Ljubav s mašnicom

Sezona je poklona. Ne onih pojedinačnih, rođendanskih ili svadbenih, zbog kojih se pomučite nekoliko dana, ali za koje inspiracija na kraju dođe u pravom trenutku, pa se stres zaboravi do sledeće godine ili svečane prilike. Novogodišnji pokloni ipak spadaju u posebnu kategoriju. Kad pomislim koga je sve red da obradujem malom ili malo većom pažnjom odmah poželim da se vratim u detinjstvo. Tada sam poklone samo primala.

Sećam se predvečerja za novogodišnji doček kada bi mama otvorila vrata balkona pored okićene jelke. I pre nego što bismo se brat i ja okrenuli, Deda Mraz bi velikodušno doneo gomilu poklona i dah svežeg decembarskog vazduha u topao stan. Krenulo bi otpakivanje i ushićenje, uz prvi pogled na moje poklone. Odmah posle toga usledio bi drugi pogled na poklone koje je dobio moj brat. Čisto da vidim da li Deda Mraz nekog više voli. Ali, i posle detaljnog ispitivanja i pregledavanja, ne sećam se nijedne Nove godine da sam se osećala zanemarenom. A, koliko znam, ni brat. Tek sada, toliko godina kasnije, shvatam koliko je za to bilo neophodno roditeljske snalažljivosti i računice.

ŽELJE I MUKE: Ja još nemam taj problem da i deci treba da ispunim novogodišnja očekivanja. To ne znači da očekivanja uopšte nema. Dani prolaze, i to prebrzo, a odlagani shopping čeka. Sam od sebe se neće obaviti.

Kembridž, engleski gradić u kom radim, doživljava transformaciju i ove sezone. Centralni trg i otvorena pijaca čarobno su okićeni prazničnim svetiljkama i dominantnom kitnjastom jelkom već nekoliko sedmica. Stanovnici su prestali da navlače zavese u večernje sate da bi susedima i prolaznicima pokazali svoje maštovito i ukusno okićene jelke. Studenti su otišli kućama za božićne i novogodišnje praznike. Sada su ulice pune izbezumljenih kupaca iz grada i njegove okoline. Vuku gomile šarenih torbi, kesa i kutija i izgledaju istraumirano. Mnogi od njih će se, najverovatnije, vratiti u još jednu rundu kupovine… ili dve. Kud god se okrenem vidim znake upozorenja da slično iskustvo i mene čeka.

Krenuh zato da pogledam malo oko sebe šta drugi rade. Jedna prijateljica i njen muž su jedan drugom napisali spisak želja. Druga se žali da joj je otac dao spisak zabranjenih poklona: ovog puta neće knjigu, kravatu, čarape, kapu, šal, džemper i sigurno još nekoliko stvari koje sam zaboravila. „Pa šta onda da mu izmislim?“ pita me ona očajna ali u nadi da ću joj ja rešiti problem. Treća, inače vrlo pragmatična osoba, ostala je sebi dosledna i pri izboru poklona. Kaže da je svom dečku kupila dve košulje i kravatu za posao i dodaje usput „ne kao one njegove“. E, upravo u tome je zamka.

Izbor nije nimalo lak: ili ću biti neinventivna i dosadna pa kupovati po spiskovima ili ću se naći u agoniji šta da kupim ne zato što ne mogu ništa da smislim, nego zato što bi ono što kupim moglo da ima „dodatno značenje“.

To je poruka psihologa koji se oglašavaju na sve strane savetima vezanim za kupovinu poklona. Suština je jednostavna. Kažu da svaki poklon nije samo izraz pažnje već i „metaporuka“ – i to nimalo zanemarljiva. Zbog nje pokloni imaju moć da oduševe, ali i da povrede. I još važnije, pokloni zapravo najviše govore o vama i vašem odnosu prema bliskima. Tako pitaju psiholozi predviđajući odgovor: šta bi ona pomislila da partner misli o njoj ako joj pokloni seksi gaćice. Da mu možda nije dobra takva kakva je? A šta bi on pomislio ako bi u poklon-koverti našao vaučer za transplant kose? Da joj, možda, smeta njegova ćela?

SLABA TAČKA: Nema jednostavnog rešenja. Ispada da je novac – poslovično najveći problem – zapravo najmanja novogodišnja glavobolja.

I tako, listam časopise i stranice na internetu. Svuda predlozi, saveti i ideje. Zaista divne stvari. Ima tu tepiha, ali i naočara za sunce, činija, sveća, čak i patika, kaiša, noževa, srebrnih čuturica, nakita, ogledala, kalendara, i svakako knjiga i DVD kaseta. Ali sve mi se nešto čini da su autori tih članaka ipak imali u vidu nekog svog kada su lansirali te ideje. Iako pokušavam, nikako ne uspevam da spojim u mašti te predmete sa osobama koje mi nešto znače: ili su preskupi ili su neprikladni.

Kažu da za sve, pa i kad je reč o poklonima, postoji „slaba tačka“. Ako je pogodite, praznično raspoloženje biće dodatno oplemenjeno. Avaj, niko da kaže koje su njene koordinate. Tu su ključne reči: ljubav, pažnja, razumevanje, što je slab vodič za shopping ekspediciju.

I posle toliko toga o izazovu kupovine, ne znam da li smem da priznam kako sam na kraju odlučila da rešim pitanje najproblematičnijeg poklona – za dečka. Ispalo je to kombinacija različitih strategija: njegova želja, ali zajednička akcija. Moj skroman doprinos pri kupovini klavijatura izgleda da je pogodio u „slabu tačku“. Sada je on na mukama. Dar za komponovanje mogao bi da bude njegov izlaz. Jedna fina kompozicija bila bi originalan i, štaviše, besplatan poklon!

A mama, tata i bata? Pa oni makar ne traže dlaku u jajetu. A ni prijatelji. Kada smo poklon za dečka već rešili, sve ostalo će ići glatko. Praznično raspoloženje zagarantovano, sve uz „metaporuke“. Srećni praznici!