Negde na kraju filma "Moonstruck", kad sve dođe na svoje mesto, Olimpija Dukakis sprema nedeljni italijanski doručak za Šer, Nikolasa Kejdža i ostale za porodičnim stolom. Uživajte
VHS sa filmom Moonstruck dobili smo preko reda, ispod tezge, od vlasnika lokalnog video kluba uz napomenu da je kopija naravno piratska ali odlična, bila je to 1988, i zaljubili se i u film i u čudesni italijanski doručak koji negde pred kraj za svoju porodicu sprema Olivija Dukakis, koja glumi majku.
Mi taj njihov doručak spremamo za večeru, a može i za ručak i kad god.
Film naravno da neću da prepričavam, ko nije gledao, neka obavezno gleda. Reći ću samo da se Šer zaljubljuje u Nikolasa Kejdža koji je brat njenog verenika. Verenik je dobar izbor iako je bez veze, a Kejdž nimalo nije bez veze, ali deluje da nije dobar izbor.
Na kraju se ipak sve razreši na najpoželjniji mogući način, i Olimpija Dukakis pravi nedeljni italijanski doručak za porodicu. Za sto je pozvan i Kejdž.
To je čuvena scena u filmu.
Ima još čuvenih, po meni sve na kojima su Šer i Nikolas Kejdž, a pre svih ona u vrelini pekare dok Kejdž u običnoj beloj potkošulji peče hleb, ili njih dvoje u loži Metropolitena na Boemima, ili Šer u ispovedaonici, ili opet Šer dok joj Olimpija Dukakis njena majka, u dve rečenice kaže sve što u životu treba da se zna o muškarcima, ili Olimpija Dukakis dok sama večera u italijanskom restoranu – sve su fenomenalne.
Dakle, doručak: mi smo ga nazvali munstrak, a posle sam viđala da ga zovu jaja u rupi, što je po meni toliko bukvalno da totalno negira čaroliju.
Olimpija uzme jednu krišku hleba debljine, šta ja znam, do dva santimetra, jaje i paradajz sos, a treba još i parče putera, i so i biber.
U onoj kriški hleba iseče rupu. Otopi puter u teflon tiganju, pa na to stavi hleb. Razbije jaje, i pažljivo ga smesti u rupu od hleba. Posoli i pobiberi. Hleb prži dok ne porumeni, onda ga pažljivo okrene.
Dok se to peče, na drugom tiganju se greje paradajz sos. I to se onda spoji: na tanjir stavi hleb sa jajetom, preko prelije paradajz, i posluži.
Ovo je baza, koja naravno dozvoljava svaku nadogradnju. Meni je lep i živ paradajz malo samo zagrejan na suvom tiganju. Ili pršuta ispod svega toga. Ili ljute kobasice. Šta god.
Kad smo sledeći put gledali Moonstruck, bilo je to na nekoj televiziji. I tek tada sam, na normalnoj kopiji, videla koliko zapravo je Šer lepa i kako Kejdž fenomenalno izgleda u odrazu one vatre iz peći, i kako je njihovom doručku nemoguće odoleti. Srećom, uživanje je uvek dobrodošlo.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
