Čudovište iz Loh Nesa
Verovatno najpoznatija moderna legenda o jezerskom čudovištu proširila se svetskim medijima kad su 22. jula 1933. godine Džordž Spicer i njegova supruga na obali škotskog jezera Loh Nes navodno videli kako ispred njihovih kola promiče „najneobičniji životinjski oblik“. Stvorenje je bilo visoko jedan, a dugo osam metara, sa dugim vratom i repom, što je razbuktalo stare legende o čudovištima u škotskim jezerima. Naredne 1934. godine, časopis „Dejli mejl“ je objavio takozvanu Hirurgovu fotografiju, na kojoj se vidi stvorenje koje viri iz vode, a za koju se 1994. ispostavilo da je montirana. Ovaj prvi i najpoznatiji snimak, najverovatnije je napravio ginekolog Robert Vilson, ali je odbio da fotografiju potpiše. Pored toga, načinjeno je više drugih video snimaka i fotografija, kao i sonarskih pretraga, ali ništa nije nedvosmisleno potvrdilo postojanje čudovišta.
Jednorog
Mitološko stvorenje sa dugim, uskim rogom, kozjom bradom i lavovskim repom, koje se u savremeno doba često prikazuje u obliku običnog konja ili ponija sa rogom. Više antičkih prirodnjaka je u svojim spisima podrazumevalo jednoroga kao biće koje zaista postoji, dok je najveću slavu steklo tokom srednjeg veka postajući simbol nevinosti i nezaobilazni deo srednjovekovne ikonografije. Pojedini prirodnjaci su pokušali da ga objasne u vezi sa otkrićem nosoroga ili, pak, kao vrstu papkara, sličnu oriksu, ili pak kita narvala. Poznati biolog Žorž Kuvije (1769 –1832) ukazao je na to da ako jednorog ima simetrično telo sa dva oka, uha i dva para nogu, mora imati i lobanju „rascepljenu“ na dva dela, pa dakle ne može imati samo jedan rog. Kritičari ovog objašnjenja tvrde da bi jednorog mogao postojati ako su mu rogovi srasli u jedan.
Jeti
Legenda o takozvanom snežnom čoveku ili jetiju bila je popularna u eri viktorijanskih pustolova, a prvi put se javila 1832. kad je „Žurnal“ azijskog društva Bengala objavio svedočenje izvesnog B.H. Hodžsona o tome kako je u severnom Nepalu ugledao veliko, dlakavo, majmunoliko stvorenje koje je u strahu pobeglo od njega. Prve navodne otiske stopa ovog bića zabeležio je Lorens Valden u Među Himalajima. Tokom XX veka, sa sve učestalijim ekspedicijama na Himalajima, mit o jetiju je rastao, a u nizu nepouzdanih pretpostavki, popularne su priče o vrsti lemura koji živi u visokih planinama, kao i one o evolutivno nazadnoj vrsti čoveka Homo floresiensis, koja je opstala samo na snežnim vrhovima.
Kraken
Legendarno morsko čudovište ogromnih dimenzija – lignja ili oktopod sa pipcima dugim oko 15 metara – koje živi na velikoj dubini, a ime je dobilo po nemačkom imenu za oktopoda. Prema raširenim anegdotama u XVIII veku, mornari su ga navodno viđali u blizini obala Norveške i Islanda. Otac taksonomije Karl Line ga je 1735. čak uvrstio u prvo izdanje Systema Naturae, pod imenom Microcosums, ali ga je izostavio u sledećim. Kasnije, kraken je poslužilo kao uzor raznim okeanskim čudovištima iz pustolovnih romana.
