Najambiciozniji projekat je obnova stare tvrđave koju su 1255. podigli vitezovi Tevtonskog reda, kao odskočnu dasku krstaških pohoda na istok. Tvrđava je bila vojno uporište usred paganske pustoši, a sagrađena je na ruševinama baltičke tvrđave Tvanksta
Sumoran je prizor koji Aleksandar Bažin vidi kada pogleda kroz prozor svoje kancelarije na četvrtom spratu: red jadnih betonskih stambenih blokova, po koja zarđala fontana, i stambeni blokovi iz doba Trećeg rajha. U centru se uzdiže dvadesetospratna kula nekadašnje Komunističke partije – Kuća sovjeta – danas jako oronula. Centar Kalinjingrada nimalo nije lep prizor.
Stariji istočni Prusi, koji se iskrcaju u obližnjoj luci Pilau, često briznu u plač kada vide u šta se pretvorio njihov rodni grad. Ovaj nekadašnji biser na Pregelu pretrpeo je stravično razaranje u bombardovanju u Drugom svetkom ratu, kakvo možda nijedan drugi grad u Evropi nije doživeo. Upravo je Kalinjingrad, nekadašnji Kenigsberg, za Nemce bio simbol ne samo gubitka već i razaranja domovine. Crvena armija je opkolila i napala grad sa 30 divizija i dve flote iz vazduha u odsudnoj bici aprila 1945. Na grad su pucali iz „hiljadu cevi, danima, bez prestanka“, seća se Oto Laš, nekadašnji oficir Vermahta. Preživele su samo Kantova filozofija, i ćufte.
PREOKRET: Bažin, 32-godišnji arhitekta, naumio je da preokrene stvari. Već godinu dana je glavni gradski urbanista ruske oblasti Kalinjingrada, okružene Evropskom unijom, koju od Rusije deli Litvanija. Bažin nosi moderno prugasto odelo i rado prima posetioce u granitom popločanom birou u samom srcu starog grada. Ima tridesetak mladih saradnika.
Niko od njih ne beži od pruskog nasleđa drevnog grada, naprotiv. U planovima da gradskom jezgru povrati stari urbani sjaj, razoren u bombardovanju i tokom sovjetske vladavine, Bažin se okreće prošlosti. Njegova namera je da obnovi celokupni rezidencijalni deo grada. Katedrala, teško oštećena tokom rata, već je obnovljena.
Na obali Pregela je u toku izgradnja Ribarskog sela, koje su činile drvene kuće i hangari iz XVIII veka.
Najambiciozniji projekat je obnova stare tvrđave koju su 1255. podigli vitezovi Tevtonskog reda, kao odskočnu dasku krstaških pohoda na istok. Tvrđava je bila vojno uporište usred paganske pustoši, a sagrađena je na ruševinama baltičke tvrđave Tvanksta. Odatle su pobožni „vojnici božji“ kretali u pohode u Letoniju i Estoniju u XIII i XIV veku. Zarobljenici iz tih pohoda prodavani su širom nemačkog Rajha po ceni od jednog vola. Njihovi poduhvati imali su blagoslov pape.
Urbanista Bažin je očaran moćnom utvrdom i u kancelariji drži njenu kartonsku maketu. Njegovi saradnici načinili su na stotine kompjuterskih simulacija kule „Bergfrid,“ koja je bila visoka preko 80 metara. „Za mesec dana počinjemo sa projektovanjem“, kaže Bažin. „Tvrđava mora biti obnovljena.“ A, procenjuje da će obnova koštati oko 80 miliona evra.
Da ne poverujete da ste u Kalinjingradu, dok slušate ovog besprekorno obučenog arhitektu. Staro prusko jezgro je u sovjetsko doba smatrano „stršljenovim gnezdom militarizma i fašizma“. Predsednik Leonid Brežnjev je 1969. godine naredio da se pozamašni ostaci tvrđave dignu u vazduh, a teren poravna buldožerima.
Ova mržnja je gotovo iščezla u današnjem Kalinjingradu. Izolovana oblast Istočne Pruske je tokom decenija sovjetske vladavine postajala sve zapuštenija, ali danas duvaju neki drugi vetrovi. Ruski milioneri i oligarsi ponovo su otkrili ovu oblast. Sa njima stiže i velika količina novca, često sumnjivog porekla. U svakom slučaju, istorija im nije jača strana.
Ekonomski rast je u usponu već treću godinu zaredom, bruto domaći proizvod je u ovoj ruskoj enklavi na Baltičkom moru skočio bar za deset odsto. Niču novi restorani, barovi i hoteli, a po broju automobila po glavi stanovnika Kalinjingrad se popeo na drugo mesto u Rusiji. Stara Ćilibarska rivijera postala je omiljeno letovalište Rusa.
