Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Dvadeset i drugog novembra 1963. godine ubijen je predsednik SAD Džon F. Kenedi. Pogodila su ga dva hica. Atentat su zabeležile kamere. Kasnije su ovi snimci korišćeni u mnogobrojnim filmovima.
Dok se u otvorenom automobilu vozio ulicama Dalasa sa suprugom Džeki i teksaškim guvernerom Džonom Konelijem, na povorku su ispaljena tri hica iz puške. Jedan metak je ranio Konelija, a dva su pogodila Kenedija – u vrat i u glavu. Odmah je odvezen u bolnicu gde je nedugo potom proglašen mrtvim, pisalo je ranije „Vreme”.
Ubistvo Kenedija izazvalo je šok u celom svetu, pa i u Jugoslaviji.
Štampana su vanredna izdanja novina, a radio i televizija su prenosili svaki detalj nakon atentata.
“Koliko se sećam, ja nisam bio naročito potresen, sve je to ipak bilo isuviše daleko od nas koji smo se u Jugoslaviji osećali toliko sigurnim. Možda grešim, možda se publika željna senzacija mnogo više od mene uzbudila gledajući snimke događaja, pogotovo kako se Džeklin Kenedi u automobilu, koji se i dalje kreće, savija preko tela svog muža“, pisao je Ivan Ivanji.
Nekoliko sati nakon ubistva, bivši marinac Li Harvi Osvald je uhapšen, a potom i optužen za atentat. Osvald je tvrdio da je nevin.
Rekonstrukcija atentata
Pucao je sa četvrtog sprata zgrade sa magacinima za školske knjige. Pošto atentati, pogotovo uspešni, podstiču razne imitatore, a bilo je obaveštajnih podataka da bi na Tita mogaoga da se izvrši atentat, pripadnici bezbednosnih službi u Jugoslaviji postali su još nervozniji, seća se Ivanji.
Kasnije je Udba rekonstruisala atentat. Angažovani su bili najbolji strelci da sa istog rastojanja pod istim uglom gađaju u pokretnu metu. Nisu uspeli da ponovo ono, što je navodno pošlo za rukom Liju Harviju Osvaldu. Zaključak jugoslovenskih stručnjaka je bio, da je pucano sa drugog mesta.
Ubistvo Kenedija za mnoge je ostalo nerazjašnjeno, ostala je sumnja da je Osvald uopšte strelac koji je pogodio Kenedija.
Jedan od najpoznatijih filmova o atentatu je JFK Olivera Stona, koji dovodi u sumnju zvaničnu verziju događaja.
Dva dana nakon atentata je u policijskoj stanici pred TV kamerama Osvalda ubio Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba povezanog sa mafijom. On je preminuo 3. januara 1967. u zatvoru gde je čekao ponovno suđenje pošto je godinu dana ranije Apelacioni sud poništio presudu za ubistvo koja mu je izrečena. Sve to je dodatno podstaklo teorije koje sumnjaju da je ubistvo Kenedija deo velike zavere američkih bezbednosnih službi.
O Kenediju
Džon Ficdžerald Kenedi rođen je 29. maja 1917. godine u Bruklajnu, saveznoj američkoj državi Masačusets, kao drugo od devetoro dece Džozefa i Rouz Kenedi. Oba roditelja poreklom su bili članovi najistaknutijih irskih rimokatoličkih porodica iz Bostona.
Džon se aktivno bavio sportom i pohađao elitne privatne škole i Harvard. Tokom boravka u Nemačkoj radio je kao sekretar za svog oca i tada je zabeležio nekoliko teza o političkim dešavanjima u Evropi uoči Drugog svetskog rata.
Bio je potpredsednički kandidat u timu Adlaja Stivensona 1956. godine, koji je izgubio izbore od republikanca Dvajta Ajzenhauera. Četiri godine kasnije, JFK je najavio svoju predsedničku kandidaturu.
Na unutarstranačkim izborima pobedio je liberalno orijentisanog demokratu Hjuberta Hamfrija i za svog potpredsedničkog kandidata odredio Lindona Džonsona.
Na predsedničkim izborima tesno je pobedio republikanskog kandidata Ričarda Niksona, koji je prethodno osam godina obavljao dužnost potpredsednika u Ajzenhauerovom kabinetu.
Džon Kenedi je u trci protiv Niksona uspešno iskoristio prednosti televizije, te će tako ostati zapamćen kao kandidat koji je imao prvu predsedničku debatu pred kamerama. Tu debatu pratilo je desetine miliona građana SAD.
JFK je još za života zajedno sa suprogom Džeki postao pop ikona. Spočitavale su mu se mnogorbnojne ljubavne afere, pored ostalog i sa Merlion Monro, kao i bliske veze sa Mafijom.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
