Jedan od principa nadrealizma, Das Unheimliche, prisutan je u svakodnevnom životu i danas, sto godina nakon nastanka tog velikog pokreta
U celom svetu se obeležava sto godina od objavljivanja Manifesta nadrealizma Andrea Bretona kojim je ozvaničen početak tog pokreta, a u Beogradu posebno, i to s velikim razlogom. Naime, nadrealizam je jedna od retkih pojava u kojoj je Beograd bio zaista među prvima u Evropi, a ima istoričara umetnosti po kojima su nakon pariskih, ovdašnji stvaraoci bili prvi koji su prihvatili nadrealizam.
Obeležavanje jubileja organizuju Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost u Beogradu. U Muzeju savremene umetnosti otvorena je izložba Aktivitet: 100 godina nadrealizma, a u Muzeju primenjene, kao deo pomenute, izložba Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu.
Vrhunac kolektivne aktivnosti beogradske nadrealističke grupe predstavljalo je objavljivanje almanaha Nemoguće – L´impossible u maju 1930. godine, u kome je publikovan Manifest, koji je potpisalo trinaest članova grupe – Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Stevan Živadinović – Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović i Marko Ristić.
Fotografija Zadržano bekstvo nadstvarnosti Nikole Vuča iz 1929. bila je izložena u Njujorku (u Muzeju umetnosti Metropoliten, 2021) i Londonu (Tejt modern, 2022) kao deo velike postavke Nadrealizam bez granica, u segmentu The Unchanny of Everyday Life. Vučova enigmatska fotografija protumačena je kao manifestacija koncepta Das Unheimliche (engl. The Unchanny) – slika koja stvara sumnju da li je predstavljeno biće živo ili je u pitanju neživi objekat.
Stavljanje pojma Das Unheimliche, jednog od nadrealističkih principa, u kontekst svakodnevnog života, istakla je aktuelnost njegovog najpoznatijeg značenja, a ima ih više i gotovo da je neprevodiv na srpski jezik: sumnja u prikazano.
Autorka izložbe i urednica kataloga Jelena Perać smatra da se “Das Unheimliche pojavljuje kao jedna od paradigmi koja povezuje traumatični period nakon završetka Prvog svetskog rata, u kome se odvijala nadrealistička aktivnost, sa savremenim, postpandemijskim trenutkom, koji je obeležen, s jedne strane, ubrzanim tehnološkim razvojem, a s druge, drastičnim političkim, društvenim i ekonomskim potresima koji dovode do rastuće anksioznosti među najvećim delom čovečanstva. Osećanje Das Unheimliche u savremenom svetu može se povezati s pojavama poput “arhitektonske represije” kojoj su u sve većoj meri izložena urbana jezgra ili stalnim osećanjem prisustva smrti, izazvanim pandemijom i permanentnim ratnim sukobima, a možda je najjasnije sublimirano u odnosu ljudi prema generativnoj veštačkoj inteligenciji (GAI) , oblasti koja iz dana u dan beleži ubrzani razvoj, a koja se percipira kao neživo, ali inteligentno postojanje, ‘dvojnik’ ljudskog, koje predstavlja pretnju čovečanstvu i ‘predskazivač’ njegove smrti, na sličan način na koji su u vreme nadrealističke aktivnosti predstavljane, u filmskim ekranizacijama legendi i romana, neljudska stvorenja, poput Golema ili Nosferatua. Paralele između dva istorijska trenutka su brojne i otvaraju prostor za dalja tumačenja umetnosti nadrealizma i korišćenja nadrealističkih iskustava, u svetlu njihovih stalnih aktuelnosti”.
NIKOLA VUČO
foto: mpuNikola Vučo, Bez naziva
I pored toga što formalno nije bio član beogradskih nadrealista, Vučo je blisko sarađivao s Markom Ristićem, centralnom figurom beogradskog pokreta. Počeo je da se bavi fotografijom u Parizu gde je boravio tokom i nakon studija prava, ekonomije i sociologije, u vreme početaka nadrealističkog pokreta. Smatra se vrstom zvaničnog fotografa beogradske nadrealističke grupe, a njegova pozicija slična je onoj koju je Men Rej imao u francuskom nadrealizmu.
