Grad u senci velegrada

Ono po čemu je Pančevo najpoznatije jeste privredno-industrijski kompleks: naftno-hemijski (Rafinerija, Azotara), petrohemijski (sinteza polimera) i metaloprerađivačka industrija. Zbog toga se za ovaj grad može reći sve samo ne da je vazdušna banja: čađ, amonijak, ugljen-monoksid i prizemni ozon redovno „obogaćuju“ pančevački vazduh, često i u koktelu.

U pančevačke „brendove“ mogu se uvrstiti i luka „Dunav“, najudaljenija od Crnog mora u koju mogu pristajati rečno-morski brodovi, list „Pančevac“, najstariji nedeljnik u ovom delu sveta, festival GRRR, dvomilionsko predgrađe, Vajfertova pivara, prva na Balkanu, osnovana 1722. godine…

Po priči Edvarda Jukića, autora nekoliko knjiga o Pančevu, Beograđani su ranije brodićima dolazili na degustaciju piva koje je bilo „poprilično kiselo, ali je bilo prvo koje se ovde proizvodilo“.

Danas se do Pančeva retko putuje rekom. Put i železnica predstavljaju brže rešenje. Iz Beograda ka Pančevu može se putovati auto-stopom, autobusom, „linijskim taksijem“ i Beovozom. Stopiranje je i dalje česta pojava uprkos tome što je autobuski prevoz znatno poboljšan. U špicu, autobusi pančevačkog prevoznika ATP koji drži monopol saobraćaju na svakih 15 minuta. Cena gradskog prevoza je visoka u odnosu na dužinu linija koje su znatno kraće od, recimo, beogradskih. Zbog toga se pribegava drugim rešenjima.

TRGOVAČKA ALTERNATIVA: Ako se iz Beograda krene ka Pančevu Beovozom, prva pančevačka stanica je Glavna, odnosno buvljak. Tu izlaze brojni prodavci natovareni torbama i džakovima, svedočeći da je reč o velikom trgovačkom poduhvatu. Pijaca ima oko 2500 tezgi na kojima radi nešto manje od 5000 prodavaca iz svih krajeva zemlje, ali i iz inostranstva. Prema nekima, ovo je najveći buvljak na Balkanu, ranije deo zelene pijace gde se prodavala „roba sa strane“, a onda je taj trgovački kompleks preseljen. Buvljak, postavljen u Gornjem gradu, „paorskom kraju“, doneo je nagli procvat ovoj gradskoj četvrti: nekada najzaostaliji deo grada sada „krase“ vile i magacini.

„Dovoljno je prisetiti se kako je ovaj kraj izgledao pre desetak godina i to uporediti sa ovim prizorima pa da vam odmah bude jasno o kolikom novcu je reč“, objašnjava Ilijana V. iz okoline Pančeva.

Osnivačima se smatraju trgovci kojima je poslovanje na beogradskom buvljaku bilo neisplativo. S druge strane, krajem devedesetih slabi pančevačka privreda koja je pogođena ekonomskim sankcijama pa se i jedan deo radnika okreće buvljaku. Tome treba dodati i puštanje u rad železnice tj. – Beovoza. Sve to bilo je dovoljno za početak razvoja „alternativne“ pančevačke privrede.

Ali, dok je posao na buvljaku cvetao, najviše je stradala sitna gradska trgovina. U gradu je iznenada sve postalo skupo. „Cene su pristupačne, svakodnevno se kupuju osnovne namirnice i stvari za opremanje domaćinstava. Tako ova sirotinja može nešto da zaradi“, kaže Milinko Stamenković, jedan od prodavaca.

DUPLO VEZANO: Ponešto može da se zaradi i u Južnoj industrijskoj zoni. Veliki privredni objekti – Petrohemija, Rafinerija i Azotara uticali su da se Pančevo svrsta u najrazvijenije gradove Srbije. Međutim, političke prilike devedesetih, rukovodstvo i izolacija doveli su pančevačku privredu do borbe za goli opstanak.

