Ko nadzire nadzirače

Ako se pogleda bilo koja top-lista stripova i grafičkih romana, Nadzirači Alana Mura i Dejva Gibonsa konstantno zauzimaju sam vrh, uprkos činjenici da je reč o mini-serijalu objavljenom pre više od tri decenije. Priča koju je Mur ispripovedao a Gibons maestralno nacrtao u 12 svezaka objavljenih između 1986. i 1987. godine u izdavačkoj kući DC, i dalje odišu istom snagom, sociopolitičkim kontekstom i svim ostalim činiocima koji ga svrstavaju među najveća dela devete umetnosti, a otuda i neizbežna želja korporacija i vlasnika prava da zarade još više novca na ime ovog brenda. Govorimo, naravno, o stripovskim nastavcima i prikvelima, ekranizacijama i ostalim neizbežnim komercijalizacijama likova Alana Mura.

Nadzirači se odvijaju u paralelnoj istoriji Amerike, gde su maskirani osvetnici preuzeli ulogu nemoćne policije. Ali ovi osvetnici, nadzirači, nemaju supermoći i služe se brutalnim metodama, pa otud i jedno od prvih pitanja Alana Mura: ko nadzire nadzirače? Potom Mur dolazi do pitanja čovečnosti, odnosno šta je to što nas čini ljudskim bićima, šta može da se desi kada se posle jedne nesreće naučnik pretvori u omnipotentno biće, Doktora Menhetna? Kakav bi odnos taj nekada čovek mogao da ima prema čovečanstvu i ljudima uopšte, kada „mrtvo i živo telo imaju isti broj čestica“ pa ni nema razlike između njih?

To su samo neka od pitanja u ovom vanvremenskom štivu posvećenom „svim reganima, tačerkama, i drugim ‘nadziračima’ ovog sveta, koji bi trebalo da nas ‘spasavaju’, a pritom će verovatno uništiti planetu dok to čine“, kako navodi Alan Mur. I zaista, najveće pitanje jeste: koja je cena mira? U Nadziračima je svet na ivici nuklearnog holokausta, a časovnik sudnjeg dana otkucava tokom cele priče. Ideja jednog od kostimiranih kvazijunaka, Ozimandijasa, jeste da svet stavi pred veću pretnju i time ga ujedini strahom. Koristeći delić moći Doktora Menhetna, on teleportuje džinovsku veštački stvorenu lignju u Njujork pobivši pritom tri miliona ljudi. Svet se zaista ujedinjuje u miru pred strahom od veće pretnje, a dnevnik usamljenog maskiranog osvetnika Roršaha ostaje kao jedini trag ove zavere. I tu nas Mur ostavlja pred otvorenim krajem – da li će Ozimandijasova utopija opstati ili će svet saznati da je pretnja koja ga je ujedinila samo fikcija.

Osim što su eponimno ostvarenje u svetu stripa, Nadzirači su bili i izvanredan finansijski uspeh za DC i autore. Do danas je samo na engleskom jeziku objavljeno više od 30 reizdanja, od kojih su neka u luksuznim oversized formatima, a tiraži se broje u desetinama hiljada. I to je samo na engleskom, a Nadzirači su objavljeni i na većini svetskih jezika. Samo u Srbiji postoje čak tri izdanja – jedno Belog puta pre desetak godina i dva novija luksuzna izdanja Čarobne knjige iz 2018. i 2019. godine. U susednoj Hrvatskoj Nadzirače (pod imenom Čuvari) objavila je zagrebačka Fibra.

FILM I SERIJA

Posle decenijskih peripetija i više neuspelih pokušaja nekoliko produkcijskih kuća, Vorner bros je 2009. godine izbacio kontroverzni film Nadzirači u režiji Zeka Snajdera. Iako je film vizuelno upečatljiv, Snajder se našao na udaru kritike da je u velikoj meri promašio poentu priče i pokazao veliko nerazumevanje za originalno delo, što je i istina. Snajderu se najviše zamera što je, umesto imaginarne pretnje koja je ujedinila svet, krivicu svalio na Doktora Menhetna, što umnogome menja kontekst završnice.