Iz njegovog malog pariskog foto-albuma Jelena Perać izdvaja fotografiju nazvanu Betoven i kaže da “način na koji je Betoven predstavljen, kao maska zatvorenih očiju, stvara sumnju da li je u pitanju živo biće ili neživi objekat – lutka ili automat, što upućuje na koncept Das Unheimliche”.
Objašnjava da je Nikola Vučo bio odličan pijanista, pa nije neobično što jedna od prvih njegovih fotografija predstavlja omaž čuvenom kompozitoru. Betovenovo lice je predstavljeno kao maska zatvorenih očiju kroz koju prolazi klavijatura. Vučova namera verovatno je bila da fotografskim sredstvima postigne efekat krajnje identifikacije kompozitora, poznatog i po svojoj revolucionarnoj pijanističkoj tehnici, s instrumentom, odnosno muzikom, verovatno i da ukaže na njeno stalno prisustvo u glavi kompozitora, odnosno njegovim mislima ili snovima. Nije nevažno u vezi s izborom upravo ovog kompozitora istaći i to da je Betoven bio naklonjen idealima i vrednostima prosvetiteljstva, republikanac i demokrata po političkom opredeljenu i protivnik tradicionalnih autoriteta i socijalnog i staleškog rangiranja. Takvi politički i društveni stavovi bliski su nadrealističkim, kao što se i nadrealističko interesovanje za sadržaj nesvesnog može tumačiti kao nastavak prosvetiteljske tradicije razuma i racionalnosti, u kojoj iracionalni fenomeni mogu biti predmet racionalnog razmatranja i tumačenja.
U fotografiji Betoven sadržana je i ideja dvojnika, dupliranje, odnosno udvajanje varijacija, što je jedna od osnovnih manifestacija koncepta Das Unhemliche, tako što maska predstavlja zamenu, dvojnika stvarnog lika preminulog kompozitora.
Fotografija Zadržano bekstvo nadstvarnosti (koja je gostovala u Njujorku i Londonu i po kojoj je nazvana aktuelna izložba u Muzeju primenjene umetnosti) takođe je primer dvojnika: nastala postupkom duple ekspozicije, tako što je model, umetnikova supruga Jelka Vučo, snimljena dva puta na istom negativu, spreda i otpozadi, držeći ruke na ušima, pored toga što stvara sumnju da li je na njoj predstavljeno živo biće ili neživi objekat, upućuje i na Das Unheimliche.
VANE BOR
foto: mpuVane Bor, Jedan minut pre ubistva
U fotografskoj praksi Stevana Živadinovića – Vana Bora, jednog od najintrigantnijih autora u beogradskom nadrealizmu, Das Unheimliche se otkriva u predstavama urbanih prostora. Jelena Perać navodi dve čuvene Borove fotografije iz 1935. godine: Dva minuta pre zločina (Milica S. Lazović kao senka) i Jedan minut pre ubistva.
Objašnjava da “devojka na fotografiji Jedan minut pre ubistva izgleda kao da je u interakciji s nekim ko je ispod ili s druge strane mosta, dok joj prilazi prolaznik, koga ona još uvek ne opaža. Pažljiva prostorna postavka učesnika u Borovom delu postavlja gledaoca u poziciju ne samo svedoka zločina već takođe, hipotetički, izvršioca ili spasioca”.
Naime, Bor je za scenografiju svoje fotografije izabrao lokaciju burne istorije. Baš u vreme nastanka fotografije, u blizini dorćolskog podvožnjaka 1935. godine otkopana je helenistička nekropola s “ulazom” u Had i hram posvećen grčkoj boginji Hekati, a u aprilu 1934. godine radnici koji su učestvovali u gradnji podvožnjaka otkopali su skelete vojnika koji su bezuspešno branili Beograd protiv Centralnih sila u odlučujućoj bici Prvog svetskog rata. Ispod mosta koji je Bor predstavio na fotografijama, nekoliko godina kasnije, 1941. proći će velika grupa Jevreja i Roma sprovedena s Dorćola ka železničkoj stanici ili zloglasnom logoru Banjica, na putu ka sigurnom stradanju i izglednoj smrti.
