"Da ne bi bilo zabuna: pogrešno je mešati rokenrol i pravoslavlje", ističe jeromonah Gerasim. Kako je objasnio, pravoslavlje i rok muzika su nespojivi jer "pravoslavlje je duhovnost a rok je samo vid izražavanja"
Jedan od najstarijih srpskih manastira, zadužbina Stefana Nemanje iz XII veka, Đurđevi stupovi, napušten i od monaha, tri veka je tavorio zakorovljen i prepušten, pesnički rečeno, zubu vremena. Nekoliko decenija unazad, trudom profesora Jovana Neškovića, započela je skromna obnova, tačnije rečeno elementarna zaštita, jednog dela crkve. Njegovim ličnim zalaganjem obnovljena je, na jedvite jade, kupola manastirske crkve i jedan oltarni deo.
Raško-prizrenska eparhija je pre četiri godine, uz pomoć nekih od najvažnijih institucija kulture u zemlji, brojnih privatnih i društvenih preduzeća i vernika iz Jugoslavije i sveta, započela obnovu ovog spomenika kulture od prvorazrednog značaja. Aktivnosti na obnavljanju manastira odnosile su se, donedavno, prvenstveno na istraživanje najpovoljnijih mogućnosti izgradnje novog manastirskog konaka, da bi se, povratkom monaha u manastir i obnavljanjem liturgijskog života, stvorili uslovi za dalju obnovu ovog izuzetnog hrama. Manastir je, dolaskom monaha, ponovo oživeo i novo bratstvo je, uz pomoć donacija, pokrenulo obnovu manastirskog konaka.
Prvi put posle tri veka u manastiru su obavljena dva monašenja: monah Simeon i monah Georgije su se zamonašili na praznik Đurđic što je, pored obnove bratstva i radova na manastiru, najznačajniji događaj. Konak je skoro završen i počinju radovi na obnovi manastirske crkve.
U sledećih pet do deset godina predviđeno je da se obnovi čitav kompleks manastira: konak koji je skoro završen, crkva i monaške kelije. Pored kompletne obnove manastira, cilj je i izgradnja manastirske ekonomije kojom bi se finansirao dalji život manastira. Trenutno se bogosluženje obavlja u konaku gde je izgrađena jedna mala kapela, jer crkva je u funkciji samo kad vremenski uslovi to dozvoljavaju.
NEPROFITNA ORGANIZACIJA: Oživljavanje manastira iniciralo je okupljanje vernika koji su, u januaru 2001. godine u Beogradu, osnovali Društvo prijatelja manastira u Rasu. Po rečima jeromonaha Gerasima, jednog od prvih monaha obnovljenog bratstva, za samo tri meseca Društvo je već brojalo više od 120 članova, ljudi različitih zanimanja, uzrasta i interesovanja: od učenika, preko studenata do inženjera i doktora nauka, pa i akademika. Društvo, kako je rekao, funkcioniše kao dobrovoljna i neprofitna organizacija, gde svaki član učestvuje u obnovi manastira kroz onu oblast za koju je stručan ili prema svom daru i veštini. Tako postoje radne grupe za književnost i istoriju, informatiku, odnose sa javnošću, organizaciju tribina i predavanja, skupljanje novčanih donacija za obnovu, zatim grupe za arhitekturu, slikarstvo, ikonopisanje i grnčarstvo, fotografiju, grupa koja okuplja muzičare, glumce, pojce i kazivače, kao i grupa za sve ostale koji pomažu po potrebi.
U oganizaciji društva i Centra „Sava“, a sa blagoslovom patrijarha srpskog gospodina Pavla i episkopa raško-prizrenskog Artemija i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i Ministarstva vera Republike Srbije, prvog dana posle vaskršnjeg posta, 29. aprila 2003. godine, biće održan koncert duhovne i tradicionalne muzike pod nazivom „Sve što diše neka hvali Gospoda – Aliluja“, u sklopu misionarsko priložničke akcije „Podignimo Stupove!“. Sav prihod namenjen je obnovi ovog manastira.
