EP u Nemačkoj: Za koga će u sumornom svetu ovo leto postati bajka

Kad se u petak u 21h zakotrlja lopta sa centra igrališta minhenske Alijanc arene, biće to početak Evrospkog prvenstva u fudbalu na kojem 24 ekipe sanjaju titulu. A za Nemačku početak jednomesečne euforije u deset gradova u kojima se igra… možda i nove Letnje bajke, piše Dojče vele (DW).

Šta je to Letnja bajka?

Nema ko se u Nemačkoj neće odmah setiti Letnje bajke (Sommermärchen) kako se od milošte zove Svetsko prvenstvo održano u Nemačkoj 2006. godine. Sada se svi nadaju svojevrsnoj reprizi.

Bit Letnje bajke bio je u tome što su se Nemci – petnaestak godina posle ujedinjenja i šezdesetak posle Drugog svetskog rata – oslobodili straha da se ponose svojom zastavom. Kao i kod drugih nacija na tom prvenstvu, i nemačka zastava je postala izraz podrške fudbalu i svom timu, možda i patriotizma, ali više nije delovala preteće.

Drugim rečima, Nemačka se tada i simbolički oslobodila svoje „ukrućenosti“ i vratila „u svet“ premda je politički to već ranije učinila.

„Snaga fudbala je 2006. vodila tome da jedan skeptični narod – koji ne naginje riziku već je gotovo fanatičan po pitanju bezbednosti – raširi ruke i slavi veliku feštu“, kaže za DW poznati sociolog Tomas Drujen.

Puna je štampa sada napisa o novoj Letnjoj bajci, ali i Nemačka i svet su dosta sumornije mesto nego pre osamnaest godina. Možda vredi pogled sa strane koji donosi švajcarski javni servis SRF – u situaciji kad u Nemačkoj buja desnica, pišu, za opušteno mahanje zastavicom možda i nije vreme.

O tome sociolog Drujen ima drukčije mišljenje: „Osećaj zajedništva bi ljude zbližio, a ne udaljio. Nacionalni tim je grupa puna različitosti u kojoj su zastupljeni različiti kulturni elementi. Kad se oni slave, kontrira se rasističkim argumentima. Zato ne vidim opasnost da bi veliki uspeh Nemačke mogli da instrumentalizuju desničari.“

SRF pak dalje piše: „Čak i ako rat u Ukrajini, strah od pada standarda i ljutnja na Vladu ne budu stalno prisutni, kod mnogih sreću kvari briga od islamističkih terorističkih napada. Možda da se ne ide na javno gledanje utakmica?“, piše SRF.

Kolika je opasnost od napada?

Prema jednoj anketi, blizu pedeset odsto Nemaca ima manji ili veći strah da će prvenstvo biti iskorišćeno za terorističke napade. Petina Nemaca iz predostrožnosti neće ići na public viewing, zajedničko gledanje utakmica na velikom ekranu koje se organizuje na mnogo mesta u svakom gradu.

„Nadamo se najboljem, spremamo se za najgore“, rekao je Oliver Štrudhof, šef združenog međunarodnog centra za policijsku saradnju koji je formiran pred prvenstvo. Ministar pravosuđa Marko Bušman kaže da stoprocentna garancija bezbednosti ne može da postoji.

Dok Bušman upozorava na moguće ruske sabotaže, ali i na napade na Jevreje ili sinagoge u jeku rata u Gazi, postoje i naznake da bi Islamska država Horasana (ISK) mogla da proba spektakularni masovni napad kojim bi privukla pažnju celog sveta.

U septembru je na aerodromu u Bonu uhapšen čovek povezan sa ISK, a onda je otkriveno da je pokušavao da se prijavi kao redar za Evropsko prvenstvo.

Oko Božića je čuvena kelnska katedrala bila pod jakom policijskom zaštitom i zatvorena za turiste zbog obaveštajnih dojava da ISK planira napade u Kelnu i Beču. U martu su izvršili krvavi napad u Moskvi. A još je sveže sećanje na pokolj Islamske države u Parizu tokom fudbalske utakmice Francuske i Nemačke 2015. godine.

