Replika monumentalne statue koju je Veliki imperator naručio za sebe 312. godine, od juče je u Rimu zahvaljujući 3D tehnologiji
Želja Velikog rimskog imperatora Konstantina je ispunjena: monumentalna statua koju je naručio za sebe 312 godine, od juče se nalazi u Rimu!
Istina samo njena replika, ali je identična originalu iz četvrtog veka.
Tamošnje vlasti su juče otkrile repliku statue visoku 13 metara, načinjenu pomoću 3D tehnologije skeniranjem devet džinovskih originalnih delova tela od mermera koji su sačuvani od originalne skulpture.
Replika je napravljena od smole, poliuretana i mermernog praha za telo, i zlatnih listića i gipsa za pozlaćenu tuniku.
Predstavljen je car Konstantin koji sedi, ogrnut je pozlaćenom tunikom, drži skiptar i kuglu, i gleda na svoj Rim iz vrta vile Kaffarelli u Capitoline muzeju, u blizini originalnih fragmenata svoje skulpture.
Foto: APFragmenti originalne statue
Džinovskih stopala, ruke i glava velikog cara, ostaci njegove skulpture nalaze se odmah iza ugla dvorišta, i jedna su od obaveznih turističkih atrakcija.
Skulptura, svojom monumentalnošću, izaziva strahopoštovanje kod posetilaca, baš kao i Konstantin kod svojih podanika – rečeno prilikom otkrivanja statue.
„U ovoj statui ne postoji samo lepota, postoji i nasilje moći“, rekao je Salvatore Setis, arheolog i istoričar umetnosti koji je u upravnom odboru Fondazione Prada, kulturnog i obrazovnog ogranka modne kuće iz Milana koja je finansirala izradu statue. Repliku je napravila Fondacija Factum, neprofitna organizacija sa sedištem u Madridu koja stvara digitalne replike svetske kulturne baštine visoke rezolucije.
Zvaničnici su odbili da kažu koliko košta replika.
Druga kopija replike biće postavljena u severoistočnoj Engleskoj, gde je Konstantin čuvao utvrđenje Hadrijanovog zida pre nego što je krunisan za cara u Rimu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na današnji dan pre 27 godina NATO je počeo da bombarduje Srbiju i Crnu Goru. Potmule eksplozije, štektanje protivvazdušne odbrane, siktanje krstarećih raketa, zavijanje sirena za uzbunu, vanredno stanje, kolaterlna šteta, civilne žrtve, gušenje medija, Kumanovski poraz, povlačenje vojske i policije sa Kosova urezali su se duboko u srpsko kolektivno pamćenje i dan danas izazivaju kod mnogih građana antizapadna osećanja. Objavljujemo šta je ekipa izveštača „Vremena“ zabeležila prvih dana bombardovanja u vanrednom izdanju 27. marta 1999.
O razlici između benignog identitetskog liderstva, koje neguje demokratiju iznutra i promoviše harmoniju i uključivost spolja, i toksičnog liderstva, koje podrazumeva tiraniju unutar grupe i podsticanje antipatija prema drugim grupama, i o još mnogim detaljima o onima koji su na čelu društva
Više od 2.000 građana Vlasotinca potpisalo je peticiju protiv betoniranja obale Vlasine. Studenti su pokušali da spreče radove, ali ih je policija udaljila
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