Petrohemija i Azotara bile su društvena preduzeća od velikog značaja. Očekivala se njihova privatizacija po posebnom planu i programu Vlade Republike Srbije. U međuvremenu, Petrohemija je „podržavljena“, pa je postala akcionarsko društvo u kome je država vlasnik 95 odsto kapitala, dok je ostatak pripao radnicima. „Procenjuje se da su dugovi nastali zbog državnog zakonodavstva“, objašnjava Vladimir Đoković, novinar „Pančevca“. „Država ih je prvo uvukla u dugove pa ih je onda preuzela. To je izazvalo otpor zaposlenih ali je, ipak, nastavljeno s radom, jer su radnici shvatili da je to bio jedini način da se opstane.“

Nekada nezavisno preduzeće, pančevačka Rafinerija, sada je deo A.D. Naftne industrije Srbije (NIS), zatvorenog akcionarskog društva pod kontrolom države. S druge strane, Petrohemija je tehnološki i upravljački povezana s Rafinerijom: NIS, naime, ima deo vlasništva u Petrohemiji na ime dugova za energente. I to je, naravno, jedan od problema jer se preko Rafinerije, odnosno akciza koje plaća, puni republički budžet, a Rafinerija je sve više gubila mogućnost da ostane u lokalnoj zajednici. Tome, po rečima Vladimira Đokovića, treba dodati i stranačku politiku jer je svako novo rukovodstvo postavljalo svoje upravljačke kadrove. Danas, Rafinerija čeka prihvatljiv koncept u okviru privatizacije NIS-a.

Azotara, koja je bila najveći proizvođač mineralnih đubriva i jedini proizvođač amonijaka u Jugoslaviji, nedavno je prodata Univerzal holdingu, odnosno konzorcijumu dve litvanske i jedne beogradske firme.

Ali, bez obzira na to ko je vlasnik, danas je teško s ponosom govoriti o nekadašnjim nosiocima pančevačke privrede. Što zbog zastarele tehnologije, što zbog nemara nadležnih, ovaj industrijski kompleks doprineo je da Pančevo postane jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji.

CRNA TAČKA: Pančevci sebe često nazivaju žrtvovanim građanima i taocima državne politike: „Ovakav industrijski kompleks trebalo bi postaviti najmanje 20 kilometara od grada. U ovom slučaju, on jeste 20 kilometara udaljen – ali od Beograda.“

Gotovo nepodnošljiv miris koji se skoro svakodnevno oseća u Pančevu podseća da su potrebne ozbiljne preventivne mere. Od svega, postoji samo stalno praćenje aerozagađenja.

Opština Pančevo je radi dobijanja potpunijih podataka o prisustvu osnovnih i specifičnih zagađujućih materija u urbanoj sredini koji se odnose na kraće vremenske intervale (do jednog sata) započela razvoj sistema za kontinualni monitoring aerozagađenja. Sada, kontrolu kvaliteta vazduha u Pančevu obavlja Zavod za zaštitu zdravlja Pančevo na dva, i Sekretarijat za zaštitu životne sredine opštinske uprave na četiri merna mesta.

Rezultati se proveravaju, statistički obrađuju i usrednjavaju na jedan i 24 sata, i memorišu. U Sekretarijatu se nalazi računar preko koga se na svaki sat automatski preuzimaju podaci sa sva četiri merna mesta. Zainteresovani mogu najsvežije rezultate videti na monitoru postavljenom u holu opštinske zgrade, kao i na internet adresi www.sopancevo.org.yu, što je veliki pomak u odnosu na neka ranija vremena kada su ovi podaci bili prikrivani. Veliki broj prolaznika koji svakodnevno zastajkuju ispred monitora sa podacima o trenutnom stanju vazduha svedoči o tome da pridaju značaj ovim podacima.

Pored toga, rezultati merenja se obrađuju i u vidu dnevnih i mesečnih izveštaja dostavljaju Upravi za zaštitu životne sredine RS, Agenciji za zaštitu životne sredine RS, Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj APV i Zavodu za zaštitu zdravlja Pančevo.

Opština Pančevo za sada nema zvanično ovlašćenje za merenje aerozagađenja jer opština nije registrovana za obavljanje ove delatnosti. „Očekujemo da u narednom periodu Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine donese pravilnik kojim će biti regulisan način rada ovakvih sistema i nastojaćemo da u skladu s tim ovaj problem prevaziđemo. Za nas je važno da se rezultati merenja aktivno koriste, posebno kada je reč o inspekcijskom nadzoru u fabrikama Južne industrijske zone“, objašnjava Biljana Miladinović, šefica Odeljenja za praćenje i kontrolu kvaliteta životne sredine pri opštinskom Sekretarijatu.

