, barem bolji imunitet organizma na alergije. Princip je sličan kao i kod drugih vakcina kojima se u organizam ubacuju razna antitela i time postiže njegova otpornost na njih. Na početku imunoterapije prva injekcija sadrži minimalnu dozu alergenta ili je alergent znatno razblažen. Koncentracija alergenta u injekciji vremenom se povećava, sve dok organizam ne postigne malksimalnu imunost. Dužina terapije zavisi od praga osetljivosti organizma, ali u većini slučajeva maksimalna doza injekcije daje se nakon četiri do šest meseci terapije, a zatim se davanje injekcije redukuje na svaku prvu ili drugu nedelju. U završnoj fazi injekcija se prima na svake tri ili četiri nedelje. Imunoterapija traje tri do pet godina ili duže, a za delotvornost tretmana izuzetno je važno da se terapija izdrži do kraja.
Imunoterapiji se pribegava u slučajevima kada alergijski simptomi postanu ozbiljni, kada se alergija pojavljuje tokom cele godine, kada lekovi ne deluju i kada je alergiju teško izbeći, kao u slučajevima alergijske osetljivosti na polen ili prašinu.
Iako je imunoterapija najbolji metod u borbi protiv alergije, neki pacijenti će, nažalost, nastaviti svoje česte posete lekarima, dok se u pojedinim slučajevima nakon primanja injekcije može javiti alergijska reakcija. Takođe može doći i do lokalne reakcije, tj. velikog oticanja na mestu uboda, što se sanira oralnom upotrebom antihistaminika, hladnim oblozima ili redukovanjem doze. Retko može doći do komplikovanih alergijskih reakcija, kao što su na primer astmatični simptomi ili anafilaksija, kada je važno takve simptome momentalno sanirati zbog mogućih ozbiljnih posledica. Zbog toga su pacijenti obično zamoljeni da nakon tretmana u medicinskoj ustanovi sačekaju još 20 minuta da se vidi postoji li reakcija.
LEKOVIMA PROTIV ALERGIJE: Tretman lekovima je izuzetno delotvoran, ali upotreba pojedinih medikamenata kod određenog broja pacijenata može izazvati negativne posledice i u kod pet do deset odsto slučajeva radi se o neželjenim alergijskim reakcijama. Alergijske reakcije zavise od hemijske strukture leka i one su najčešće izazvane korišćenjem penicilina i sulfa-antibiotika (sulfamida), alopurinola i lekova koji se koriste kod smetnji u radu srca (aritmija).
Lekovi kao što su aspirin i drugi tzv. NSAID (non–steroidal anti–inflammatory) lekovi, kao što je na primer ibuprofen, mogu izazvati izliv krvi kroz nos, curenje nosa, očni svrab, kao i otekle i vlažne oči, kašalj, otežano disanje i šištanje u plućima, urtikarijeu, a kod opasnih reakcija i šok.
Lečenje pencilinom u 70 odsto slučajeva je uspešno i pacijenti se oslobađaju alergije u periodu od pet do deset godina.
Ukoliko ste alergični na neke od prethodno spomenutih alergenata verovatno su vam se dešavale neugodnosti prilikom putovanja, jer gde god ste krenuli simptomi ne ostaju kod kuće. AAAAI daje nekoliko saveta koje treba imati na umu prilikom putovanja automobilom, vozom, autobusom, avionom ili pri boravku u hotelskim sobama.
Pre ulaska u automobil poželjno je uključiti klima uređaj, grejanje ili držati prozore otvorene minimum deset minuta radi neutralisanja grinja, polena ili spora. Poželjno je izbegavati putovanje u vreme najgušćeg saobraćaja. Pre ulaska u avion preporučljivo je proveriti kod vazduhoplovne kompanije da li postoji opasnost od kontakta sa životinjskom peruti u avionu. Takođe se raspitajte koju vrstu hrane služe i ukoliko patite od astme proverite da li ste poneli sve potrebne lekove. Hotelske sobe su obično idealna mesta za grinje i zbog toga birajte čišće i sunčanije sobe dalje od bazena i sauna. Uopšte, pre svakog putovanja pažljivo spakujte lekove u orginalne kutije, za ne daj bože ponesite brojeve telefona svog lekara i pazite se na putu, barem da ne pokvarite uživanje u odmoru.
