I bogati plaču

Voz sa Železničke stanice u Nici po ceni od 4,1 evra u jednom smeru za 26 minuta odvezao nas je u susednu državu – Kneževinu Monako.

Izlazimo iz stanice i spuštamo se ka Plas di Kazino, trgu oivičenom Hotelom “Pariz”, Operom Monte Karlo, Kazinom “Monte Karlo” i Kafeom “Pariz”, na čijoj terasi pijemo drugu najskuplju kafu na svetu, posle one u “Florijanu” na Trgu Svetog Marka u Veneciji.

Monte Karlo je jedno od najbogatijih mesta u Evropi, važi za glavni grad Monaka iako ova država zvanično nema prestonicu. Čine je četiri kvarta: Fonvjej (Fontvieille; najnoviji), Monako Vil (Monaco Ville; najstariji deo u kojem se nalazi i Prinčevska palata), La Kondamin (La Condamine) i Monte Karlo. Kneževina je, inače, 1997. proslavila 700 godina vladavine porodice Grimaldi, čiji je prvi predstavnik Frančesko Grimaldi, poznatiji i kao Malicija (Malizia) zauzeo tvrđavu Monako preobučen u franjevačkog monaha.

Opera Monte Karlo otvorena je 1879. performansom koji je izvela Sara Bernar obučena u nimfu. Hotel “Pariz” u Monte Karlu je iz 1864. a njegovo renoviranje pre tri godine koštalo je čak 280 miliona evra. Hotel je glumio u mnogo filmova, između ostalih u dva o Agentu 007 – Goldey Eye i Never Say Never Again. Takođe, bio je omiljeno mesto za fotografisanje slavnog Helmuta Njutna.

Prošetali smo se do Monako Vila, najstarijeg dela grada, gde prvo nailazimo na pano sa fotografijom sa venčanja Grejs Keli i princa Renijea od Monaka.

Kada smo pre 15 godina u Madridu potpisali ugovor za licencno izdavanje magazina “Hello!”, domaćini iz magazina “Hola!” (osnivač “Hello!”-a) rekli su mi kako je njihov magazin pokrenut 1944. u Barseloni, u jeku Drugog svetskog rata (u kojem Španija nije učestvovala), a svoj prvi veliki uspon doživeo je 1956, kada su na naslovnoj strani imali ekskluzivne fotografije sa venčanja princa od Monaka i Grejs Keli. Tada smo upoznali donju Mersedes Hunko Kalderon, suprugu osnivača magazina “Hola!” koja je umrla pre tri godine, u devedeset devetoj. Naslednika dinastije Grimaldi, princa Alberta, upoznao sam na proslavi 70. rođendana Aleksandra II Karađorđevića na Belom dvoru u Beogradu. Razmenili smo par rečenica, ispričao sam mu za detalj vezan za venčanje njegovih roditelja i magazin “Hola!”, i ostavio je utisak neposrednog i duhovitog čoveka.

foto: robert čoban

Grejs Keli i princ Renije od Monaka venčali su se u katedrali Bezgrešnog začeća u Monaku, a tu su oboje i sahranjeni. Zanimljivo je da su uz oltar postavljene table stripova sa epizodama iz istorije Kneževine, odličan potez da se religija i istorija približe mlađim generacijama.

Na putu koji vodi ka Okeanografskom institutu u Monaku, na ogradi Parka princeze Grejs postavljena je izložba fotografija “Polarna planeta” Filipa Kuliseva iz Slovačke. To su fantastične fotografije prirode i živog sveta sa Arktika, Antarktika, Grenlanda, Islanda i ostrva u blizini Južnog i Severnog pola…

foto: robert čoban

Okeanografski institut se nalazi na steni sa koje bukvalno “visi” nad morem, i jedna od najspektakularnijih muzejskih zgrada na svetu. Otvoren je 1903. pod pokroviteljstvom princa Alberta I. Do 1988. direktor muzeja je bio slavni Žak Kusto. Neobarokna zgrada visoka je 84 metra i u nju je ugrađeno 100.000 tona kamena.