„Ovo je prvi put da se povodom obnove nekog manastira organizuje ovakva manifestacija“, rekao je za „Vreme“ jeromonah Gerasim. „Sam koncert, na kome će biti zastupljena crkvena i etno muzika, misionarskog je karaktera a najlepše od svega je što će to biti spoj crkvenih horova, tradicionalne muzike i glumačkih nastupa, prevashodno posvećenih Vaskrsu. Scenografskim zahvatom biće prikazana izgradnja, rušenje i obnova manastira. Centar ‘Sava’ salu ustupa besplatno, umetnici nastupaju bez honorara, a mnoge firme i preduzeća su sa radošću prihvatili da doprinesu realizaciji ovog projekta i samoj obnovi manastira“.
Učešće na koncertu su potvrdili Prvo beogradsko pevačko društvo, Divna Ljubojević i hor „Melodi“, grupa „Legende“, ansambl „Renesans“, Bora Dugić, „Belo platno“, „Teodulija“, Ljiljana Petrović i „Živa voda“, Zora Vitas, Asim Sarvan, hor „Mojsije Petrović“, Jasmina Mitrušić i kamerni hor „Metatonija“, Svetlana Stević, duet „Pirg“, hor prizrenske bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“, dečiji hor „Sveti Sava“, Bajaga i Saša Lokner, Ljuba Manasijević i specijalni gosti iz sveta umetnosti i sporta.
JEDINSTVO SUPROTNOSTI: Misionarsko-priložničkoj akciji „Podignimo Stupove“ odazvali su se i brojni domaći rok muzičari. U Hali sportova na Novom Beogradu, 10. maja 2003. godine biće održan rok koncert pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Novi Beograd, a u organizaciji samih muzičara i već pomenutog Društva prijatelja manastira Đurđevi stupovi.
„Da ne bi bilo zabuna: pogrešno je mešati rokenrol i pravoslavlje“, ističe jeromonah Gerasim. Kako je objasnio, pravoslavlje i rok muzika su nespojivi jer „pravoslavlje je duhovnost a rok je samo vid izražavanja“. Crkvena muzika je, po njemu, jedina prava, umirujuća, koja nosi u sebi radost i ljubav. Nasuprot tome, rokenrol, koji je baziran na vudu ritmovima, pogubno deluje na duh, navodi na greh, alkoholizam i narkomaniju. „Mnogi rok muzičari“, podseća, „neslavno su završili.“
„U crkvenoj muzici, primera radi, ne postoje žičani instrumenti, ritam nije dominantan, već melodija i tekst. Na taj način gledano, ni tradicionalna muzika nije potpuno u duhu pravoslavlja, ali je ipak okrenuta narodu i veri i zato je bliska Crkvi, dok u rok muzici toga nema“, rastumačio je jeromonah Gerasim. „Muzičari koji će nastupiti na koncertu su pravoslavni hrišćani i, što je veoma važno, žive crkvenim životom: redovni su na liturgiji, poste, ispovedaju se, pričešćuju i slave slavu. Oni na ovaj način pomažu obnovu manastira. To je njihov lični gest. Rok muzika, dakle, jeste u suprotnosti sa pravoslavljem, ali Crkva nikome vrata ne zatvara.“
Učešće na koncertu potvrdile su rok grupe: Presing, Eyesburn, Partibrejkers, Van Gog, YU grupa i Riblja čorba. Sav prihod sa ovog koncerta, takođe, biće priložen za obnovu manastirske crkve, hrama Svetog Đorđa u Rasu.
„U sledećih nekoliko meseci predviđeni su i jedan sportski događaj i još nekoliko koncerata, sve za obnovu manastira, na radost svih. Cilj ove akcije nije, međutim, da država i velika preduzeća prilože sredstva, već da ceo narod u tome učestvuje“, rekao je na kraju jeromonah Gerasim. „Učešće celog srpskog naroda je mnogo značajnije. Sveti Simeon Mirotočivi jeste ktitor, ali manastir je podigao ceo narod. To želimo i sada. Postoji jedno predanje koje kaže da kad se Đurđevi stupovi budu obnovili, uslediće i duhovna obnova srpskog naroda. Već sada vidimo da se narod vraća duhovnom životu, postu i molitvi što je poseban blagoslov.“
Manastir Đurđevi stupovi u Rasu je zadužbina Stefana Nemanje i jedan je od najstarijih srpskih manastira. Svojom starinom i značajem, duhovnom, kulturnom i istorijskom vrednošću manastir predstavlja jedan od stubova srpske kulture i tradicije kroz vekove.
