Kad se iz pravca Jahorine ulazi u Sarajevo, sa desne strane, visoko na brdu, u naselju Vratnik, iz magle izroni gigantski objekat nekadašnje kasarne “Jajce”. Iz daljine se vidi da je zapuštena, ali i dalje grandiozna i lepa.
Uskim putem između prizemnih kuća i džamija stižemo na uzbrdicu na kojoj je smeštena nekada slavna kasarna. Dočekuje nas zatarabljena kapija sa natpisom da je ulaz strogo zabranjen neovlaštenim licima jer postoji opasnost od obrušavanja. Na mermernoj ploči na kojoj piše “Kasarna Safet Hadžić” (ime koje nosi od 2002) markerima su se potpisali Hamzo i Džan, a piše i “Lepi je tu” i “Turbo dizel”.
Poučeni iskustvom sa napuštenim dvorcima u Vojvodini, obilazimo oko kasarne u nadi da ćemo naći neki prolaz da uđemo u dvorište. Međutim, nadležni u Oružanim snagama BiH, u čijem je vlasništvu objekat, potrudili su se da tako dobro hermetički zatvore sve potencijalne ulaze, da se zbog ozbiljnog rizika povećanog činjenicom da smo strani državljani, ipak nismo usudili da uđemo u dvorište “Jajca”.
U blizini čuvene Bijele džamije sreli smo jednog prolaznika koji je na pitanje hoće li nešto biti sa kasarnom, samo odmahnuo rukom i rekao: “Hoće! Srušiće se pa će neko tu da zida!”
Rečenica, nažalost, tako česta na ovim prostorima.
Kroz otvore u ogradama vidimo pse lutalice koji već dve decenije ovu, jednu od najatraktivnijih lokacija u glavnom gradu Bosne i Hercegovine koriste kao svoje ekskluzivno stanište.
Kasarna je otvorena 1916. godine, a nazvana je po knezu Eugenu Savojskom. Do devedesetih godina prošlog veka predstavljala je jedan od većih i značajnijih objekata u sklopu sistema “Tvrđava Sarajevo”. Godine 2002. nazvana je “Safet Hadžić”, ali u većini dokumenata i turističkih prospekata grada Sarajeva pominje se kao “Jajce”. Kasarna je bila dom različitih vojnih formacija: po završetku Prvog svetskog rata koristila ju je Vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, trupe Vermahta su je koristile do kraja rata kada prelazi u ruke Jugoslovenske narodne armije.
Nakon 1992. i početka rata na području Bosne i Hercegovine preuzima je Armija BiH. Po završetku rata, zgrada je ostala prazna bez ikakvih ideja o njenom korišćenju i sanaciji, a pripala je Oružanim snagama BiH. Prema Dejtonskom sporazumu, svi objekti koji se nalaze na manje od 800 m vazdušne linije od granice dva entiteta (što je ovde slučaj) ne mogu da imaju vojnu namenu. Kasarna je 2009. dobila status nacionalnog spomenika Bosne i Hercegovine, ali se to po njenom današnjem stanju ne bi moglo zaključiti.
Kasarna ima simetričnu osnovu u obliku slova “E” što je, veruje se, bilo u čast kneza Eugena Savojskog po kojem je u početku i nosila ime. Ima četiri kule – dve velike i dve manje centralne. Površina celog kompleksa je oko 9000 m². Veći deo krovne konstrukcije i zidova je uništen. Procenom je utvrđeno da se šteta na objektu kreće do 85 posto. Pre više od četiri godine dodeljena je na korišćenje Gradu Sarajevu, koji je zatim krenuo u čišćenje područja oko kompleksa.
Enterijer nekadašnje kasarne, kao i njenu lokaciju, ovekovečio je režiser Hajrudin Šiba Krvavac u kultnom filmu Valter brani Sarajevo. Legendarna scena i slavna rečenica “Das ist Walter” snimljena je na platou ispred kasarne. Kada se govori o gledanosti filma Valter brani Sarajevo, obično se barata sa milijardu, neretko čak i sa milijardu i po gledalaca. Najveću zaslugu za to imaju Kinezi. Naime, u Kini je 1975. godine film prikazan na državnoj televiziji i tada je stekao veliku popularnost. Nije teško zamisliti koji bi broj kineskih ali i drugih turista sređena Kasarna “Jajce” privukla da je pretvorena u luksuzni hotel.
“Pre nekoliko godina grupa arapskih investitora je bila spremna da investira u kasarnu Jajce i to sumu od preko 10 miliona evra. Međutim, lokalni političari nisu mogli da se dogovore oko toga i objekat i danas čeka da ga neko oživi”, ispričao mi je sutradan na Jahorini jedan sarajevski bankar.
Adnan Vlajčić iz Udruženja turističkih vodiča Sarajeva “Vučko” smatra da je kasarna “Jajce” zbog lokacije ogroman turistički potencijal koji bi mogao da zadrži goste duže u Sarajevu. Veliki broj turista je zainteresovan za kasarnu “Jajce” i ne može da veruje da se ne može staviti u funkciju, kao muzej ili hotel. Sarajlije kažu da se Baščaršija mora rasteretiti i da je Vratnik ogroman potencijal zbog Žute tabije, kasarne Jajce, Višegradske kapije, Bijele tabije, Zmajevca…
Osim verskih objekata, koji su proteklih decenija svuda obnavljani, gotovo identično nemaran odnos prema kulturnim objektima je u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Baština koju su nam ostavila carstva što su vladala ovim prostorima je ogroman turistički potencijal koji može da zaposli mnogo ljudi i zadrži ih u svojim sredinama. Ali u lavirintima naših mentaliteta, birokratskih procedura, koruptivnih političkih elita i investitorskih apetita, veliki broj tih vrednih objekata nestaje pred našim očima.
