Mikrobi sa mesta zločina bi mogli da pomognu sudskoj medicini u rešavanju slučajeva ubistava ili pri proveri alibija osumnjičenih. Posebno bi mogli da pomognu onde gde se teško utvrđuje vreme smrti
Pronalazak tela sa brojnim ubodnim ranama je pre osam vekova uzbudio jedno kinesko selo. Za razjašnjenje je zadužen vidar Song Ći, koji je utvrdio da rane potiču od srpa.
Sazvao je seljane i tražio da pokažu svoje srpove. Muve zunzare su se brzo sjatile na jedno od sečiva. Tragovi krvi otkrili su počinioca, iako je očistio srp.
To je prvi poznati slučaj u kojem je posmatranje insekata dovelo do rešavanja kriminalnog slučaja. To je postalo posebno polje, poznato kao forenzičkaentomologija.
Mark Beneke je nemački kriminalistički biolog. Ispituje životni ciklus insekata poput muva ili mrava koji se na mestu zločina zateknu na lešu. Oni često otkrivaju kada je nastupila smrt, ponekad i kako.
U jednom slučaju iz 2017. je Beneke dokazao da je jedan 80-godišnjak u Italiji umro zbog zanemarivanja. Pomogli su mu životni ciklusi muva i mrava u stanu preminulog.
„Nema mnogo forenzičkih entomologa“, kaže Beneke, „ali njihov rad može da pruži indicije u teško rešivim slučajevima. Možemo recimo da odgovorimo na pitanje da li je telo ikada bilo na rubu šume ili nije.“
Insekti na mestu zločina
Metoda ima brojna ograničenja. Recimo, uticaja na insekte imaju temperatura, vlažnost i svetlost. Slabije pomažu zimi ili u polarnim predelima, jer onde ima manje insekata.
Često se, priča Beneke, na mestu zločina prikupi nedovoljno insekata ili se pogrešno čuvaju. „Jednom su me pitali da pomognem u rešavanju slučaja na osnovu fotografije druge fotografije na kojoj je bio jedan zgnječeni insekt.“
Insekti uz to ne mogu dovoljno precizno da ukažu na tačan trenutak smrti, a to može biti odlučujuća informacija za istragu.
Bakterije i gljive mogu pomoći
Tu u igru ulaze mikrobi. Naučnici su poslednjih godina ispitivali da li analiza bakterija i gljiva može pomoći da se odrede tačan trenutak i uzrok smrti.
Prema jednoj nedavno objavljenoj studiji, deluje da su naučnici na dobrom tragu. Otkrili su grupe mikroba koje doprinose truljenju tela bez obzira kakva je klima ili koje je doba godine.
Tokom studije su ispitivane lešine u raznim predelima Sjedinjenih Država kroz sva četiri godišnja doba. Lešine su ostavljene 21 dan na različitim mestima, a onda je analiziran genetski materijal iz uzoraka.
Tako je izrađena detaljna karta kultura bakterija i gljiva koje su „naseljavale“ leševe. Tim podacima hranjen je algoritam na bazi veštačke inteligencije koji je bez ikakve sumnje utvrdio tačan trenutak smrti.
Istraživači su našli dvadeset mikroba koji su se, precizno poput švajcarskog sata, pojavljivali tokom 21 dana truljenja. Bez obzira gde i pod kojim vremenskim uslovima, ti mikrobi uvek su istom brzinom nastanjivali leš.
Još povoljnije – na osnovu malenih odstupanja u razvoju mikroflore, može se pretpostaviti gde je telo trulelo.
Koliko je to upotrebljivo?
Mikrobi sa mesta zločina bi, dakle, mogli da pomognu sudskoj medicini u rešavanju slučajeva ubistava ili pri proveri alibija osumnjičenih. Posebno bi mogli da pomognu onde gde se teško utvrđuje vreme smrti.
Za razliku od otisaka prstiju, tragova krvi, svedoka ili roja muva – mikrobi sigurno postoje na svakom mestu zločina.
Ali, do sada forenzičari nisu mogli da ih koriste kao dokaz. Potrebno je još podataka da se razume koji sve faktori utiču na njihov razvoj, kaže Beneke. „Još smo u fazi istraživanja. Ali uvek ima smisla da se koriste sve dostupne informacije u jednom slučaju.“
Ogromne količine podataka koje pružaju mikrobi, pa još uz pomoć veštačke inteligencije, mogu dati razne odgovore, kaže Beneke.
„Ali potrebno je još puno rada. Bitno je da čovek voli ovu temu, ali malo njih je voli“, zaključuje Beneke, jedan od malobrojnih forenzičkih biologa.
Dobila sam opomenu od Tvitera i nisam mogla da ga koristim dok ne obrišem objavu u kojoj sam, kažu oni, objavila tuđu privatnu fotografiju. A na toj fotografiji paparaco-ekipa Informera koja je došla nas da slika
Prošao je najbolji teniser svih vremena uz dosta sreće u polufinale Australijan opena, a tamo ga čeka drugi teniser sveta i prvi favorit turnira, Janik Siner. Može li Đoković do najvećeg podviga još od Pariza 2024. godine
Vrtoglav razvoj veštače inteligencije svet vodi na teritoriju do sada nepoznatih rizika i poremećaja. Pred našim očima menjaju se granice moći, poslovanja i egzistencije
Najavljivana kao „regionalno čudo i srpski ponos”, fabrika vakcina u zemunskom naselju Soko Salaš, u koju je država uložila više od 48 miliona evra, pet godina kasnije stoji tiha i prazna, bez ijedne proizvedene bočice
Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena iako je bio na korak od eliminacije. Lorenco Muzeti vodio je sa 2:0 u setovima i imao potpunu kontrolu meča, pre nego što je zbog povrede morao da preda duel
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
