Foto: Unsplash/Emiliano Vittoriosi
Komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton opisao je postignuti dogovor kao istorijski. Budući zakon opisan je kao nešto između labavih pravila u SAD i strogih u Kini
Nakon dugih i teških pregovora, pregovarači iz Evropskog parlamenta i država EU složili su se oko osnovnih principa „Zakona o veštačkoj inteligenciji“. Opisan je kao nešto između labavih pravila u SAD i strogih u Kini.
U EU će se ubuduće primenjivati stroža pravila za korišćenje veštačke inteligencije (VI).
Prema Evropskom parlamentu, ovo je prvi zakon u svetu o veštačkoj inteligenciji. Komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton opisao je sporazum na društvenoj mreži Iks, kao „istorijski. EU će biti prvi kontinent koji će postaviti jasna pravila za korišćenje veštačke inteligencije“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će zakonski okvir štititi bezbednost i osnovna prava ljudi i kompanija.
Dve strane će u narednim danima pregovarati o detaljima koji bi mogli da promene oblik konačnog zakona. Evropski parlament i države EU tek treba da odobre Zakon, ali se to smatra formalnošću.
Pravila u ovom zakonu imaju za cilj, između ostalog, da obezbede kvalitet podataka koji se koriste za razvoj algoritama i da obezbede da se autorska prava ne krše tokom razvoja veštačke inteligencije.
Pored toga, programeri moraju jasno da naznače da su tekstovi, slike i zvukovi stvoreni veštačkom inteligencijom – zasnovani na ovoj tehnologiji. Govorilo se o nekoj vrsti vodenog žiga.
Za takozvane „rizične” aplikacije, za kritične infrastrukture, bezbednosne organe i upravljanje ljudskim resursima – važiće stroža pravila. U tim oblastima se predviđa ljudska kontrola nad veštačkom inteligencijom, tehnička dokumentacija i sistem upravljanja rizicima.
EU se nada da će ova pravila biti „kopirana“ širom sveta. Većina drugih država do sada je uglavnom donosila samo uredbe. Pored toga, „Zakon o veštačkoj inteligenciji“ mogao bi da posluži kao uzor za one koji smatraju da su propisi u ovoj oblasti SAD previše labavi, a kineski previše restriktivni.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na Zanzibaru, gde skoro polovina domaćinstava nema pristup struji, noći su obeležene dimom petrolejskih lampi. Program „Solarne mame” pokazuje da rešenje ne mora doći iz velikih sistema – već iz ruku lokalnih žena koje, uz znanje i solarnu energiju, menjaju svakodnevni život svojih zajednica
Deceniju nakon što je Kina iznenadila globalni lanac snabdevanja dominacijom u električnim vozilima, analitičari primećuju da se ista strateška igra primenjuje i u robotici - ovoga puta sa ključnim novim obrtom: ekosistemima otvorenog koda
StarTech program dodelio je ukupno 500.000 dolara za 12 izuzetnih domaćih inovacija koje nude rešenja za ključne društvene i industrijske izazove – od bezbednosti hrane i sajber zaštite, preko pametnog transporta, do održivog pčelarstva i digitalnog zdravlja.
Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Sekcija istoričara Muzejskog društva Srbije obeležila je 20 godina rada prvom stručnom konferencijom, na kojoj je o istoriji govoreno na osnovu predmeta iz muzejskih zbirki
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Očekuje se da će povećanje produktivnosti usled sve šire primene veštačke inteligencije uvećati globalnu ekonomiju tokom ove decenije za više od 15.000 milijardi dolara. Ljudi će, makar u proseku, postati bogatiji, ostaje samo da vidimo kako će to bogatstvo biti raspoređeno. Ako najveći deo tog novca ode u džepove malobrojnih tehnoloških mogula umesto u nova, kreativna i bolje plaćena radna mesta, može se zaista ispostaviti da je razvoj AI-a za veći deo čovečanstva bio korak unazad
Koliko god se trudio da se predstavi kao veliki inovator i izumitelj, Željko Mitrović u upotrebi novih tehnologija primenjuje isti princip kao u kreiranju sadržaja za TV Pink: on je samo opsenar neobaveštenih, medijski i digitalno nepismenih, čije neznanje zloupotrebljava zarad lične koristi
Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
“Veštačka inteligencija, bilo da je koriste dobri ili loši momci, zameniće novinare najpre u delu rutinskog posla – vesti iz poslovnog sveta ili sporta, budući da je prilično jednostavno napraviti priču kombinujući podatke i rezultate. Mašine uče, veštačka inteligencija eksponencijalno raste i na kraju će proizvoditi mnogo tekstova i ilustracija. A kad počne samostalno da razmišlja, imaćemo Kjubrikovu 2001: Odiseju u svemiru”
