Džordž Forman je u bokserskom ringu bio najveći. Imao je samo tu nesreću da je boksovao u eri najvećeg svhih vremena – Muhameda Alija
U petak, 21. marta uveče, u 76. godini života preminuo je bivši prvak sveta i jedan od najvećih boksera svih vremena Džordž Forman.
„Njegov doprinos boksu, a i izvan boksa, je nemerljiv”, rekao je povodom njegove smrti bivši prvak sveta Maj Tajson.
Za reč hvale i saučešća su se javili mnogobrojni legendarni sportisti, ljudi iz šoubiznisa i politike.
„Bio je umetnik nokauta, bilo mi je zadovoljstvo da ga upoznam, ne samo kao boksera, već kao čoveka. Pošto je napustio bokserski ring preobrazio se u fantastičnog biznismena – čak sam i ja kupio roštilj Džordža Formana“, izjavio je legenaarni košarkaš Medžik Džonson.
„Bio je blag čovek, pravi propovednik, njegova smrt jednostavno boli“, nadovezao se takođe legendarni košarkaš Čarls Barkli.
A glumac Džon Kjuzak je Formana opisao “kao živu legendu čudesnog duha“, kao neverovatno dobrog i velikodušnog čoveka.
Skidanje sa trona, poniženje i podsmeh
Džordž Forman je u ringu delovao nepobedivo, a ipak se njegovo ime vezuje za jedan od najvećih poraza u istoriji sporta. Kako se nakon toga uzdigao i pronašao svoju svrhu, to ga je učinilo pravim šampionom, piše nemački „Špigel“.
On je obeležio 1970-te godine. Borba protiv Muhameda Alija 30. oktobra 1974. u uzavreloj Kinšasi je nadaleko prevzilazila boks, za sport to je bilo „sletanje na mesec“. Svetski događaj. Borba veka. Ko god je mogao širom planete, gledao je ta j prenos, susret dva diva, i u Jugoslaviji su televizori bili uzavreli.
Formanov poraz je bio toliko istorijski, toliko ikoničan, da se većina boksera od njega nikada ne bi oporavila, piše „Špigel“.
Čovek koji je pre toga odneo pobedu u 40 uzastopnih borbi, od toga 37 nokautom, svetski prvak u teškoj kategoriji, pobednik nad Džoom Frejzerom – skinut sa trona, ponižen, izložen podsmehu Muhameda Alija.
Uzdizanje pravog šampiona
Međutim, Forman je od malih nogu učio da se bori. Ruđen kao jedno od petoro dece u Maršalu u Teksasu imao je teško detinjstvo. U Hjustonu je upao u kriminalni milje, nepzaoslen se izdržavao sitnim kriminalom. Bila je to sudbina na koju su bili predodređeni mnogi mladi crnci.
Ali tu je bio boks, jedan od retkih izlaza za Afroamerikance, jedna od retkih mogućnosti za crne muškarce, pogotovu na jugu Amerike, da se izdignu iz dikriminacije, iz položaja ljudi drugog reda u koji su gurnuti, piše „Špigel“.
Dečko iz Maršala se uzdizao pesnicama i stigao na vrh sveta. Zaradio je mnogo novca kao bokser, a zatim prodajom električnih roštilja. Bio je propovednik, imao je pet sinova i sve ih je krstio „Džordž“, „da bi im usadio koren“, govorio je.
Moguće je da mlađe generacije nemaju pojma ko je Džordž Forman, da nikada nisu čule za njega. Ali on je simbol jednog vremena, baš kao i Nikson, Tito, ABBA, Bekenbauer ili sletanje na mesec.
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
Sve ostale stanice na trasi ove pruge – Adaševci, Morović, Višnjićevo i Sremska Rača – zapuštene su, pune smeća, u nekima su ostavljeni delovi nameštaja, mape, signalizacija, a u jednoj čak i ceo (zaključani) sef
Kada se nekome jadate, to nije samo da „olakšate dušu“. Drugi ljudi su naše ogledalo, referenca. Ali u kukanju ne treba ni preterati
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