SUKOB NADLEŽNOSTI: S druge strane, jedina nadležna institucija za kontinuirano praćenje aerozagađenja jeste Zavod za zaštitu zdravlja. Ova ustanova prati aerozagađenje od 1974. i rukovodi se uredbom Vlade Republike Srbije, odnosno Programom za kontrolu kvaliteta vazduha koji se donosi na svake dve godine. Programom se definiše šta se u kojim gradovima meri, na koliko mernih mesta, kako se pravi izveštaj i kome se dalje prosleđuje. Program predviđa da u Pančevu postoje tri merna mesta sa kojih bi se uzimali parametri i preračunavali u dvadesetčetvoročasovni presek.

Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za zaštitu zdravlja, kaže za „Vreme“ da je ovo jedinstven slučaj da opština sprovodi kontinuirani aeromonitoring. „Opština kao politički organ meri aerozagađenje, iako nije ovlašćena za to. Zbog toga ti rezultati nisu priznati na republičkom nivou. Samim tim, možete da zaključite da zvaničnog aeromonitoringa u Pančevu nema, što je besmisleno“, objašnjava dr Lazić.

Tu nastaju problemi: kada se građani obrate sudu zbog aerozagađenja, sud traži podatke ovlašćene institucije a ovlašćena institucija nema podatke o kontinuiranom zagađenju. „Dešava se, recimo, da mi svi znamo da je u nekom danu, u toku jednog sata bilo zagađenja, ali mi te podatke nemamo registrovane jer pravimo dvadesetčetvoročasovni presek.“ To su, prema rečima dr Lazić, situacije u Pančevu koje „neko“ ne želi da reši: „Znate, kada treba politički malo da se podigne buna, onda se iskoristi taj monitoring. Kada ne treba da se podiže buna, onda se kaže da taj monitoring nije validan. To se koristi, bukvalno, kako kome odgovara.“

MALIGNO, HRONIČNO, AKUTNO: Kada se rezultati dugogodišnjeg aerozagađenja prevedu na običan jezik, to, između ostalog, izgleda ovako: stopa oboljevanja od malignih bolesti u pančevačkoj opštini je u porastu: od 1000 stanovnika – šest ima rak. Na teritoriji Južnobanatskog okruga ukupno 928 osoba boluje od neke maligne bolesti: više od trećine (332) je iz Pančeva.

Najčešča maligna oboljenja su karcinom dojke i karcinom pluća. „Kada pogledate broj novootkrivenih slučajeva u Pančevu, recimo 1999. godine, broj obolelih je bio 202, a 2005. – 332. Najveći porast zabeležen je kod obolelih od karcinoma pluća i karcinoma dojke.“ Dr Lazić dodaje da maligne bolesti, prema statistici, ipak ne spadaju u vodeće.

Opšte je mišljenje da se podaci o broju i težini malignih oboljenja kriju, odnosno da je slika mnogo crnja nego što u izveštajima izgleda. Govori se i o postojanju dvostrukih zdravstvenih kartona radnika Južne industrijske zone – pravih, koji bi dokazali da su radnici najugorženiji zbog stalne izloženosti opasnim materijama, i falsifikovanih – koji kriju stvarno zdravstveno stanje radnika. Dr Ljiljana Lazić, međutim, takve tvrdnje smatra potpunom izmišljotinom. Ona objašnjava da medicina rada u okviru svojih delatnosti ima preventivni i kurativni rad. „Preventivni su sistematski pregledi, pregledi radnika na posebnim radnim mestima, a kurativni rad su pregledi radnika kada su bolesni. Postoje preventivni i kurativni zdravstveni kartoni jer su drugačiji formulari pa je i njihova klasifikacija drugačija.“

Kako god, svaki drugi stanovnik Pančeva jednom godišnje ima neko oboljenje respiratornih organa, svaki treći neko kardiovaskularno oboljenje a svaki deseti neku bolest organa za varenje.

