Džordž Forman je u bokserskom ringu bio najveći. Imao je samo tu nesreću da je boksovao u eri najvećeg svhih vremena – Muhameda Alija
U petak, 21. marta uveče, u 76. godini života preminuo je bivši prvak sveta i jedan od najvećih boksera svih vremena Džordž Forman.
„Njegov doprinos boksu, a i izvan boksa, je nemerljiv”, rekao je povodom njegove smrti bivši prvak sveta Maj Tajson.
Za reč hvale i saučešća su se javili mnogobrojni legendarni sportisti, ljudi iz šoubiznisa i politike.
„Bio je umetnik nokauta, bilo mi je zadovoljstvo da ga upoznam, ne samo kao boksera, već kao čoveka. Pošto je napustio bokserski ring preobrazio se u fantastičnog biznismena – čak sam i ja kupio roštilj Džordža Formana“, izjavio je legenaarni košarkaš Medžik Džonson.
„Bio je blag čovek, pravi propovednik, njegova smrt jednostavno boli“, nadovezao se takođe legendarni košarkaš Čarls Barkli.
A glumac Džon Kjuzak je Formana opisao “kao živu legendu čudesnog duha“, kao neverovatno dobrog i velikodušnog čoveka.
Skidanje sa trona, poniženje i podsmeh
Džordž Forman je u ringu delovao nepobedivo, a ipak se njegovo ime vezuje za jedan od najvećih poraza u istoriji sporta. Kako se nakon toga uzdigao i pronašao svoju svrhu, to ga je učinilo pravim šampionom, piše nemački „Špigel“.
On je obeležio 1970-te godine. Borba protiv Muhameda Alija 30. oktobra 1974. u uzavreloj Kinšasi je nadaleko prevzilazila boks, za sport to je bilo „sletanje na mesec“. Svetski događaj. Borba veka. Ko god je mogao širom planete, gledao je ta j prenos, susret dva diva, i u Jugoslaviji su televizori bili uzavreli.
Formanov poraz je bio toliko istorijski, toliko ikoničan, da se većina boksera od njega nikada ne bi oporavila, piše „Špigel“.
Čovek koji je pre toga odneo pobedu u 40 uzastopnih borbi, od toga 37 nokautom, svetski prvak u teškoj kategoriji, pobednik nad Džoom Frejzerom – skinut sa trona, ponižen, izložen podsmehu Muhameda Alija.
Uzdizanje pravog šampiona
Međutim, Forman je od malih nogu učio da se bori. Ruđen kao jedno od petoro dece u Maršalu u Teksasu imao je teško detinjstvo. U Hjustonu je upao u kriminalni milje, nepzaoslen se izdržavao sitnim kriminalom. Bila je to sudbina na koju su bili predodređeni mnogi mladi crnci.
Ali tu je bio boks, jedan od retkih izlaza za Afroamerikance, jedna od retkih mogućnosti za crne muškarce, pogotovu na jugu Amerike, da se izdignu iz dikriminacije, iz položaja ljudi drugog reda u koji su gurnuti, piše „Špigel“.
Dečko iz Maršala se uzdizao pesnicama i stigao na vrh sveta. Zaradio je mnogo novca kao bokser, a zatim prodajom električnih roštilja. Bio je propovednik, imao je pet sinova i sve ih je krstio „Džordž“, „da bi im usadio koren“, govorio je.
Moguće je da mlađe generacije nemaju pojma ko je Džordž Forman, da nikada nisu čule za njega. Ali on je simbol jednog vremena, baš kao i Nikson, Tito, ABBA, Bekenbauer ili sletanje na mesec.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский