Metilen-dioksi-meta-amfetamin je sintetizovan početkom dvadesetog veka i korišćen je kao sredstvo za smanjenje apetita. Kako rezultati takve primene nisu bili bogzna kakvi, pao je u zaborav da bi bio slučajno ponovo otkriven sedamdesetih godina kada se koristi kao sredstvo za uspostavljanje boljeg kontakta psihoterapeuta s pacijentima. Ubrzo ulazi u širu upotrebu i po novinama su se mogli naći napisi o novoj, bezopasnoj i skupoj drogi nazvanoj ekstazi. Pošto se ispostavilo da nije baš bezopasan, na „negativnu listu“ narkotika dospeva sredinom osamdesetih. Kod nas stiže devedesetih uporedo s tehno muzikom a pod nazivom „ekser“.
Ekstazi pojačava doživljaj pripadnosti, opažanje zvukova i svetlosti, izaziva euforiju, opuštenost, osećaj povišene fizičke i mentalne snage i opštu izdržljivost. Neposredno po uzimanju prateći neželjeni efekti su porast telesne temperature, glavobolja, drhtanje i grčevi tela, vrtoglavica, zamagljen vid, srčane smetnje. Prestanak dejstva ekstazija često uzrokuje nesanicu, depresiju, uznemirenost, strah, oslabljene koncentraciju i pamćenje… i želju za ponovnim uzimanjem. Veće doze ekstazija izazivaju konfuziju, anksioznost, depresiju i izraženu telesnu iscrpljenost. Već posle prvog uzimanja može se javiti psihotična reakcija. U mnogim slučajevima ovi simptomi se završavaju komom koja traje nekoliko dana i koja može imati smrtni ishod.
Proizvodnja ekstazija je jednostavna i moguća je i u sobnim uslovima: za jednu noć mogu se napraviti hiljade tableta. Sastav tablete ne zna tačno ni onaj ko ju je napravio, što znatno povećava rizik konzumacije. Velika zaplena „eksera“ poslednjih meseci posledica je pojačane aktivnosti policije, ali i sve veće produkcije ove sintetičke droge kod nas.