APOKALIPSA DANAS: Prema rečima dr Siniše Baumana, pedijatra i pulmologa u pančevačkoj bolnici, aerozagađenje pogađa sve uzraste, ali su, ipak, deca najosetljivija. Dr Bauman kaže da u Pančevu svakodnevno otkrivaju nove slučajeve dece sa poremećajima respiratornog sistema: „Mi stalno imamo veliki broj dece koja oboljevaju od bronhijalne astme. Svakog dana imamo dosta novih slučajeva. Primera radi, danas sam obavio 16 pregleda i imao tri nova slučaja dece sa respiratornim opstrukcijama. To se stalno dešava.“

Pančevačka deca pate od upale grla, ždrela i bronhija, ali i hroničnih, opstruktivnih bolesti pluća kakve su astma, opstruktivni bronhitis i bronhiolitis, koje negativno utiču na rast i razvoj. Stopa oboljevanja kod dece predškolskog uzrasta beleži blagi porast u odnosu na 2004. godinu. U protekloj godini zabeležen je porast broja obolelih od respiratornih i bolesti uha.

U Pančevu je visoka stopa oboljevanja predškolske dece – čak 6000 oboljenja na 1000 dece, što znači da se u toku jedne godine svako predškolsko dete razboli šest puta, najčešće (četiri do pet puta) od bolesti respiratornog sistema. Na široj teritoriji opštine, slika je unekoliko bolja: svako dete tokom godine oboli od „samo“ tri do četiri respiratorne bolesti. Za ovakvo stanje, prema rečima stručnjaka, odgovorni su i drugi faktori: vlažna klima, nedostatak zelenih površina…

ZAGAĐENJE I JEFTINOĆA: Prema rečima Vojislava Zubića iz preduzeća za poslovne aktivnosti Irmax, nivo zagađenosti u pojedinim delovima grada znatno utiče na cene nekretnina. U strogom centru cena kvadrata iznosi od 700 do 800 evra. Međutim, „na samo pet minuta hoda od centra, u naselju Sodara, cena zbog zagađenosti iznosi oko 600 evra“.

Generalno, cene stanova dvostruko su niže nego u Beogradu. Naselja Kotež 1 i Kotež 2 spadaju u manje zagađena područja: cena je od 700 do 800 evra po kvadratu. Prema rečima sagovornika „Vremena“, Beograđani koji kupuju nekretnine u Pančevu često se odlučuju upravo za Kotež 1, Kotež 2 ili za tiho naselje „Tesla“, zbog toga što tuda prolazi Beovoz. Na Strelištu cena je oko 600, a u Misi 500 evra. U ostalim delovima Pančeva uglavnom nema kolektivne gradnje.

Problem je što velik broj stanova u Pančevu nije uknjižen. Reč je uglavnom o nekadašnjoj društvenoj svojini koja prilikom otkupa nije zavedena. Da situacija bude gora, često ni zgrade u kojima se ovi stanovi nalaze nisu uknjižene. Stoga vlasnik stana ne može da reši problem samostalno: „Prethodno, potrebno je da se stanari takve zgrade međusobno dogovore i zajednički je uknjiže. Tek posle toga moguće je uknjiženje pojedinačnih stanova. Na ovom planu, najviše je urađeno u naselju Strelište. U ostalim naseljima, rešavanje ovog problema tek predstoji“, kaže za „Vreme“ Vojislav Zubić.

TOLERANCIJA NA DELU: Jedna od svetlih pančevačkih tačaka jeste međuetnička tolerancija. Pored Srba koji, prema popisu iz 2002. godine, čine oko tri četvrtine od ukupnog stanovništva, tu su i Rumuni, Mađari i Makedonci sa nešto više od tri odsto. Slede Slovaci – sa oko dva, Romi – oko jedan odsto…

Marinika Čiobanu, urednica „Libertatee“, jedinog vojvođanskog nedeljnika na rumunskom jeziku, ističe da je Pančevo vrlo tolerantna sredina: „Kao opština i kao grad, Pančevo ne čini sve što bi moglo, ali nije netolerantna sredina. Ne može se reći da ima incidenata na etničkoj osnovi, niko nije napadnut zbog toga što je Rumun.“

Sagovornica „Vremena“ ističe da „Rumuni u Pančevu važe za poslušnu manjinu koja bi, između lojalnosti i suprotstavljanja aktuelnoj vlasti, uvek izabrala ono prvo“. Rumuni su vođeni principom „Neka, to će ionako Mađari da potegnu“. Ipak, dodaje ona, problem nastaje kada Mađari „potegnu“ pitanje i izdejstvuju ono što njima odgovara, dok Rumuni dobijaju ono što „pripada“ manjinama.

