Dobra godina

Mada se ceo finalni meč londonskog superturnira mogao gledati – i gledali smo ga – bez daha, čini se da je njegov ključni trenutak bio u drugom setu, pri rezultatu 5:4 za Rodžera Federera. U tom trenutku izgledalo je da se, kao u ogledalu, ponavlja situacija iz prvog seta, kada je Novak Đoković umesto pobede od 6:4 dopustio da protivnik izjednači. Elem, Federer u toj situaciji ne uspeva da iskoristi nijednu od dve set lopte i borba se nastavlja do brejka kojim će Đokovć okončati meč (7:6/8:6/7:5).

Taj ključni trenutak, u kom Đoković brejkom izjednačava rezultat na 5:5 najbolje ilustruje njegovu neverovatnu osobinu da od protivnika bude mentalno jači i pribraniji. To se videlo u svim mečevima koje je odigrao u Londonu, a najupadljivije u susretima s Endijem Marijem i Huanom Martinom del Potrom. Kod Marija, koji je od prvih deset tenisera sveta u protekloj sezoni najviše napredovao, najlakše je primetiti trenutak u kom psihološki „pukne“ i počinje da gubi. Novak Đoković je, dakle, najbolji zato što iz sezone u sezonu demonstrira vidljiv napredak u igri i, još više, sigurnost u sebe koja je već postala ozbiljna pretnja protivnicima. To se moglo primetiti i u meču s Federerom, igračem za kog je malo reći da je hladan kao led. I, dalje kroz amatersku psihologiju, Federerov osmeh dok je čestitao Đokoviću možda više govori o porazu nego sam rezultat.

Finalni susret je počeo loše za Đokovića: Federer bez izgubljenog poena dobija svoj i pravi brejk na Novakov gem, potom ponovo osvaja svoj. Tek potom Đoković počinje da „ulazi“ u meč i izjednačava na 3:3. Pri rezultatu 4:4 Đoković uspeva da napravi brejk i povede sa 5:4, ali Federer uspeva da spase set loptu i, potom, set ulazi u taj-brejk koji, uz peripetije s mini brejkovima, dobija Novak Đoković sa 8:6.

I drugi set počinje brejkom koji posle 11 minuta razmene udaraca pravi Rodžer Federer. U narednim gemovima održava prednost – 3:2, 4:2, 4:3, 5:3, 5:4…

Đoković uspeva da napravi brejk za izjednačenje, dobija svoj servis gem i još jednim brejkom završava meč.

„Najbolji si“, rekao je Federer Đokoviću na uručenju trofeja. „Ja ne mogu da igram mnogo bolje nego što sam to danas učinio i veoma sam zadovoljan.“

Novak je uobičajeno džentlmenski uzvratio: „Rodžere, čast je i uživanje igrati protiv tebe.“

I zaključio ocenom s kojom je teško ne složiti se: „Godina nije mogla početi i završiti se na bolji način.“ Malo opširnije: „Pobedio sam svih pet mečeva, to mi se nikada nije desilo u karijeri. Nije mogla bolje sezona da mi se završi. Početak je bio fantastičan, titula na Australija openu, polufinale i finale, i sada titula i opet broj jedan. Neopisiv je osećaj i mnogo dugujem svima koji su bili ovde i koji su me podržavali ove sezone.“ Što se Federera tiče, „počeo je bolje nego ja, od Rodžera se to i očekuje, da je agresivan i blizu linije, bio sam svestan i pokušavao sam da nametnem ritam, ali nisam uspeo u tome i odmah sam izgubio devet poena. Bilo je teško vratiti se u meč, ali sam uspeo da uspostavim ritam i primenio sam pravu taktiku. Kraj prvog seta sam odigrao dobro, baš kada je trebalo, a tako je bilo i na kraju drugog. Izvukao sam se iz izgubljene situacije, spasao sam dve set lopte…“

Federer je ocenio da je meč bio „ekstremno neizvesan“: „Nije trebalo da dozvolim toliko brejkova, ali opet, očigledno se i Novak tu nešto pita. Bilo je ekstremno neizvesno… Meni ostaje samo da žalim što sam dva puta imao vođstvo.“

Ne znamo da li je i kako pročitao procenu Borisa Bekera da je u finalnom susretu favorit Novak Đoković, ili se možda ponadao da će Beker pogrešiti kao pred polufinale u Vimbldonu, kada je Đokovića takođe video kao favorita. „Od tada je odigrano puno tenisa“, rekao je Beker za B92. „Đoković ima sjajan kraj sezone. Završiće godinu na prvom mestu, vratio je svoju prepoznatljivu formu.“

Istom prilikom Beker je precizno dijagnosticirao da Endi Mari u poslednje vreme igra veoma agresivno, ali i da „još uvek nije pronašao balans, još uvek ne zna kada da napadne, a kada da igra pametno. Federer je Federer, on je osvojio toliko turnira, ako mu date malu šansu da se vrati, on će je iskoristiti.“ Čini mu se da je u polufinalu Marija iznenadila podrška koju je „njegova“ publika davala Federeru, ali je – tačno, sad je lako reći – ocenio da je Đoković „dovoljno iskusan i da razume da igra protiv jednog od najboljih tenisera svih vremena i da je očekivano da publika bude na Federerovoj strani, što ne znači da će biti protiv njega. Ali i on takođe ima veliku podršku širom sveta, i ove nedelje je bio šarmantan, rekao je prave stvari. On je zabavan momak i siguran sam da će i on imati veliku podršku.“ Tako nekako je i bilo.

Usput su, osim ličnih, oboreni i neki rekordi turnira. Tek četvrti put u 43 godine istorije završnog Masters kupa u borbi za titulu srela su se dvojica najboljih tenisera sveta. U ovoj godini Đoković i Federer igrali su četiri puta: Novak je pobedio u Rimu i Rolan Garosu, Rodžer na Vimbldonu i u Sinsinatiju. Za Federera je, ako o tome vodi računa, bilo važno i to što je 2011. prekinuo onaj neverovatni niz od 43 Đokovićeve pobede. „Ovo je bila duga godina“, rekao je Đoković za ATP veb-sajt. „Stvarno nisam znao kako ću nastaviti posle neverovatne 2011.“

Saldo je, i na kraju ove godine, upečatljiv. Sa 18 turnira na kojima je igrao odneo je šest pobedničkih trofeja, igrao u pet finala i četiri polufinala. Uzeo je svoju petu grend slem titulu na Australija openu, četiri pehara Masters 1000 serije, igrao u finalu Rolan Garosa, nosio srpsku zastavu na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu… I okončao svoju drugu godinu na mestu prvog tenisera sveta.

Pa, teško je reći da to nije bila dobra godina.

foto: reuters