Naši stari znanci

Indijanci kao da su potpuno iščezli iz naše kolektivne imaginacije. Poslednji put smo ih videli početkom devedesetih u Oskarima nagrađenom filmu Kevina Kostnera Ples sa vukovima, eventualno su nas nedavni požari Amazonije podsetili na njih i – to bi uglavnom bilo sve.

A bilo ih je više miliona na teritoriji današnjih SAD pre Kolumbovog dolaska 12. oktobra 1492. godine. Došli su tamo iz Azije pre 20.000-30.000 godina prešavši uski Beringov tesnac, koji je u ono vreme pre otapanja glečera i podizanja nivoa mora još uvek bio kopnena prevlaka. Iako su Indijanci bili izloženi prvom biološkom ratu 1763. godine od strane engleskog doseljeničkog komandanta ser Džefrija Amhersta, koji im je planski davao boginjama zaraženu ćebad kako bi ih istrebio, mnogo štošta njihovog do danas je preživelo.

foto: beau brewer

Duvan i navika pušenja stigli su nam baš od njih, takođe i reči: tetoviranje, tobogan, tomahavk, kajak, kakao, kolibri, uragan, jaguar, mokasina, vigvam, tomato, skank, pa i skvo, što je njihova reč za ženski polni organ a ne ženu uopšte. U popularnoj zapadnoj literaturi ostali su ovekovečeni u likovima Vinetua u romanima Karla Maja, koji nikad nije bio u Americi, u Indijancu Džou iz romana Tom Sojer Marka Tvena, zatim kao Kastanedin mistični Don Huan i kao Kuperov Poslednji Mohikanac iz istoimenog romana.

Na filmu, moguće da je najpoznatiji Indijanac onaj iz Leta iznad kukavičjeg gnezda Kena Kejsija. Podsetimo se da je i Morelov vrhunski ratnik Džon Rambo polu Nemac a polu Indijanac. Koncept Sile – The Force, Džordž Volton Lukas preuzima za svoje džedajske junake Star Wars sage od indijanskog termina za Božju Višu Silu. I prezime glavnih junaka preuzima od indijanske reči za anđele, SkyWalker-i Nebeski šetači. Južnoamerički Indijanci čuvaju tajnu vanzemaljaca u četvrtom delu Indijane Džonsa, a u filmu Cowboys and Aliens u Severnoj Americi se ujedinjuju Indijanci i belci u borbi protiv došljaka iz svemira koji su sleteli da ih sve skupa eksploatišu. Indijanac Džima Morisona iz filma Olivera Stona Doors kao guru vodi hipi pevača kroz njegova snoviđenja do kreacije njegovih najvećih rok hitova. Šesti singl britanske hevi metal grupe Ajron Mejden Run To The Hills izdat u februaru 1982. godine govori o otporu Indijanaca belim osvajačima, a na omotu je njihova maskota Edi kako kao Indijanac prsa u prsa pobeđuje samog đavola: We fought him well we gave him hell.

Tokom Drugog svetskog rata rekordno veliki broj Indijanaca (u odnosu na druge etnicitete SAD) prijavio se za vojnu službu da bi izbegao život u rezervatima u kojima su bili surovo getoizirani, te na terenu pokazao izuzetne ratne sposobnosti. Ipak, poput Ira Haysa, vojnika indijanskog porekla koji je među retkima preživeo bitku za Ivo Džimu, nikad nisu voleli da se njihov individualni heroizam potencira u javnosti jer je to bilo u suprotnosti s njihovim plemenskim kolektivističkim učenjima. Indijanci angažovani kao šifreri u bitkama na Pacifiku pravili su tajne kodove koje nikad ni jednom japanskom protivniku nije uspelo da dešifruje. Tajna je bila u tome što su bojno vozilo o kom bi izveštavali nazivali na jeziku Navaho po lokalnoj životinji na koju ih je asocirala. Tako je čistač mina bio dabar, osmatrački avion – sova, torpedni avion – lasta, bombarder – lešinar, borbeni brod – kit, razarač – ajkula, i tako dalje. I na Olimpijadi 1912. takmičar indijanskog porekla Jim Thorpe pretekao je sve konkurente drugih rasa, predsednik a Dvajt Ajzenhauer, koji ga je poznavao iz mladosti, rekao je za njega: „Neki se ljudi jednostavno rode obdareniji od drugih – on nikad nije ništa vežbao za razliku od nas ostalih, a uvek je bio bolji i spretniji od svih.“

