Ministarsko belegijanje

Iako je Kosidba na Rajcu dokazano jedna od najboljih, i najposećenijih, tradicionalnih manifestacija, čini se da je tek ovogodišnje košenje pokazalo njen pun potencijal. Organizator je na otvaranje pozv’o lično Prvog premijera, koji nije mog’o, ali bilo ko da je Prvi bio, gospodin ministar Vulin na licu mesta pokaz’o da je i on za svaki pos’o dobar, jerbo kako se on druži i ponaša sa kosom i belegijom, to je za svaki udžbenik i svaki promo materijal. I ostali dometi Kosidbe bili na vrhu i vrhuncu, bilo kosaca, bilo naroda. Jedino ne bilo najavljenog Amadeus benda – umetnika što su nakon učešća u kampanji naprednjaka došli do vrhunca karijere – koji izost’o iz repertoarskih razloga smanjenja budžeta Kosidbe. Zato bilo ostale tradicije i ostale umetnosti na čelu sa Radom Manojlović i ostalim i drugim trenutno anonimnim umetnicama kojima su i velike šatre bile male. Sve u svemu, što rek’o gospodin Ministar, Srbija nema razloga da se stidi svoje budućnosti!

LEPI STE MI: Dakle, takoreći vrh rajskog Rajca: uz asvaltni put spomenik Kolubarskoj bici, nekoliko panoa sa istorijom i fotografijama, ispod i niže bina, scenografijom dominira natpis Kosidba na Rajcu. Profesionalni voditeljski par, on gologlav, a ona sa vencem cveća oko glave, je bio u pogonu: Odavde se Srbija bolje vidi, odavde se Srbija bolje čuje… srca su nam puna lepote na ovim livadama… Voditelj pređe na istoriju, Slava junacima Kolubarske bitke i dičnim potomcima… jedan od kosaca, predstavi se, Nešić iz Slavkovice, stade pred binom otkiva kosu, a voditeljka sa vencem cveća oko glavu punog srca da mu sve pomaže, Jedan, dva, i tako do četrdeset dva.

Voditelj objavi da Kosidba može da krene, kosci uzeše da se postrojavaju, kad se poravnjaše objavi da je red da pozdrave domaćine, predsednika opštine Ljig, gospodina Mikelu Starčevića, i najvažnijeg gosta, predstavnika države Srbije, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodina Aleksandra Vulina. Na binu, preko malog i drvenog mosta, stupi ministar gospodin, farmerice plave, a kosačka košulja bela, bijela i sitna dugmad prišivena kvalitetnim crnim koncem. Ministar gospodin prvo pa pozdravi profesionalni voditeljski par, a onda, kao predstavnik države Srbije reče: Dobar dan svima, velika mi je čast što sam danas sa vama. Kad vas gledam, iskreno sam ponosan što moja Srbija tako izgleda. Nema naša Srbija razloga da se stidi svoje prošlosti, a nema razloga ni da se stidi svoje budućnosti. Čestiti smo, vredni smo, hoćemo i volimo da radimo, samo da dobijemo priliku. Lepa je naša Srbija, lepi ste mi danas, voleo bih da čitava Srbija liči na vas!!!

Javiše se trubači, voditelj objavi da kosači mogu da krenu na livade, pa krenuše, napred ministar gospodin, a za njim kosci i ostali radni narod. Iđaše tako uzbrdo, pored šatri u kojima su uređenu prasad i jagnjad nabijali na ražanj, tezge sa razne đinđuve, i tako stigoše gore na te livade. Sve se rasporedi oko obeleženih parcela za košenje, gospodina ministra provedoše sa gornje strane, pronese se glas da prvi otkos pripada predstavniku države Srbije. Gospodin ministar je stajao sa te gornje strane, sve je dižući glavu, pomerajući u levu ili desnu stranu, vrlo odobrav’o, kad mu priđe starija žena sa pogačom Kosidba 2014. Ministar prvo prihvati vezen peškir, neka bude portiklu, pa uze dobro parče Kosidba pogače. Žena sa pogačom mu reče da uzme još, posluži sve, ministar gospodin, dižući glavu, istežući je na levu i desnu stranu, se sa sve složi.

Gospodina predstavnika države Srbije, sa sve onom vezenom portiklom o levom ramenu, sa sav u njega prateći bagaž, spustiše niže, do ministarske 2×2 metra parcele. Ministar prihvati kosu, pa uze da se ponaša sa alatku, očas posla brusom, što je viču belegija, naoštri kosu, zauze stav, i manu kosom. Manu još koliko treba puta, iskusno, travom, obrisa kosu, i sve dižući glavu nastavi da se ponaša. Pa se sve tako ponašajući progovori ministar gospodin, oli će posle njegovog nastupa ostati trave za kosce, baš državnički, nisu oni prošla vlast, koja nije ni bogu tamjana ostavila, oni svom narodu ostavljaju dovoljno!

