Kafa kod Gustava Klimta

“Zar meni mora baš sve da se desi!”, rekao je car Franc Jozef prema pisanju “Politike” dan nakon Sarajevskog atentata. Pre toga, izgubio je brata Maksimilijana koga su Francuzi 1864. postavili za cara Meksika a tamošnji revolucionari na čelu sa Benitom Huarezom ga tri godine kasnije streljali. Jozefov sin Rudolf je 1889. u Majerlingu izvršio samoubistvo sa ljubavnicom Marijom Večerom, a ženu Elizabetu, popularnu Sisi, 1898. ubio je na obali Ženevskog jezera jedan italijanski anarhista.

Svi su sahranjeni u Imperijalnoj kripti u Kapucinerskoj kapeli u centru Beča, kao i 145 drugih carske porodice Habzburga tokom protekla četiri veka. Među njima je 12 careva i 18 carica.

SarkofagMarijeTerezije

Od 107 metalnih sarkofaga, najveći je sarkofag Marije Terezije (tri puta veći od ostalih); najviše cveća ima kod Sisi, i zanimljivo Maksimilijana I, cara Meksika, ispred čijeg sarkofaga je neko ostavio sombrero, meksičku zastavu, meksičke pezose… Tu je sahranjena i poslednja habzburška carica Zita, udovica poslednjeg austrougarskog cara Karla (njegov grob sam video u crkvi sa pogledom na Atlantik na portugalskom ostrvu Madeira gde je 1922. i umro) koja je nadživela muža 67 godina i na čijoj je sahrani 1989. bio, kažu – ceo Beč.

Nemoguće je ne pomisliti da jedini potencijal za ovakvu turističku atrakciju ali i simbol državnosti i kulturnog nasleđa kod nas ima grobnica poslednjih Obrenovića – Aleksandra i Drage – koju sam imao prilike da posetim u kripti Crkve Svetog Marka u Beogradu. Ona je, na žalost, zatvorena za posetioce, a ja sam morao da potegnem veze kako bih video poslednje počivalište surovo ubijenog srpskog kraljevskog para.

Nakon polučasovne vožnje biciklom iz centra Beča, stigao sam do vile Gustava Klimta. Put me je vodio uglavnom uz obalu reke Vin koja polovinom svog toka, a dugačak je 34 kilometara, prolazi kroz Beč, pa zatim i pored Šenbruna i velelepnih zdanja ambasada Češke i Poljske.

U mirnom kraju Beča u 13. becirku, okružena drugim vilama, nalazi se dvospratna kuća čije je prizemlje od 1911. do 1918. služilo kao poslednji atelje najslavnijeg austrijskog slikara. Ovde je Klimt naslikao svojih 50 poslednjih dela pa i svetski poznata platna Portret Adele Bloh-Bauer II, Portret Frederike Marije Ber, Nevesta i Adam i Eva. 

Na travnjaku Klimtove vile postavljeni su mali baštenski stolovi pa je moguće popiti kafu. Dečko koji je ujedno konobar, prodavac ulaznica i kustos izložbe u Vili, uputio me je u detalje ovog zanimljivog mesta.

Kupila ju je 1923. jevrejska porodica Klajn i dogradila joj sprat i trem sa stepeništem. Nakon Anšlusa 1938. su pobegli iz Austrije, a nacisti su im oduzeli vilu. Posle oslobođenja, objekat i deo oduzete imovine im je vraćen, ali oni se tu nikada nisu vratili već su 1957. vilu prodali državi Austriji. Jedno vreme je u objektu bila škola da bi već zaboravljena vila 2012. postala mali muzej sa kafeterijom, idealno mesto da pobegnete od turistima pretrpanog centra Beča. Na odlasku konobar / prodavac suvenira / kustos mi pokazuje epidemiološke maske koje je dizajnirala Brigita Huber, bečka krojačica i praunuka umetnika. Klimt se nikada nije ženio ali je sa nekoliko devojaka imao čak 14 vanbračnih ćerki i sinova. Prabaka Brigite Huber – Konsuela Kamila Huber, služavka u Klimtovom ateljeu, imala je samo 14 godina kada dobila Klimtovo dete.

NacionalnaBibliotekaAustrije

Kada uđete u prostor Nacionalne biblioteke Austrije, prva asocijacija je, naravno, Hari Poter. Tu je smeštena sjajna izložba Careve najlepše životinje o prvim ekspedicijama Habzburga u egzotične krajeve Južne Amerike i Afrike u čijem sastavu su pored biologa i drugih naučnika bili i brojni slikari kako bi dokumentovali doživljeno. Neke od životinja donosili su u Beč, a retke od onih koje su preživele višenedeljna putovanja brodom, završavale su u Menažeriji dvorca Šenbrun , u najstarijem ZOO-vrtu na svetu – postoji 270 godina.
Posebno je bila zanimljiva ekspedicija u Brazil 1817–1821. do koje je došlo nakon što se Lepoldina, ćerka cara Franca Prvog, udala za naslednika brazilskog trona i budućeg cara Pedra Prvog. Umrla je u 29. godini nakon porođaja dok neki istoričari tvrde da je uzrok smrti bio nasilan napad njenog supruga.

Nacionalna biblioteka Austrije poseduje 12 miliona knjiga i locirana je u delu zamka Hofburg. Osim knjiga, čuva i veliki broj zvučnih snimaka slavnih kompozitora poput Antona Bruknera i Riharda Štrausa kao i originalne notne zapise najvećih imena klasične muzike.

Dok se pored Španske škole jahanja vraćam ka hotelu, razmišljam kako je Beč i pored enormno velikog broja naših zemljaka koji te nekad, posebno u prodavnicama, teraju da se osećaš kako si negde na Balkanu, bez svake sumnje nama najbliža velika svetska metropola. Naši ljudi u Beč odlaze uglavnom zbog autleta Pandorf, a oni sa nešto više ljubavi za umetnost svrate u Albertinu ili Muzej Leopold. Beč je, međutim, uvek mnogo više od toga – grad sa mestima na koje se ređe ide, na samo sat avionom od Beograda, a tako duboko u velikom svetu.