DC je 2012. godine objavio novu mini-seriju prikvela, po jednu priču o poreklu svakog od glavnih likova iz stripa koje ne vredi ni spominjati pošto su kvalitativno podbacile u svakom pogledu; a potom je od 2017. godine počeo da izlazi Časovnik sudnjeg dana, prvi pravi nastavak Nadzirača. Časovnik se u Americi privodi kraju 18. decembra, dok je Čarobna knjiga već objavila prvi od dva toma. Serijal je rađen po scenariju Džefa Džounsa sa crtežima Gerija Frenka. Oni su mahom uspeli da ispletu priču koja će atmosferom i ritmom biti srodna izvornim Nadziračima, a opet je dovoljno originalna u ideji da spoji likove iz Murovog stripa sa plejadom junaka i zlikovaca iz DC univerzuma. Drugim rečima, Doktor Menhetn, novi Roršah, Ozimandijas i ostali sreću Supermena, Betmena i Džokera. I ovog puta časovnik sudnjeg dana polako otkucava, ali ovog puta to nije svet nadzirača, već paralelni univerzum u kome postoje pomenuti DC likovi. Pritom, ispostavlja se da zapravo Doktor Menhetn iz potaje orkestrira događajima iz DC univerzuma još od kada je napustio svoj svet i otišao da istražuje druge na kraju Nadzirača. Kraj tek treba da ugleda svetlost dana, ali dosad dostupan materijal već ima dovoljno narativnih elemenata da se može smatrati odličnim eksperimentom. Teško da će Časovnik sudnjeg dana bilo kakvim prevratom uspeti da nadmaši originalno delo, ali to nije ni namera autora. Dovoljno je da ne remeti zaostavštinu Nadzirača kako je to činila Snajderova ekranizacija.

Ipak, najviše pažnje je privukla dugo najavljivana HBO serija Nadzirači, za koju se najviše strepelo da će pogaziti sve što ovaj strip predstavlja. Serija, čije je prikazivanje počelo 20. oktobra, nije nova adaptacija originalnog dela, već još jedan njegov nastavak. Odigrava se 35 godina nakon događaja iz stripa, a glavna pozornica je grad Tulza u istoj alternativnoj istoriji Amerike. Bazični zaplet kreće od rasne segregacije na američkom jugu i stvarnog istorijskog pokolja Afroamerikanaca u Tulzi 1921. godine. Pojavljuju se glasine da je interdimenzionalna pretnja koja je pogodila Njujork 1985. prevara vlasti i Ozimandijasa, a rasistički ekstremisti nose Roršahove maske i nazivaju se Sedma konjička, po vojnom odredu generala Kastera.

Snažan adut serije Nadzirači jesu izvanredna režija, muzika, i taman dovoljna slojevitost misterije koja se nadvija nad Tulzu da se ostane prikovan za ekran. I najvažnije, za razliku od Časovnika sudnjeg dana, nije potrebno nikakvo predznanje o stripu, likovi se polako uvode, stariji i ciničniji nego pre, i postoje brojne vešto umetnute reference na originalno delo. Jedino u čemu su čitaoci stripa u prednosti jeste to što će uočiti easter eggove posejane tokom prvih epizoda, pre nego što se razjasni šta je zapravo pozadina svih dešavanja. Kao i Časovnik, serija Nadzirači daje drugu dimenziju izvornika.

Međutim, Snajderov film, stripovski prikveli i nedavno objavljeni nastavak, kao i aktuelna serija, imaju jednu zajedničku tačku – Alan Mur ne želi da se dovodi u vezu ni sa jednim od njih. Nadzirači su bili jedan od kamena spoticanja između ingenioznog britanskog scenariste i izdavačke kuće DC. Iako je Mur moralni pobednik, prava na likove i njihovu eksploataciju drži izdavačka kuća. Gibons nije toliko rigidan u stavovima, pa je učestvovao kao konsultant na filmu i seriji, i redovno se spominje u impresumima. Murovo ime se pak ređe sreće, iako mu DC uredno isplaćuje tantijeme. Na špici serije jasno stoji samo „Watchmen are co–created by Dave Gibbons„. Od Mura ni traga ni glasa. Na pitanje da li je odgledao Snajderov film ili pročitao neki od stripova nastalih na osnovu Nadzirača, Mur je kratko i odsečno rekao: ne. U intervjuu za „Njujork tajms“ 2006. godine pojasnio je svoj odnos sa DC-jem nakon Nadzirača: „Rekao sam im – u redu, prevarili ste me za te likove, ali ja nikada više neću pisati za vas.“

Bez Murovog blagoslova DC je nastavio sa eksploatacijom likova iz Nadzirača, i zarađuje bogatstvo. Ali je izgubio jednog od najvećih strip scenarista 20. veka, čije stranice gore od večnih ideja i pitanja. Teško je odrediti ko je na većem gubitku.