fotografije: robert čoban
Ruinirane vile sa vrtovima i zapuštene tvrđave iz austrougarskog perioda svedoče da ni Istra, najcivilizovaniji deo nekada zajedničke države, nije imun na boljke postkomunističkih društava Balkana
„Usred te puste i nepotrebne raskoši primećujem da gajite svinje i kokoši…”. Stihovi pesme Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta pulskog benda “Atomsko sklonište” logično su se nametnuli kada sam prošao pored raskošnog ali zapuštenog vrta vile u Staroj Barbarigi.
Da li je Boško Obradović, ne ovaj naš savremenik, političar, već pesnik i tekstopisac “Atomaca” (preminuo 1997) nekada prošao pored ove vile u istarskom selu smeštenom blizu obale, u trouglu između Rovinja, Bala i Fažane – ostaće tajna, ali meni je asocijacija bila neodoljiva.
Dvospratna vila dominira Starom Barbarigom, u njenom nekada raskošnom vrtu nema “svinja i kokoši”, a tragovi tropskih biljaka i baštenskih fontana i skulptura još su vidljivi. Raskošna ulazna vrata vile zamandaljena su lancem i velikim katancem. Posle sam čuo da ovaj objekat deli sličnu sudbinu kao i mnoge palate na ekskluzivnim lokacijama širom Istre, Kvarnera, Dalmacije i Boke Kotorske: postoji mnogo naslednika, neki od njih su čak i na Novom Zelandu, ne mogu da se dogovore o njenoj sudbini i prodaji pa vila čami prazna i zapuštena.
Na ulazu u Staru Barbarigu, naselje od svega par kuća, ispod table sa imenima poginulih u Drugom svetskom ratu – palim borcima NOB-a (njih četvorica) i žrtvama fašističkog terora (7 imena) sedi starac i puši cigar. Pada u oči da su gotovo sve žrtve pale 1944. i 1945. nakon pada Italije, kada su Musolinijevu vojsku zamenile trupe nacističke Nemačke, koje su započele i činile druge zločine nad civilima. Takođe, među žrtvama je podjednak broj Hrvata i Italijana.
Barbariga je ime dobila po plemićkoj porodici Barbarigo iz Venecije, koja je na tom mestu imala posed. Na ovom području postoje brojna nalazišta iz rimskog vremena, kao što su ostaci nekadašnjih kuća, delovi pogona za izradu vune i bojenje tkanine, uljare iz 4. veka, dve velike rustikalne rimske vile prekrivene šarenim mramornim mozaicima, kao i ostaci ranohrišćanske trobrodne bazilike Svetog Andreja s mozaicima, sarkofazima i pločama isklesanim u 7. veku. Na jednom zidu ostao je natpis “Tito”.
Produžavam i odmah pored Velikog mola u Barbarigi, skriveno u borovoj šumici, pronalazim austrougarsko odbrambeno utvrđenje, jedno od brojnih u ovom delu Istre. Kao i u slučaju one vile, utvrđenje je zapušteno, u njemu nije puno smeća, ali nije održavano i prepušteno je zubu vremena i (ne)brizi turista i lokalaca. Zanimljivo je kako u ovom, najrazvijenijem delu Hrvatske, nema dovoljno svesti da se putem EU projekata ovakva mesta mogu srediti i staviti u funkciju turističke ponude pošto su turisti svakako tu, na plažama svega par metara dalje i ne treba ih namenski dovoditi kao u Vojvodini ili Slavoniji, na primer.
Odmah pored plaže nalazi se Obalna utvrda i baterija San Benedeto, koja je počela da se gradi 1898. a završena je 1903. godine. Bila je prva u nizu i kao podrška većoj utvrdi Fort Forno. Imala je naoružanje od dva obalna topa kalibra 150 mm i dva topa kalibra 70 mm, a posada joj je brojila nešto više od 200 ljudi. Za vreme JNA od 1945. do 1991. u njoj je skladištena municija, a jedno vreme pored nje su logorovali svakog leta i pitomci Jugoslovenske ratne mornarice. Danas je još uvek u “relativno dobrom” stanju, ali i vreme čini svoje pa polako propada. Kao i ona manja kod Velikog mola – nije puna smeća, ali je primetno neodržavanje i nedostatak ideje kako da bude upotrebljena u sklopu kulturne i turističke ponude Istre.
A svega par kilometara dalje, u moru, nalazi se model kako je moguće napraviti nešto od ovakvih mesta. Reč je o ostrvu Mali Brion i Tvrđavi Minor na kojoj se od 2001. redovno organizuju predstave i koncerti u okiru čuvenog “Ulysess” festivala koji organizuje umetnički i bračni par Šerbedžija, pod producentskom palicom Duška Ljuštine, najdugovečnijeg pozorišnog menadžera Jugoslavije i Hrvatske.
Građena od 1895. do 1900. deo je drugog obrambenog pojasa koji je okruživao Pulu. Impresivna fortifikacija izduženoga tlocrta, osnovnih dimenzija 175 x 90 metara, ugrađena je u izdubljenu stenu, a glavni zadatak joj je bio kontrola severnog prilaza Puli kroz Fažanski kanal. Artiljerijsko naoružanje sastojalo se od dalekometnog i kratkometnog obrambenog oružja. U blizini utvrde na obali 1910. sagrađena je torpedna baterija – stanica za lansiranje torpeda. Iako je Mali Brion zadržao svoj izvorni krajolik prožet gustom makijom, skrivene od pogleda mogu se pronaći mnogobrojne austrougarske fortifikacije. Dve decenije kasnije, država koja ih je brižno planirala i gradila raspala se i nestala “u ropotarnici povjesti”, a tvrđavama je ovladala Italija protiv koje su one i nastale. Posle Italije, kratko su tu bili nemački okupatori, pa vojska socijalističke Jugoslavije i napokon – Hrvatska, posle čijeg proglašenja nezavisnosti i kasnijeg ulaska u NATO-savez su svi ti objekti napušteni, a samo retki od njih, poput ovog “Šerbedžijinog” na Malom Brionu, imali su sreću da im neko osmisli održivu namenu.
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih.
Oni koji su u ratu rušili, minirali i palili bogomolje sve tri strane imaju identični odnos prema baštini, svojoj i tuđoj, i u miru 30 godina kasnije
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
U psihologiji se to zove parasocijalna veza. Kad znaš svašta o omiljenoj pevačici ili fudbaleru, pa umisliš da ih stvarno poznaješ. A to može biti i opasno
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