Autorka izložbe kaže da su “motivi vezani za smrt prisutni i na drugim Borovim fotografijama. Smrt, i sve pojave u vezi s njom (leševi, oživljeni mrtvaci, duhovi…), prema Frojdu, izazivaju kod većine ljudi snažno osećanje Das Unheimliche, što on tumači kao stalni povratak iskonskog straha od smrti, subjektivnog osećanja koje se u istom obliku ponavlja od primitivnih vremena. Borove fotografije Groblje I (Cavtat), Groblje II (Cavtat) i Groblje III (Sen Trope), sve iz 1931, kao i tri fotografije Sen Tropea iz 1932, prikazuju mesta direktno vezana za smrt”.
Jelena Perać smatra da bi “analizi motiva smrti, manifestaciji koncepta Das Unheimliche, koja je najčešće prisutna u Borovim radovima, evidentno kao odraz ličnih osećanja i raspoloženja, dodajemo i portret zagrebačkog pozorišnog reditelja Vladimira Habuneka, objavljen u almanahu ‘Nemoguće’: portret zatvorenih očiju i poluotvorenih usta, koji prati tekst ‘snimak glave V. H. na planu imanentne smrti’, očigledna je simulacija ovog stanja”.
MARKO RISTIĆ
Boraveći u Vrnjačkoj Banji kod Vana Bora tokom druge polovine dvadesetih godina XX veka, Marko Ristić je sačinio 15 fotograma posvećenih supruzi Jelici Ševi Ristić. Sasvim je moguće da nastaju 1928, s obzirom na to da se najčešće vezuju za vreme nakon njegovog bračnog putovanja sa suprugom, prvo u Veronu, a zatim i u Pariz, mada nije nemoguće da su, po pisanjima Vana Bora, Ristićevi fotogrami nastali 1926, pre venčanja u manastiru Ljubostinja.
Dijana Metlić, profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu, u katalogu za izložbu piše da se u fotogramima Marka Ristića prepliću kolaž fotografija i film.
“Statični fotogrami postavljeni u nizu, uklopljeni su u jedan vid foto-romana. U pitanju su predstave koje nastaju na srodan način kao i Ristićev kolažni dnevnik sa bračnog putovanja po Francuskoj, Pokretni život (La vie mobile, 1926) sa jedanaest kolaža i dva crteža, sastavljen od isečaka iz novina, časopisa, delova pisama i telegrama, poštanskih markica, karata za igranje, iskorišćenih ulaznica za izložbe itd. Uz činjenicu da se načinom na koji pripoveda u slikama Ristić nesumnjivo opredeljuje za formu foto-romana (u kome je slika jedini/ samodovoljni tekst), njegov vizuelni postupak sa nizovima fotograma u kojima se neznatno variraju pozicije aktera i njihovo prisustvo u scenama, utemeljen je na filmskoj estetici.”
Početkom dvehiljaditih, fotografska zaostavština Nikole Vuča, Vaneta Bora i Marka Ristića proglašena je za kulturno dobro.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
Intervju: Adorjan Portik, arhitekta i art direktor
“Mi radimo za kameru, za njeno oko, i sve su to nule i jedinice mašinskog jezika. Kako smo to ostvarili, e, to je magija! Baron Vladimir Harkonen je u letećoj fotelji, ona je stvarna. Ili mislite da je animirana?”
Usled klimatskih promena planine u Srbiji postaju sve bolje destinacije za letnji turizam. Uoči otvaranja ski sezone, sa Kopaonika stižu slike topova za veštački sneg, a turistička ponuda je proširena stazama za - letnje skijanje
Da više nema nikakvih granica u nakaradnom shvatanju medijskih sloboda pokazuje i neverovatni izlet u iščašenu stvarnost emisije „Teorije zavere” na televiziji sa nacionalnom frekvencijom B92 koju osmišljava i vodi Saša Borojević
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!