Ipak, sva ova dostignuća ne uspevaju da promene sliku o njima kao bezumnim crvenim divljacima kakvim ih je prikazala filmska industrija. Marlon Brando je zato odbio Oskara za ulogu Don Korleonea u Kopolinom Kumu zbog lošeg tretmana Indijanaca u Holivudu poslavši Indijanku Sančin (Malo Pero) da teatralno pred svima odbije nagradu iz ruku Rodžera Mura. (Džon Vejn je na to hteo da iskoči iz publike da je pretuče, a Mur je bio toliko zbunjen da je tek kad je došao kući, shvatio da uopšte nije znao šta će sa statuetom, pa ju je sve vreme nosio sa sobom.) Neznanje o domorocima Amerike je toliko da u vesternu Shalako Edvarda Dmitrika, sa Šonom Konerijem i Brižit Bardo, crnci igraju Indijance. Pre sineastičkog izvinjenja Indijancima filmom Dances With Volwes Kevina Kostnera, koji je i sam delom indijanskog porekla, pozitivniji pogled na njih ponudio je Artur Pen svojim ostvarenjem Veliki mali čovek, a zapažen i simpatičan publici bio je i stari Indijanac koji uspeva da osvoji mladu devojku u vesternu Klinta Istvuda Odmetnik Džosi Vels.

Crtani mediji uvek su imali više simpatija za Indijance od igranih bilo u crtaćima – dobroćudni Indijanci iz Nedođije u Diznijevom Petru Panu, Malom Hijavati, Pokahontas, bilo u stripovima – Gošinijevim Taličnom Tomu i Umpah–Pahu, Manarinom Indijanskom letu…. Na ovom mestu pomenimo i da su u Fosterovoj strip sagi o Princu (od Tule vitezu) Valijantu, Amerika i njeni Indijanci otkriveni još u doba Kralja Artura od strane vikinga, koji su na kraj sveta pratili otmičare zanosne kraljice Maglovitih Ostrva.

Strip uzrečica Žalosne Sove „tako mi čukundede vrača“ (koju u provokativnoj pesmi parafrazira i Rambo Amadeus) u italijanskom stripu Komandant Mark prigodno sumira indijansko poreklo nekih od najprominentnijih likova naše medijske popularne kulture kao što su: Anđelina Džoli, Šer, Kameron Dijaz, Heder Loklir, Ava Gardner, Lajza Mineli, Džesika Bil, Kim Besindžer, Entoni Kidis, Džoni Dep… Većina slavnih svima poznatih indijanskih potomaka koji su zadužili našu savremenu medijsku industriju upravo potiču iz plemena Čiroki (čije ime u prevodu znači „glavni ljudi“ i kome je prvim od svih plemena priznat status američkih državljana, a u Građanskom ratu većina ih je stala na stranu Severa): Čak Noris, Majli Sajrus, Tori Amos, Lu Dajmond Filips, Megan Foks, Džimi Hendriks, kao i alfa i omega rokenrola Elvis Prisli. Čak je i Vinston Čerčil ponosno isticao da vodi poreklo od legendarne Pokahontas.

Indijanci su, kad bi se susretali sa drugim plemenima, svoja različita narečja prevazilazili znakovnim jezikom nalik na naš jezik gluvonemih. Poglavica Crni Los znao je davno pre Ajnštajnove teorije relativiteta da Centralna Planina Sveta može biti svuda. Pošto su verovali da je energija prirode uvek u protoku, nisu voleli da gomilaju ikakve posede, već su stvari, čim bi ih imali viška, rado poklanjali drugima. Koncept ravnopravnosti žena koje su mogle da pariraju muškarcima u svim veštinama nalazimo pre Klare Cetkin kod plemena Lakota, Dakota i Nakota, a začetniku ekologije mudrom poglavici Sijetlu i ostalim vođama prerijskih plemena nikad nije bio jasan belački koncept kupovine i posedovanja zemlje (kako neko može da poseduje zemlju, oblak ili Sunce?) pošto ljudi samo dođu i prođu, a ona ostaje. Postoji lingvistička teorija po kojoj sam naziv Indijanci, u stvari, nije nastao od pogrešnog verovanja španskih kolonizatora da su prečicom došli u Indiju, već da potiče od španskog „en dios“ što označava posvećenost ovih domorodaca da žive u skladu sa Velikim Manituom – duhom sveta.

Ako je tako, onda na ovom svetu ne bi trebalo da bude bojazni za Indijance.