eho_beograda_vvGORE
Da li, na primer na ulici, primećujete prolaznike, da li čujete rečenicu koju izgovore u prolazu, da li pomislite ko je taj čovek?
Na Trgu republike, na autobuskom stajalištu, čeka osam putnika. Među njima je pet žena. Sve pilje u mobilne, tipkaju brojeve, slova, javljaju se na pozive, komuniciraju – kao da su začarane, a Vasa Pavković ih je ovekovečio u jednoj od kratkih priča svoje najnovije knjige Eho Beograda.
I ova i sve ostale priče iz zbirke nastale su negde na putu između Pančeva i Beograda i nazad, koji je njihov autor prelazio svakog dana pedeset godina unazad. Njihov glavni lik je, kao što se da otkriti već u naslovu, Beograd. Vreme je naše.
Priče su kratke, malo njih pređe na drugu stranu. Tek koliko je potrebno da se izrazi utisak, detalj primećen u prolazu. U njima ima svega i svačega, kao u životu. Ljudi raznorazni, oni s druge strane mogućnosti, sitnice poput slanine sapunjare, razgovora o krpeljima i komarcima, ili revolta u glasu muškarca koji gura dečja kolica, neočekivana replika crnokose žene, ili poruka prodavca iz kioska državne lutrije: Otišao sam po eho.
Najveći broj likova ove zbirke su anonimni, ljudi poput svakog od nas, a neki su i veoma slavni – Mića Popović, Vladimir Veličković, Voja Čolanović, Miroslav Karaulac, Rajko Mitić… ali samo zato što su se zatekli na istom mestu i u istom trenutku kad i Vasa Pavković.
Pančevac i po rođenju i po adresi iz lične karte, Pavković je studirao i ceo život radio u Beogradu. Kako je napisao u pogovoru, brzo je prihvatio nauk starih realističkih pisaca da putuje otvorenih očiju i pažljivo sluša i osluškuje prolaznike, saputnike. “Moje je bilo samo da sveži događaj i doživljaj zapišem i što pre prenesem u kratku priču, čuvajući mu sredstvima srpskog jezika draž neposrednosti i upečatljivosti.” Jezik je to”koji vrca po ulicama i zvecka u vozilima javnog prevoza u Beogradu”.
I taj živi jezik, govor, osim Beograda, drugi je glavni lik Pavkovićeve zbirke. To su rečenice koje ulovite u prolazu, izvorne i bez trunke šminke i ulepšavanja, one koje ništa ne kriju. Takvim rečenicama ne treba opis njihovih vlasnika – sve vam je jasno i kakav je čovek i šta mu je na duši.
Vasa Pavković gotovo svaku priču locira: Knez-Mihailova kod česme, ispred Kalemegdana, Ulica Đure Jakšića, kafe “Vitraž”, Obilićev venac, Zmaj-Jovina, ulaz u Srpsku akademiju nauka i umetnosti… Ali tek pomenuti jezik, nečiji trenutni pokret, lepota, uzvik, ili bilo šta što se ne primećuje, ta znana mesta učine živim i posebnim.
Moglo bi se opravdano reći da je zbirka Eho Beograda hronika grada, njegovog doba, duha, ono što ostaje iza njega. Zapisi, jer to je forma kratkih Pavkovićevih priča, retka su pojava u savremenom izdavaštvu. Kao i poezija, ne prodaju se. Eto, Akademska knjiga je rizikovala i objavila Eho Beograda. Ispostavilo se da je ubrzo morala da objavi i drugo izdanje.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