POVERENJE: Starija imućna „aristokrtija“ ima poverenja u Bažina, i nada se da će on uspeti da poveže danas izlomljenu i razorenu gradsku strukturu u celinu, i ne haju mnogo kako će mu to poći za rukom.
Arhitekta ovo poverenje vešto koristi u prikupljanju podrške za poduhvat obnove tvrđave. Nedavno je prilikom svečanog otvaranja svog biroa ruskim moćnicima i bogatim pokroviteljima servirao tortu u obliku stare tvrđave. Kule i zidine od ušpinovanog šećera nuđeni su na aukciji, pa ko ponudi više, dobije parče kolača.
No, mnogo je važnije što se ideja veoma dopala ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. On je prilikom poslednje posete kalinjingradskoj oblasti u septembru prošle godine obećao da će iz državne kase izdvojiti oko 45 miliona evra. Putin, doduše, ima i ličnih razloga za obnovu Kalinjingrada. Njegova porodica gradi vilu na obližnjem rtu Kurland.
No, do zvanične ceremonije otvaranja ima još mnogo posla. Tvrđava krstaša je vremenom rasla, unutrašnje dvorište je bilo dugačko preko 100 metara. U zapadnom krilu nalazila se Moskovska dvorana sa vrednom kolekcijom trofeja; postojao je i mehanički lift kojim su se vinska burad dopremala u podrum.
Raskoš unutrašnjosti može se videti na slikama iz ranog XVIII veka. Jedna od njih prikazuje krunisanje prvog pruskog kralja Frederika 1701. godine. Bio je to začetak sna o svetskoj moći. Svi ti fini predmeti izgoreli su u avgustu 1944. Britanija je poslala oko 800 bombardera, sa novim, razornijim bombama. Bezmalo polovina svih zgrada izgorela je u strašnom požaru. Legendarna Ćilibarska odaja, sa ratnim plenom Nemačke od 1942. do 1944, nestala je bez traga. U nedavnim istraživanjima podruma, koje je finasirao časopis „Špigel“, nađene su stare vinske flaše i zbirka amajlija. Pronađeni su i ostaci sistema za grejanje zamka, i tajni podzemni tunel.
Bez obzira na to što je originalna građa sasvim nestala, Bažin smatra da je precizna rekonstrukcija moguća. „Tvrđava je izgrađena uglavnom od cigala, radovi mogu da budu okončani do 2010.“
Arhitekta je već zadužio saradnike da istražuju nemačke arhive kako bi našli stare planove i nacrte. Ukoliko takvih dokumenata nema, Bažin kaže da može da se osloni na fotografije iz tridesetih i četrdesetih godina. Bažina inače bije glas da je majstor kopiranja. Pre izvesnog vremena je fotografisao staru vilu u Hamburgu i izgradio vernu kopiju za bogatog klijenta u Kalinjingradu, samo na osnovu fotografija.
Pošto u Rusiji niko nema primedbe na ovaj metod, tim za obnovu Kalinjingrada može da se baci na posao. Rekonstrukcija pruskih palata u Postamu i Berlinu – takođe porušenim u bombardovanju – već godinama se odlaže, između ostalog i zato što elita smatra da su imitacije istorijskih građevina kič. „Znam da se u Nemačkoj vode rasprave na tu temu“, kaže Bažin i dodaje uz olakšanje, „ali ne i ovde.“
„Prvog dana je bilo jako malo ljudi. Kroz naš ulaz je prošlo oko 50 posetilaca. Juče ih je bilo malo više jer je bilo poznatijih izvođača, poput Riblje čorbe. Inače bude oko bine malo gušća masa, ali sve ostalo je prazno“, priča za „Vreme“ jedna od zaposlenih na ovogodišnjem „Bir festu“, poznatom festivalu koji su mnogi muzičari i posetioci odlučili da bojkotuju
U nekim nemačkim školama učenici više ne mogu da provode pauze gledajući u ekrane, a mnogi su otkrili da to uopšte nije loše. Može li zabrana mobilnih uređaja u školama zaista pomoći deci da ponovo nauče da komuniciraju licem u lice
Srbija je pobedila Portugal, ali teže nego što se očekivalo. Povreda kapitena Bogdana Bogdanovića zasenila je slavlje i donela novu brigu pred meč sa Letonijom
Na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romulijana“ sinoć je počela 58. Gitarijada, ali prve večeri publika gotovo da nije došla. Snimci pokazuju svega nekoliko desetina posetilaca, dok su brojni bendovi prethodno otkazali nastupe u znak protesta
Ova ekipa voli da igra zajedno, i to je jasno u svakoj utakmici koju igraju. Estonija od prvog minuta nije imala mrvu šansi
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
