Jedan

„Kad god možeš, broji“, predložio je u pretprošlom veku viktorijanski naučnik Frensis Galton (1822–1911), rođak Čarlsa Darvina i tvorac moderne teorije eugenike, koja se, inspirisana Poreklom vrsta, bavila napretkom čovečanstva. Predlozi proistekli iz ove neslavne Galtonove discipline u eri nacizma zloupotrebljeni su na najmorbidniji način. No, rekao bih da je Galton sa savetom o brojanju mnogo bolje pogodio tu nezgodnu stvar o napretku čovečanstva. Za ljude koji o bilo čemu misle, brojanje može biti zgodno utočište i u dobrim i u zlim vremenima, mnogo smislenije od često preporučivanog ćutanja. Sudeći po arheološkim nalazima, ta veština je nastala još pre oko 30.000 godina, kad su ljudi u životinjske kosti zarezali prve jedinice. Bez obzira na to da li se broje žrtve napredovanja čovečanstva, ekonomske krize i epidemije ili pak nečeg bezazlenog kao što su izdanja „Vremena nauke“, za brojanje je neophodna samo jedinica. Od nje će već nastati svi ostali brojevi umnožavanjem. Administrativno gledano, na brojnoj osi jedinica je običan realan broj, uz to pozitivan i racionalan, ali kao prvi prirodan broj, prelaz između nule i jedan, nepostojanja i postojanja, ona ima povlašćeni status u raznim redovima, grupama i funkcijama, u običnoj aritmetici sama je svoj sopstveni faktorijel, kvadrat i stepen uopšte. Nadahnuta grčka družina Pitagorejaca jedinicu i nije smatrala za broj, jer su za njih brojevi predstavljali mnoštvo, dok je jedinica samo jedna, monada od koje nastaju svi ostali brojevi. U Indiji su je beležili horizontalno, a širom Azije su je predstavljali uz veću ili manju krivinu, iz čega bi se moglo zaključiti da je prva cifra tako prošla kroz evoluciju koja je joj je dala današnji lik. No, današnja cifra jedan vodi poreklo od vertikalnih zareza koje su pravili etrurski čuvari stoke, a potom i njihovi snalažljiviji susedi Rimljani. Uspravljanjem jedinice u rimsko I započela je civilizacija koju poznajemo. Kao što je sto hiljada godina ranije, konačnim uspravljanjem hominida počeo da se broji i čovek.