Foto: Unsplash/Emiliano Vittoriosi
Komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton opisao je postignuti dogovor kao istorijski. Budući zakon opisan je kao nešto između labavih pravila u SAD i strogih u Kini
Nakon dugih i teških pregovora, pregovarači iz Evropskog parlamenta i država EU složili su se oko osnovnih principa „Zakona o veštačkoj inteligenciji“. Opisan je kao nešto između labavih pravila u SAD i strogih u Kini.
U EU će se ubuduće primenjivati stroža pravila za korišćenje veštačke inteligencije (VI).
Prema Evropskom parlamentu, ovo je prvi zakon u svetu o veštačkoj inteligenciji. Komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton opisao je sporazum na društvenoj mreži Iks, kao „istorijski. EU će biti prvi kontinent koji će postaviti jasna pravila za korišćenje veštačke inteligencije“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će zakonski okvir štititi bezbednost i osnovna prava ljudi i kompanija.
Dve strane će u narednim danima pregovarati o detaljima koji bi mogli da promene oblik konačnog zakona. Evropski parlament i države EU tek treba da odobre Zakon, ali se to smatra formalnošću.
Pravila u ovom zakonu imaju za cilj, između ostalog, da obezbede kvalitet podataka koji se koriste za razvoj algoritama i da obezbede da se autorska prava ne krše tokom razvoja veštačke inteligencije.
Pored toga, programeri moraju jasno da naznače da su tekstovi, slike i zvukovi stvoreni veštačkom inteligencijom – zasnovani na ovoj tehnologiji. Govorilo se o nekoj vrsti vodenog žiga.
Za takozvane „rizične” aplikacije, za kritične infrastrukture, bezbednosne organe i upravljanje ljudskim resursima – važiće stroža pravila. U tim oblastima se predviđa ljudska kontrola nad veštačkom inteligencijom, tehnička dokumentacija i sistem upravljanja rizicima.
EU se nada da će ova pravila biti „kopirana“ širom sveta. Većina drugih država do sada je uglavnom donosila samo uredbe. Pored toga, „Zakon o veštačkoj inteligenciji“ mogao bi da posluži kao uzor za one koji smatraju da su propisi u ovoj oblasti SAD previše labavi, a kineski previše restriktivni.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Očekuje se da će povećanje produktivnosti usled sve šire primene veštačke inteligencije uvećati globalnu ekonomiju tokom ove decenije za više od 15.000 milijardi dolara. Ljudi će, makar u proseku, postati bogatiji, ostaje samo da vidimo kako će to bogatstvo biti raspoređeno. Ako najveći deo tog novca ode u džepove malobrojnih tehnoloških mogula umesto u nova, kreativna i bolje plaćena radna mesta, može se zaista ispostaviti da je razvoj AI-a za veći deo čovečanstva bio korak unazad
Koliko god se trudio da se predstavi kao veliki inovator i izumitelj, Željko Mitrović u upotrebi novih tehnologija primenjuje isti princip kao u kreiranju sadržaja za TV Pink: on je samo opsenar neobaveštenih, medijski i digitalno nepismenih, čije neznanje zloupotrebljava zarad lične koristi
Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
“Veštačka inteligencija, bilo da je koriste dobri ili loši momci, zameniće novinare najpre u delu rutinskog posla – vesti iz poslovnog sveta ili sporta, budući da je prilično jednostavno napraviti priču kombinujući podatke i rezultate. Mašine uče, veštačka inteligencija eksponencijalno raste i na kraju će proizvoditi mnogo tekstova i ilustracija. A kad počne samostalno da razmišlja, imaćemo Kjubrikovu 2001: Odiseju u svemiru”