„Svi će gledati u Nemačku tokom ovih nekoliko sedmica prvenstva“, kaže za DW Hans-Jakob Šindler iz nevladine organizacije Projekat protiv ekstremizma. „Zato će naši protivnici probati da urade bilo šta da ovo ometaju.“

Malo o fudbalu

Kladionice gotovo nemaju dileme i odreda beleže Englesku kao prvog favorita turnira.

Ali, superkompjuter kaže malo drukčije. Naime, kompanija Opta koja se bavi analizom sportskih podataka nahranila je računar svim informacijama koje smatraju važnim i računar je hiljadu puta prošao sve scenarije. Rekao je da najviše šansi ima Francuska (19 odsto) pa onda Engleska (18 odsto) i Nemačka (14 odsto).

Računar je bio prilično nemilosrdan prema državama nastalim iz bivše Jugoslavije pošto čak i Hrvatskoj daje svega dva odsto šanse, Srbiji jedan, a Sloveniji nula.

Kad su u pitanju Nemci, njih zaokupljaju kiksevi dugogodišnjeg prvog golmana Manuela Nojera. Iako su svi, od selektora Julijana Nagelsmana pa nadalje, pokušali da uguše tu debatu – sportski novinari i javnost se pitaju da li je Nojer (38) ipakodbrojao svoje najbolje dane.

U anketi tabloida Bild, čak 72 odsto ljudi reklo je da bi dalo prednost Mark-Andreu ter Štegenu (32), još jednom vrhunskom golmanu koji je u reprezentaciji večita rezerva.

Kako bilo, na ovom turniru će se od fudbala oprostiti Toni Kros. Od reprezentacije će se oprostiti Nojer, kapiten Ilkaj Gundogan i Tomas Miler – trojac koji je jedini preostao iz ekipe koja je pre deset godina postala prvak sveta.

Ovo je inače treće prvenstvo kontinenta na kojem igraju 24 ekipe. Podeljene su u šest grupa, dalje idu po dve najbolje iz svake grupe i četiri najbolje trećeplasirane, nokaut-faza kreće od osmine finala. Tako se dobije 51 utakmica što, naravno, ima veze sa parama.

Uefa puni džepove

Karte za utakmice su skuplje nego ikad, ali je maltene svih 2,7 miliona ulaznica rasprodato. Prosečne cene se kreću od 150 do 400 evra.

Evropska fudbalska federacija vlasna je da prodaje ulaznice, televizijska prava, prava za public viewing, uzima novac od sponzora… Računaju da će obrnuti 2,4 milijarde evra, a da će 1,75 milijardi biti čista dobit.

A šta ima Nemačka? Iz Uefe kažu, platiće oko 65 miliona evra poreza, što mu dođe poreska stopa od 3,8 odsto. Tako inače Uefa radi kad pregovara – od domaćina se mnogo traži, uključujući i poreske olakšice. Sportski sociolog Gunter Gebauer nazvao je to „mekom ucenom“.

Sa druge strane, kako su ranije otkrili mediji, nemačka država, pokrajine i gradovi potrošiće oko 650 miliona evra na organizaciju i to iako Nemačka ima mnoštvo dobrih stadiona pa tu nije morala ništa da gradi. Ali, organizacija proslava za fanove, angažman policije i obezbeđenja i tako dalje… sve to košta.

Sa druge strane, što kaže gradonačelnik Diseldorfa, imaće samo u tom gradu pet utakmica sa po 50.000 navijača, ako svaki potroši sto evra u gradu, to je 25 miliona evra. A reklama za Nemačku i gradove je neprocenjiva.

Oko fudbala postoji naravno i čitava mala ekonomija. Pred prvenstva Nemci pazare 45 do 77 odsto više televizora. Tokom velikih turnira troši se petnaest odsto više piva. A gde su fudbal i pivo, onde su i kobasice – proda se čak pedeset odsto više.