TRAVA JE ZRELA: Javiše se trubači, aplauzi uzeše da se čuju, voditelji objaviše da sledi ekipno takmičenje kosaca, revijalno košenje, i na kraju takmičenje pojedinaca za Zlatnu kosu. Organizatori rekoše da će se ministar novinarima obratiti tamo. Odemo Tamo, ukraj kosilišta, rasporediše kamere da se vide kosci, ministar odloži portiklu pratiocima – sitna bijela dugmad, na kosačkoj košulji, prišivena kvalitetnim crnim koncem, su bila na mestu – upita, Ko pita, pa uze na prava pitanja dade pravi odgovor. Ovde je Srbija kakva treba da bude. Srbija je prošle godine zaradila milijardu dolara od turizma, ovo su načini da povećamo prihod, Srbija je prelepa, danas se slavi rad, danas se slave čestiti ljudi, Srbiji malo fali… Bilo još pravih pitanja, još pravijih odgovora, trava je zrela, daje otpor kosi, mora od dole da se seče, dugo nije drž’o kosu, bilo je lepo biti deo ove manifestacije, deo bolje i lepše Srbije… Okuraži se i reporter „Vremena“, upita o Zakonu o radu, ministar znade odgovor, Zakonu koji je donet nijedna vlada više nikada neće promeniti nijednu ključnu odredbu…

Kad se i to obavi, ministar ode nizbrdo, reporter iskoristi vreme uzme pauzu, naruči kafu u objekat sa suncobrani koje popeli gore na livade. Nema turska kafa, samo srpska, novinar prihvati, i rakiju, domaću, pride. Voditeljka uze nabraja učesnike, goste, iz Danske, Britanije, Kine, Rusije… Objaviše da ekipno pobedila Crna Gora… U toke beše revijalno košenje, preko taj razglas se javi i dežurna doktorica sa saveti, sunce jako, treba imati nešto na glavi, kosci se ne žale, imali jednog gospodina koji je više popio, pa iš’o popreko, znači, nešto na glavi, i voda u ruci…

Završi se i to revijalno košenje, učesnici se primakoše trpezi na travi, žena što dala ministru pogače za televiziju objavi da sve prirodno, zdravo, i u Briselu bila, samo pohvale… Od trpeze se javi Šešir, ‘oće i on kaže za televiziju, 40 godina na Kosidbi, samo na dve nije učestvov’o, nagradu dobio, uredno kosi, nije najzdraviji, ali lepo kosi, Stefanović Dragoljub, a svi me znaju kao Čađo, nadimak Čađo, eto. Trpezi na travi se pridruži i prisutni narod, javiše se trubači, sve đipi, sve se sastavi…

Preko razglas, na pitanje profesionalne voditeljke sa venac cveća oko glave, se javi i prisutni narod odgovori kako mu se dopada, svi rekoše, Mnogo mi se dopada. Javiše da će krene takmičenje, kosaca tačno 23, izvukoše brojeve parcela, rasporediše se, predstaviše ranije pobednike, ovi rekoše da trava svuda ista, treba pobedi najbolji. Pred start ponoviše da žiri sve ocenjuje, i ko najbrži, i ko najkvalitetniji, da ima još kriterijuma, dadoše start, kosci se razmahaše, obrijaše parcele, digoše kose. Novinari, dok žiri žirir’o, pohitaše kod najbržih, Nedeljko Kerlec, sa belu košulju sa bele kićanke, od Trojica, Šipovo, Republika Srpska, uze reče da se nekad u Bosni po 30 dana kosilo, sad samo na te manifestacije. Prošlogodišnji pobednik Slaviša Pupović, Pljevlja, pozdravi sve svoje u Crnoj Gori i Srbiji, šest puta pobednik, Milorad Sladojević, iz Republike Srpske, imade kaže da se mora biti fizički spreman, da se mora znati, i voleti, kositi…

Sve uze silazi dole do šatri, gde je program tek počinj’o. Umetnica u sedećem položaju je bila na Uzeo si dušu, šta još da ti dam/ i nije mi žao što sad patiš sam… Sve se uzodalo, pevačice u šatrama, još u sedećem položaju, su se tek zagrevale, u’vatimo da direktor Turističke organizacije Ljig za Glavnu televiziju daje rezime, sve bilo u duhu tradicije, tradicije nikad dosta, i tek će je biti, uveče peva Rada Manojlović… Stiže glas i da žiri izmerio šta treb’o izmeri, pobednik kosidbe Mirko Kecman iz Bosanskog Petrovca, iza njega Crnogorci, Kotlaja i Gazdić…

KOSIDBA…

…I TRPEZA: Manifestacija, 42. put