Muzej fudbalskog varvarstva

U svetu postoje razni muzeji, spektar žanrova je veoma širok, ali samo je Švajcarcu Kurtu Litmanu palo na pamet da postane kolekcionar predmeta koje navijači bacaju na sudije, protivnike ili sopstvene igrače širom sveta iskazujući svoje raspoloženje, odnosno svoju (ne)kulturu. Malo-pomalo, zahavljujući „mašti“ fudbalskih navijača, zbirka gospodina Litmana dostigla je impresivne razmere i postala – muzej! Uz finansijsku pomoć Nemačke fudbalske federacije u Esenu je otvorena izložba, što bi se reklo, „fudbalskih varvarstava“, a do Svetskog prvenstva 2006. u ovoj zemlji obići će još nekoliko nemačkih gradova. Posle Mundijala 2006. preseliće se u Austriju, zatim u Francusku i Švajcarsku, a lista zemalja koje će hteti da ugoste ovaj jedinstveni muzej biće sigurno duža.

Originalni naziv stalne izložbe je Kultort stadion, što bi se moglo prevesti kao „Stadion kao mesto umetnosti“, ali je ovde u korenu reči kultura, zapravo njena negacija, nekultura. Izložba ima šest tema: nasilinštvo, diskriminaciju (rasna i seksualna), čuvene fraze, ponašanje mase, suzbijanje nasilništva i fascinaciju. Među „čuvenim frazama“ nalazi se i jedna izjava Lotara Mateusa, bivšeg trenera Partizana a sada selektora mađarske reprezentacije, koji je 1993. za vreme Oktoberfesta u Minhenu pred kamerom jednog holandskog turiste izgovorio:

„Ah, Holanđanin… Svi ste vi budale. Adolf (Hitler) te je očito zaboravio…“

Litman je prvu izložbu organizovao još 1982, dao joj je naziv „Fudbal u vitrini“:

„Tada sam želo da istaknem značaj koji fudbal ima za društvo, ali vremenom se sve pretvorilo u negaciju. Violencija na stadionima postala je dominantna i to je ono što želim da pokažem svetu“, kaže autor ove izložbe.

U Litmanovoj kolekciji može se videti superbogat arsenal predmeta koje je policija širom sveta oduzimala takozvanim navijačima: lanci, bejzbol palice, pištolji, noževi, ručne bombe, mačete… Tu su i objekti za čije je donošenje na stadion trebalo malo više invencije i napora: famozna vespa koju su besni navijači Intera zapalili na San Siru i bacili je sa tribina, automobili polupani u okolini stadiona u Holandiji, lutka sa brojem 10 koja je bila „obešena“ na stadionu Nou kamp kao revanš prema Luisu Figu zbog njegovog prebega iz Barselone u Real Madrid… U muzeju je i već famozna pečena praseća glava kojom su Figa pre dve godine gađali na tom istom stadionu dok je izvodio korner. Iz jedne od vitrina „smeši“ se kopija te praseće glave, a uoči nedavnog derbija španske lige Barselona – Real Madrid istaknuti katalonski novinar Tomas Guaš, poznat po svojim duhovitostima, objavio je „intervju“ sa „prasećeom glavom“ pod naslovom: „Ovde me tretiraju bolje“…

Među eksponatima je i transparent s jedne utakmice Lacija u Kupu UEFA protiv jedne izraelske ekipe. Piše: „Vaša domovina je Aušvic, vratite se tamo.“ Morbidno, ali sa mnogo više duha izgledaju mrtvački sanduk i urna u bojama Borusije iz Dortmunda što kao svoje proizvode nudi jedno pogrebno preduzeće iz Dortumnda.

„Volim fudbal, ali nisam fanatik. Moj svet je kultura, ne sport, a fudbal posmatram kao kulturološki fenomen. Ne želim reći da je reč o visokoj ili niskoj kulturi, ali kultura svakako jeste. Stadioni su arhitektura naših dana i kao takvi deo naše kulture. Za milione ljudi utakmica je najvažniji događaj u nedelji i to treba uvažavati“, kaže Litman uz dodatak da njegov najveći problem postaju prostor i selekcija objekata jer navijači svake nedelje „ponude“ toliko „novih sadržaja“ da je nemoguće sve smestiti i „katalogizovati“.

Ne znamo da li među eksponatima ima „predstavnika“ naše fudbalske (ne)kulture, ali uz malo dobre volje nekog „donatora“ nešto od naše baštine fudbalskog varvarstva moglo bi se naći u ovom neobičnom muzeju…