Podignut je iznad dolina reka Raške i Deževe. Prema arheološkim istraživanjima, izgradnja je počela najverovatnije 1167. a završena je u prvoj polovini 1171. godine. Crkva, posvećena svetom Georgiju, predstavlja građevinu sa kojom započinje raška škola u srpskom srednjovekovnom crkvenom graditeljstvu. Pouzdano se zna da su Đurđevi stupovi bili veoma ugledan i značajan manastir u srednjem veku.
Ova zadužbina srpskih kraljeva i vladara je tokom svoje osam vekova duge istorije više puta razarana. Liturgijska zvona zazvonila su poslednji put 1689. godine, kada su monasi u Velikoj seobi Srba napustili manastir.
Najveća rušenja manastir je doživeo posle austrijsko-turskih ratova 1689. godine, kada su rušene i druge crkve i manastiri, među kojima i obližnja Petrova crkva i crkva manastira Sopoćani. Položaj Đurđevih stupova, jedna od osobenosti i vrednosti manastira u vreme izgradnje, postao je razlogom njegovog stradanja, budući da je na tom položaju organizovano vojno uporište turske vojske.
Posle svih tih razaranja i rušenja od manastirskog kompleksa Đurđevih stupova preostali su samo pojedini delovi crkve, u velikom stepenu u ruševinama, sa neznatnim delom kupole i ostacima fresaka na sačuvanim zidovima. Sačuvana je i kapela kralja Dragutina, jedina građevina nad kojom je postojao i krov, dok od ostalih manastirskih zgrada–trpezarije, cisterni i konaka – nije bilo vidnih ostataka. Njihove ruševine bile su prekrivene zemljom i ceo prostor je bio pošumljen neposredno posle Drugog svetskog rata.
Na sam dan Vaskrsa, skoro sve televizijske kuće u Srbiji emitovaće prigodan spot posvećen obnovi manastira Đurđevi stupovi kojim se simbolički prikazuje trajanje pravoslavlja kroz vekove uz pesmu „Tebi poem“ u interpretaciji Divne Ljubojević, pevačice i dirigenta crkvenog hora manastira Vavedenje. Spot impozantne dužine, traje skoro dva minuta, snimljen je nedavno u manastiru Manasija a njegovo snimanje i emitovanje finansirao je Telekom Srbija, najveći priložnik obnovi manastira.
„Telekom Srbija od dana osnivanja, u kontinuitetu, pored finansijske pomoći bolnicama, školama, pozorištima… pomaže i izgradnju crkava i obnovu manastira u Srbiji“, rekao je za „Vreme“ mr Ivan Đurović, direktor direkcije za spoljne odnose ove kompanije. „Ova aktivnost nije do sada oglašavana u javnosti jer, jednostavno, pružanje takve finansijske potpore, budući da smo najveća i najuspešnija kompanija u zemlji, doživljavamo kao obavezu, a ne kao marketing. Odlučili smo da snimimo ovaj spot tek kada smo čuli pojanje Divne Ljubojević u manastiru Vavedenje. Ona, naime, ima izvanredan glas koji može da dopre do ljudskog srca, i mišljenja smo da nikog ne može ostaviti ravnodušnim. Spot koji smo snimili, međutim, ne treba shvatiti kao neki preokret ili ‘busanje u grudi’ donatorskim aktivnostima ove kompanije. Nije nam, naime, cilj da obavestimo javnost da smo pomogli obnovu manastira, već je to apel drugima, koji su u mogućnosti, da nam se pridruže i učine isto: da daju svoj prilog obnovi srpskih svetinja.“
Lionel Mesi postao je najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, postigavši 17 golova i time pretekao Miroslava Klosea, sa kojim je do sada delio rekord. Do istorijskog pogotka došao je u meču protiv Austrije
Obradović je u Panatinaikos pozvao i Bogdana Bogdanovića, što je podelilo navijače Partizana
Srpskom treneru biće ovo prvi angažman nakon što je u novembru 2025. podneo ostavku u Partizanu
Reprezentativci Kurasaa su istorijski uspeh posvetili preminulom saigraču
Srbija je ušla u leto uz pretežno sunčano vreme i visoke temperature, ali meteorolozi upozoravaju da bi popodne moglo doneti lokalne pljuskove sa grmljavinom i gradom
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
