Notr Dam
Zvona meke moći ponovo su nad Parizom
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
Primajući pehar Federer je izrazio nadu da se neće zaustaviti na tri vimbldonske "krune"
Rože Federer je treću godinu uzastopno pobedio na „gran slem“ turniru u Vimbldonu. Ovakvim uspehom svrstao se u red malobrojnih het trik legendi Vimbldona. U moderno doba, pre Švajcarca, tri puta zaredom su ovde pobeđivali samo Fred Peri, Bjern Borg i Pit Sampras (obratite pažnju: u tom društvu nema čak ni nekadašnjeg vimbldonskog vunderkinda Borisa Bekera).
Inače, u konkurenciji muških singlova nije bilo velikih iznenađenja. Najveća tri favorita, ujedno i prva tri nosioca: Federer, Rodik i Hjuit, stigli su do polufinala zajedno sa nešto manje očekivanim Šveđaninom Tomasom Johansonom (12. nosilac). Drugi nosilac Andi Rodik, koji se do polufinala mučio više nego što je očekivano, savladao je Johansona sa 3:1 uprkos izgubljenom prvom setu. U drugom polufinalu prvi favorit Federer lako je sa 3:0 u setovima „počistio“ do tada prilično ubedljivog trećeg nosioca Lejtona Hjuita. U finalu su se srela prva dva nosioca i prvi, Federer, pobedio je Amerikanca Andija Rodika – sada već višegodišnjeg neuspešnog kandidata za osvajanje Vimbldona – sa 6:2, 7:6 (7:2), 6:4. Primajući pehar Federer je izrazio nadu da se neće zaustaviti na tri vimbldonske „krune“. S obzirom na to da ima tek nepune dvadeset četiri godine, da je ovoga puta iznenađujuće lako i apsolutno zasluženo pobedio, te da je nanizao 36 uzastopnih pobeda na travi (izgubivši samo osam od 101 odigranog seta), nema razloga da mu ne poverujemo. Iako Federera zbog njegove svestrane igre i velikih uspeha koje sa lakoćom postiže (dve i po godine nije izgubio u finalu turnira kada je stigao do finala, a stizao je veoma često) u ranim igračkim godinama, mnogi smatraju najboljim igračem svih vremena, za takvo priznanje će mu ipak trebati bar jedna pobeda na šljaci u „Rolan Garosu“ u narednim godinama.
Opet se pokazalo da specijalisti za tenis na šljaci ne prolaze baš najbolje na vimbldonskoj travi a ovoga puta su najuspešniji od njih stigli do četvrtfinala – Sebastian Grosžan i David Nalbandian očekivano, a Fernando Gonzales i Felisiano Lopez su ipak iznenađenje. Zato je, na primer, četvrti nosilac i pobednik ovogodišnjeg „Rolan Garosa“ Rafael Nadal ispao već u drugoj rundi, uprkos tvrdnjama njegovog trenera Matsa Vilandera da je Nadal spreman za pobedu na vimbldonskoj travi. Bilo je i drugih koji su razočarali: peti nosilac Safin je izgubio u trećoj rundi u samo tri seta od Španca Felisijana Lopeza, dvadeset šestog nosioca. Potpisnika je najviše razočarao Hrvat Mario Ančić, deseti nosilac, koji je u osmini finala glatko, u tri seta izgubio od (već pogađate) gorepomenutog Lopeza, verovatno najvećeg iznenađenja muškog turnira. Da je i Ančićev trener Australijanac Rohan Gucke razočaran najbolje govori činjenica da je odmah napustio svog dosadašnjeg pulena.
U ženskoj konkurenciji pobednica je Venus Vilijams, kojoj je ovo treća pobeda u Vimbldonu, ali posle tri godine pauze. U dramatičnom trećem setu američkog finala Vilijamsova je pobedila uprkos tome što je Lindzi Devenport u drugom setu propustila priliku da osvajanjem gema u kome je servirala reši meč u svoju korist – posle toga je Devenprot imala problema sa bolom u leđima što je pogoršalo njeno ionako dosta loše kretanje – 4:6, 7:6 (7:4), 9:7. U polufinalu je prošlogodišnja pobednica Marija Šarapova izgubila od Venus Vilijams, a Amelija Morezmo od Lindzi Devenport. U četvrtfinalu su otpale Kuznjecova, Petrova, Miškina i Pirs. Najviše je razočarala Belgijanka Žastin Enan-Arden, jedna od favoritkinja i sedmi nosilac, koja je ispala još u prvom krugu takmičenja.
Najveće iznenađenje dogodilo se u takmičenju muških dublova u kome je pobedio par koji je došao iz kvalifikacija: Australijanac Stefen Hus i Južnoafrikanac Vesli Mudi u finalu su savladali druge nosioce, Amerikance Boba i Majka Brajana. Pobedu u finalu ženskog dubla odnele su Kara Blek iz Zimbabvea i Lizel Huber iz Južne Afrike protiv Ruskinje Kuznjecove i Francuskinje Morezmo. Pobednici u miksu su Indijac Maheš Bupati i Francuskinja Meri Pirs.
Naši su prošli dobro. Najviše nas je obradovao osamnaestogodišnji Novak Đoković, koji je iz kvalifikacija dobrom igrom stigao do trećeg kruga, osvojio značajne poene i uskoro bi mogao postati naš najbolji teniser od koga tek možemo očekivati solidne rezultate. Do treće runde (što je dobro) stigao je i Janko Tipsarević mada najviše zahvaljujući povredi Tomija Hasa na zagrevanju pred prvi meč. Možda smo očekivali da Jelena Janković i Ana Ivanović naprave neko iznenađenje i prođu dalje od trećeg kola, ali ni one nisu podbacile – postigle su rezultate u skladu sa svojim trenutnim rangom (17. i 19. nosilac). Posebno bismo mogli da žalimo zbog poraza Jankovićeve od favorizovane Anastazije Miškine (deveti nosilac), jer je naša teniserka prvo sporo „ušla“ u meč a potom ispustila veliku prednost u trećem, odlučujućem i maratonskom setu – 0:6, 7:5, 8:10. Od naših najboljih teniserki možemo očekivati i bolje rezultate u skoroj budućnosti. U muškom dublu Nenad Zimonjić je u paru sa Indijcem Leanderom Paesom stigao do četvrtfinala – opet u skladu sa rangom petih nosilaca – gde su, istina, izgubili u tri ali veoma „tesna“ seta sa dva taj-breka 5:7, 6:7 (8:10), 6:7 (8:10).
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve