Čudovište iz Loh Nesa
Verovatno najpoznatija moderna legenda o jezerskom čudovištu proširila se svetskim medijima kad su 22. jula 1933. godine Džordž Spicer i njegova supruga na obali škotskog jezera Loh Nes navodno videli kako ispred njihovih kola promiče „najneobičniji životinjski oblik“. Stvorenje je bilo visoko jedan, a dugo osam metara, sa dugim vratom i repom, što je razbuktalo stare legende o čudovištima u škotskim jezerima. Naredne 1934. godine, časopis „Dejli mejl“ je objavio takozvanu Hirurgovu fotografiju, na kojoj se vidi stvorenje koje viri iz vode, a za koju se 1994. ispostavilo da je montirana. Ovaj prvi i najpoznatiji snimak, najverovatnije je napravio ginekolog Robert Vilson, ali je odbio da fotografiju potpiše. Pored toga, načinjeno je više drugih video snimaka i fotografija, kao i sonarskih pretraga, ali ništa nije nedvosmisleno potvrdilo postojanje čudovišta.
Jednorog
Mitološko stvorenje sa dugim, uskim rogom, kozjom bradom i lavovskim repom, koje se u savremeno doba često prikazuje u obliku običnog konja ili ponija sa rogom. Više antičkih prirodnjaka je u svojim spisima podrazumevalo jednoroga kao biće koje zaista postoji, dok je najveću slavu steklo tokom srednjeg veka postajući simbol nevinosti i nezaobilazni deo srednjovekovne ikonografije. Pojedini prirodnjaci su pokušali da ga objasne u vezi sa otkrićem nosoroga ili, pak, kao vrstu papkara, sličnu oriksu, ili pak kita narvala. Poznati biolog Žorž Kuvije (1769 –1832) ukazao je na to da ako jednorog ima simetrično telo sa dva oka, uha i dva para nogu, mora imati i lobanju „rascepljenu“ na dva dela, pa dakle ne može imati samo jedan rog. Kritičari ovog objašnjenja tvrde da bi jednorog mogao postojati ako su mu rogovi srasli u jedan.
Jeti
Legenda o takozvanom snežnom čoveku ili jetiju bila je popularna u eri viktorijanskih pustolova, a prvi put se javila 1832. kad je „Žurnal“ azijskog društva Bengala objavio svedočenje izvesnog B.H. Hodžsona o tome kako je u severnom Nepalu ugledao veliko, dlakavo, majmunoliko stvorenje koje je u strahu pobeglo od njega. Prve navodne otiske stopa ovog bića zabeležio je Lorens Valden u Među Himalajima. Tokom XX veka, sa sve učestalijim ekspedicijama na Himalajima, mit o jetiju je rastao, a u nizu nepouzdanih pretpostavki, popularne su priče o vrsti lemura koji živi u visokih planinama, kao i one o evolutivno nazadnoj vrsti čoveka Homo floresiensis, koja je opstala samo na snežnim vrhovima.
Kraken
Legendarno morsko čudovište ogromnih dimenzija – lignja ili oktopod sa pipcima dugim oko 15 metara – koje živi na velikoj dubini, a ime je dobilo po nemačkom imenu za oktopoda. Prema raširenim anegdotama u XVIII veku, mornari su ga navodno viđali u blizini obala Norveške i Islanda. Otac taksonomije Karl Line ga je 1735. čak uvrstio u prvo izdanje Systema Naturae, pod imenom Microcosums, ali ga je izostavio u sledećim. Kasnije, kraken je poslužilo kao uzor raznim okeanskim čudovištima iz pustolovnih romana.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
