eho_beograda_vvGORE
Da li, na primer na ulici, primećujete prolaznike, da li čujete rečenicu koju izgovore u prolazu, da li pomislite ko je taj čovek?
Na Trgu republike, na autobuskom stajalištu, čeka osam putnika. Među njima je pet žena. Sve pilje u mobilne, tipkaju brojeve, slova, javljaju se na pozive, komuniciraju – kao da su začarane, a Vasa Pavković ih je ovekovečio u jednoj od kratkih priča svoje najnovije knjige Eho Beograda.
I ova i sve ostale priče iz zbirke nastale su negde na putu između Pančeva i Beograda i nazad, koji je njihov autor prelazio svakog dana pedeset godina unazad. Njihov glavni lik je, kao što se da otkriti već u naslovu, Beograd. Vreme je naše.
Priče su kratke, malo njih pređe na drugu stranu. Tek koliko je potrebno da se izrazi utisak, detalj primećen u prolazu. U njima ima svega i svačega, kao u životu. Ljudi raznorazni, oni s druge strane mogućnosti, sitnice poput slanine sapunjare, razgovora o krpeljima i komarcima, ili revolta u glasu muškarca koji gura dečja kolica, neočekivana replika crnokose žene, ili poruka prodavca iz kioska državne lutrije: Otišao sam po eho.
Najveći broj likova ove zbirke su anonimni, ljudi poput svakog od nas, a neki su i veoma slavni – Mića Popović, Vladimir Veličković, Voja Čolanović, Miroslav Karaulac, Rajko Mitić… ali samo zato što su se zatekli na istom mestu i u istom trenutku kad i Vasa Pavković.
Pančevac i po rođenju i po adresi iz lične karte, Pavković je studirao i ceo život radio u Beogradu. Kako je napisao u pogovoru, brzo je prihvatio nauk starih realističkih pisaca da putuje otvorenih očiju i pažljivo sluša i osluškuje prolaznike, saputnike. “Moje je bilo samo da sveži događaj i doživljaj zapišem i što pre prenesem u kratku priču, čuvajući mu sredstvima srpskog jezika draž neposrednosti i upečatljivosti.” Jezik je to”koji vrca po ulicama i zvecka u vozilima javnog prevoza u Beogradu”.
I taj živi jezik, govor, osim Beograda, drugi je glavni lik Pavkovićeve zbirke. To su rečenice koje ulovite u prolazu, izvorne i bez trunke šminke i ulepšavanja, one koje ništa ne kriju. Takvim rečenicama ne treba opis njihovih vlasnika – sve vam je jasno i kakav je čovek i šta mu je na duši.
Vasa Pavković gotovo svaku priču locira: Knez-Mihailova kod česme, ispred Kalemegdana, Ulica Đure Jakšića, kafe “Vitraž”, Obilićev venac, Zmaj-Jovina, ulaz u Srpsku akademiju nauka i umetnosti… Ali tek pomenuti jezik, nečiji trenutni pokret, lepota, uzvik, ili bilo šta što se ne primećuje, ta znana mesta učine živim i posebnim.
Moglo bi se opravdano reći da je zbirka Eho Beograda hronika grada, njegovog doba, duha, ono što ostaje iza njega. Zapisi, jer to je forma kratkih Pavkovićevih priča, retka su pojava u savremenom izdavaštvu. Kao i poezija, ne prodaju se. Eto, Akademska knjiga je rizikovala i objavila Eho Beograda. Ispostavilo se da je ubrzo morala da objavi i drugo izdanje.
„Genie 3“ najnoviji je AI model Gugla koji omogućava kreiranje interaktivnih 3D svetova samo pomoću teksta. Svetovi su realistično prikazani, mogu se kontrolisati u realnom vremenu i omogućavaju korisniku da se slobodno kreće i upravlja njima.
Zbog nedostatka padavina i visokih temperatura, čak 85 odsto reka je na biološkom minimumu, a pojedine su već potpuno presušile, upozoravaju iz RHMZ-a
Priča o učešću naših umetnika na bijenalima u Sao Paulu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Galeriji “Rajko Mamuzić” priča je i o državi koja je umela da izabere umetnost koja će u svetu ostaviti najbolji utisak o njoj i koja je izuzetno cenila kulturu
“ovo nisu poruke. ovo nije penkalo. ovo je noć bez sna; bez-san-a noć; beograd bez sna; realnost – bez – bez – bez”. Ovo je jedno od pisama Margite Stefanović koja su, uz fotografije Srđana Vejvode, objavljena u knjizi MAGI:JA
Druge polovine 19. veka Srbe je zadesila podela na one koji su “protiv” i na one koji su “za” alkohol. Ovi drugi su preporučivali prvima da se lepo u kafani posvađaju kao sav pijani svet i očas posla reše svoje nesporazume, a ne da se povlače po sudu i novinama
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
