Otkriće da na Crvenoj planeti ima leda za petsto metara dubok okean podstaklo je astronaute da razmišljaju o slanju ekspedicije na nama najbližu planetu ne bi li otkrili prisustvo bilo kakvog oblika života
Led je u znatnim količinama pronađen na velikom prostoru ispod površine Marsa. Ovo otkriće Američke agencije za istraživanje svemira (NASA) spada među najvažnija kada je o Crvenoj planeti reč. Ono razrešava jednu od najdubljih misterija, ukazuje na mogućnost slanja ljudske ekspedicije i ponovo otvara pitanje da li na toj planeti ima života.
Poznavaoci sugerišu, delimično zbog ovog otkrića, da NASA ozbiljno razmišlja o projektu slanja ljudske posade na Mars u narednih dvadeset godina.
Američka agencija za istraživanje svemira najavila je dramatično saopštenje vezano za otkriće leda na Marsu za naredni četvrtak. Potpuniji izveštaj vezan za ovo otkriće pojaviće se u NASA „Žurnalu“ nešto kasnije istoga dana.
Ove novosti otkrila je letelica Mars Odisej, koja podatke prikuplja od kraja prošle godine. To je potvrda ranijih pretpostavki koje su ukazivale na mogućnost da se velike količine leda nalaze ispod površine planete. Takođe, ovo otkriće daje odgovor na pitanje koje je decenijama zbunjivalo istraživače: ima mnogo tragova koji ukazuju da je Mars u prošlosti bio „preplavljen“ vodom. Dakle, gde je sva ta voda nestala? Odgovor je da se voda nalazi u regolitu, sloju kamenja i prašine na samoj površini. Mars Odisej je tokom svoje istraživačke misije poslao mnogo podataka koji daju dobru sliku sastava površine planete.
GAMA ZRACI: Ova letelica ima uređaj koji se zove gamazračni spektrometar i koji traga za gama zracima (svetlost koja nosi veliku energiju) za koje se posebnim postupkom može utvrditi da li potiču iz hidrogena koji se nalazi manje od metra ispod površine planete. Astronomi veruju da se radi o hidrogenu zarobljenom u kristalima leda.
Instrument istih karakteristika i konstrukcije korišćen je i za Lunar prospektor, letelicu koja je otkrila led na senovitim delovima mesečevih polova 1998. godine.
Takođe, Mars Odisej nosi na sebi i neutronski spektrometar koji registruje prisustvo podzemnog leda na istim mestima na planeti. Istraživači su bili iznenađeni jačinom signala koje su uređaji detektovali. Oni su očekivali da će im biti potrebno više od godinu dana da prikupe dovoljno dokaza, no to im je uspelo za samo nekoliko nedelja.
Preliminarni rezultati objavljeni su u martu, ali sada smo dobili veoma vredne podatke koji potvrđuju postojanje velike količine leda južno od 60 stepeni geografske širine Marsa.
I SEVERNO I JUŽNO: Naučnici veruju da isto važi i za Marsovu severnu hemisferu, ali to ne mogu da potkrepe dokazima barem dok se letelica tamo ne uputi kasnije ove godine, kada u tom delu planete prođe marsovska zima.
Najavljena pres konferencija, kada NASA planira zvanično da objavi informacije o najnovijim otkrićima, mogla bi biti pomerena i za neki dan pre četvrtka, budući da su vesti o ledu na Marsu već procurile iz britanskih medija. Takođe, ovo dramatično otkriće moglo bi biti putokaz za buduća istraživanja, naročito za akciju spuštanja na planetu, budući da sugeriše gde bi na planeti trebalo tražiti tragove nekadašnjeg života.
Prisustvo ovako velike količine leda, koji bi ako bi se otopio prekrio planetu okeanom dubokim najmanje pet stotina metara, znatno će promeniti pravce daljih istraživanja. Iako su spuštanja bespilotnih letelica već u planu za narednu godinu (evropski Bigl 2 i Nasini Mars roveri), nije bilo predviđeno da se one pojave u oblastima za koje je sada utvrđeno da su bogate ledom. Marsov Polar lender trebalo je da se spusti baš na tom mestu 1999. godine i nesumnjivo je da bi tada otkrio led, ali je prilikom spuštanja došlo do kvara.
Za astronaute će otkriće leda na Marsu biti veliki podsticaj za planiranje novih projekata. Voda je, inače, esencijalna za postojanje života, tako da ovo otkriće znatno povećava verovanje u postojanje života na Marsu u prošlosti, a možda i danas. Zbog toga su uzorci leda i stene doneti bespilotnom letilicom na Zemlju od ključnog značaja za istraživanje.
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Hookup kultura se prodaje kao sloboda. Ali jutarnji osećaj bezvrednosti posle neobaveznog seksa nije neuroza i nije slabost. To je reakcija nekoga ko je bio tretiran kao isceđeni limun, i ko to, ma koliko nerado, dobro zna
Naslov ovog teksta nije greška, tako se malteškim alfabetom piše ime slatkog đevreka napunjenog rogačem i medom, poznatog kao "honey ring"
Jedan mladić priča zašto ga je morilo rano ćelavljenje i kako je skoknuo do Istanbula da presadi kosu
Preminula je Olivera Katarina, umetnica čiji su glas, lepota i gluma obeležili decenije jugoslovenske kulture. Najšira publika pamtiće je po ulozi Lenčeta u kultnom filmu „Skupljači perja“
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