Marinika Čiobanu smatra da nacionalne manjine ne rade dovoljno na svojim problemima. Doduše, Rumuni imaju jednu političku partiju – Alijansu vojvođanskih Rumuna, koja „postoji samo na papiru“. „Možete da dobijete nešto samo ako se integrišete u neku veliku stranku, ali ako se integrišete, vi onda poštujete ideje te stranke“, kaže urednica „Libertatee“. Marinika Čiobanu ističe da ovaj list nastoji da se bavi temama koje su značajne za rumunsku zajednicu, ali i da nije uvek moguće pisati potpuno slobodno jer „uvek postoji autocenzura“.

Drugu najveću pančevačku manjinu čine Mađari. Najveći broj njih živi u prigradskom naselju Vojlovica gde imaju i svoja udruženja – „Tomaš Jaron“, „Đerfi“ itd. Prema rečima Đule Korodija, Mađari su asimilovani sa srpskom većinom, tako da jedan deo njih ili slabo govori ili uopšte ne govori mađarski jezik. To dovodi do paradoksalne situacije da pančevački Mađari koji žele dvojno državljanstvo ne ispunjavaju osnovni uslov, odlično poznavanje mađarskog jezika. Za razliku od Rumuna, Mađari u Pančevu nemaju list na svom maternjem jeziku i ako žele da se informišu na svom jeziku, prate (uglavnom) program TV Novi Sad.

POSTAVLJANJE REPERA: Jedan od najznačajnijih pančevačkih elektronskih medija jeste Radio Pančevo. Na frekvenciji 92,1 MHz, program je prvi put emitovan aprila 1980. U periodu od 1989. do 1992. godine u jednom ciklusu emisija ovog radija gostovalo je više od 200 intelektualaca: „Na primer, prvo pojavljivanje Vuka Draškovića u medijima bilo je upravo na Radiju Pančevo. Uopšte, čitav taj opozicioni krug ljudi koji se profilisao prošao je kroz naš studio. Postavljeni su neki reperi u tome kako slobodno radio-novinarstvo treba da izgleda“, kaže Nevena Simendić, glavna i odgovorna urednica TV Pančeva.

Lokalna vlast 1992. smenjuje urednički kolegijum radija, sa Ofelijom Backović na čelu. Dve godine kasnije, ista vlast prevodi Radio Pančevo i „Pančevac“ u javno preduzeće. Zaposleni reaguju šestomesečnim štrajkom koji slovi za najduži medijski štrajk u Srbiji i završava se neuspehom.

Profesionalni standardi obnovljeni su 1996, nakon promene lokalne vlasti.

Tokom bombardovanja mnogi Beograđani okretali su svoje antene prema Pančevu. O tome zašto radio nije bio zatvoren, Nevena Simendić kaže: „U tom trenutku bilo je važno je da građani dobiju preciznu informaciju o bombardovanju. Nismo se bavili unutrašnjom politikom, niti očijukali sa Briselom. Konačno, možda je vlastima odgovaralo da postoji bar jedan nezavisan medij koji nije zatvoren.“

Televizija Pančevo nastala je u periodu „medijskog mraka“ 1992. „Vlastima je bilo važno da je pokrenu pred izbore. Do 1997. televizija teško da je uopšte postojala: služila je kao razglasni uređaj.“ Nakon promene urednika i redakcije 1997, raste gledanost: „Televizija se bukvalno podiže iz mrtvih.“ Novoosvojeni standardi u izveštavanju primenjuju se i za vreme bombardovanja. U to vreme, ekipe TV Pančeva pokrivale su pogođena mesta, a industrijska zona je snimana 24 časa dnevno. „Prvi put, građani se vezuju za televiziju.“ Ipak, pritisci vlasti na uređivanje stanice nastavljaju se i posle petooktobarskog prevrata.

Ako je suditi prema poslednjim primerima, pančevačko osvajanje slobode je dugo trajalo ali je, ipak, bilo plodonosno. U skladu s tim, može se postaviti pitanje koliko bi trebalo da traje borba za slobodu disanja ili, ako ništa drugo, za bar malo čistijeg vazduha. Danas, kada su drugi elementi za normalan život u Pančevu uspostavljeni, ovo pitanje je sastavni deo svih planova vezanih za budućnost.