Između Kneževske palate i Okeanografskog muzeja nalazi se Park Svetog Martina sa sjajnim pogledom na malu luku Fontvil i velikim brojem skulptura, između ostalih princeze Grejs i princa Alberta I. Dok čekamo taksi za Železničku stanicu, koji smo pozvali pritiskom na dugme, gledamo smenu straže na trgu ispred Prinčevske palate.

Dvadeseti vek u Kneževini nije bio ništa manje uzbudljiv. Počeo je Monagaškom revolucijom 1910, nakon koje je princ Albert Prvi 1911. bio primoran da se odrekne apsolutne vlasti i proglasi Ustav Monaka, koji je tokom Prvog svetskog rata brže-bolje suspendovao. Italijanska armija je 1943. okupirala Monako i uspostavila fašističku upravu. Nakon pada Musolinija, u Monako ulaze trupe Vermahta i započinju progon i hapšenje tamošnjih Jevreja, od kojih su mnogi bili na visokim položajima u institucijama kulture Kneževine.

Pomenuto venčanje sa slavnom američkom glumicom Grejs Keli dovelo je malu Kneževinu na naslovne strane svih svetskih časopisa i novina. Ako ste gledali film Grejs od Monaka sa Nikol Kidman, upoznati ste sa epizodom u kojoj francuski predsednik Šarl de Gol sprovodi blokadu Monaka, ljut zbog toga što je ova država postala poreski raj za brojne bogate Francuze, što je Četvrtu republiku lišilo velikih prihoda. Ofanziva šarma, kako su zvali Grejs Keli, uzela je stvar u svoje ruke, okrenula je svetsku javnost protiv De Gola i spasla nezavisnost Kneževine.

S pogibijom Grejs Keli 1982. započela je serija nesrećnih dešavanja u životima i brakovima njene dece. Poslednja u nizu neprijatnih epizoda vezana je za princezu Šarlin, suprugu princa Alberta, i njeno mentalno zdravlje. Nedavno je, naime, obelodanjeno da je 44-godišnja princeza Šarlin, supruga Alberta od Monaka i majka blizanaca Žaka i Gabrijele, ponovo u Monaku i nastaviće sa “svojim obavezama u Kneževini sa suprugom i decom”. Njen povratak usledio je veoma brzo nakon informacije da ona ne želi da se ikada više vrati u Monako. Navodno, ona je samo želela miran život sa svojom decom, daleko od palate. Šarlin od Monaka, nekadašnja olimpijka, od novembra je boravila u jednoj švajcarskoj klinici, a pre toga bila je deset meseci u Južnoafričkoj Republici zbog, kako je tvrdila Palata, infekcije grla, uha i nosa, dok su je suprug i deca povremeno obilazili. Iako se navodilo da njeno stanje nije teško, izvori bliski Šarlin rekli su da je jedva izvukla živu glavu.

Nesrećan život članova vladarske porodice Monaka u direktnoj je nesrazmeri sa sjajem i blještavilom kockarnica i hotela bogate Kneževine i najskupljim kvadratnim metrom stambenog prostora na svetu. Naime, kako piše “Monako tribjun”, prošle godine probijena je magična granica od 50.000 evra (prosečna cena) za kvadratni metar stana. Cena kvadrata u 2021. skočila je za 9 odsto u odnosu na prethodnu i čak za 75 odsto u odnosu na 2011. godinu. Stanovi na posebno dobrim lokacijama prodaju se i do 115.000 evra po kvadratu.

Kažu da je među ruskim oligarsima pre rata u Ukrajini bila stvar prestiža i društvene igre ko će svojoj ljubavnici kupiti veći i bolji stan u Grimaldijevoj kneževini. “Za ono srce, za onaj élan vital, za onu kulturu, za onu mladost, dragi moj, jedna trokatnica? A što je to jedna trokatnica za sve ono?”, rekao bi stari Glembaj Miroslava Krleže.