Replika monumentalne statue koju je Veliki imperator naručio za sebe 312. godine, od juče je u Rimu zahvaljujući 3D tehnologiji
Želja Velikog rimskog imperatora Konstantina je ispunjena: monumentalna statua koju je naručio za sebe 312 godine, od juče se nalazi u Rimu!
Istina samo njena replika, ali je identična originalu iz četvrtog veka.
Tamošnje vlasti su juče otkrile repliku statue visoku 13 metara, načinjenu pomoću 3D tehnologije skeniranjem devet džinovskih originalnih delova tela od mermera koji su sačuvani od originalne skulpture.
Replika je napravljena od smole, poliuretana i mermernog praha za telo, i zlatnih listića i gipsa za pozlaćenu tuniku.
Predstavljen je car Konstantin koji sedi, ogrnut je pozlaćenom tunikom, drži skiptar i kuglu, i gleda na svoj Rim iz vrta vile Kaffarelli u Capitoline muzeju, u blizini originalnih fragmenata svoje skulpture.
Džinovskih stopala, ruke i glava velikog cara, ostaci njegove skulpture nalaze se odmah iza ugla dvorišta, i jedna su od obaveznih turističkih atrakcija.
Skulptura, svojom monumentalnošću, izaziva strahopoštovanje kod posetilaca, baš kao i Konstantin kod svojih podanika – rečeno prilikom otkrivanja statue.
„U ovoj statui ne postoji samo lepota, postoji i nasilje moći“, rekao je Salvatore Setis, arheolog i istoričar umetnosti koji je u upravnom odboru Fondazione Prada, kulturnog i obrazovnog ogranka modne kuće iz Milana koja je finansirala izradu statue. Repliku je napravila Fondacija Factum, neprofitna organizacija sa sedištem u Madridu koja stvara digitalne replike svetske kulturne baštine visoke rezolucije.
Zvaničnici su odbili da kažu koliko košta replika.
Druga kopija replike biće postavljena u severoistočnoj Engleskoj, gde je Konstantin čuvao utvrđenje Hadrijanovog zida pre nego što je krunisan za cara u Rimu.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
