Novi, XXI vek, započeo je potpuno novom granom medicine – regenerativnom medicinom. Ideja da je matična ćelija sposobna da se diferencira u druge ćelije i tkiva i da se pomoću toga stvore uslovi za terapiju nekog oboljenja pokazala se kao revolucionarna, a terapije „adultnim“ (odraslim) matičnim ćelijama su se intenzivno razvile u poslednjih deset godina, kada je tehnologija uznapredovala i uspela da ih bezbedno sačuva i u određenom trenutku bezbedno upotrebi. U poslednjih nekoliko godina, u čitavom svetu, urađeno je nekoliko desetina hiljada ovih terapija kod velikog broja oboljenja.
Danas matične ćelije leče više od 70 bolesti, a naučnici kažu da se od njih u budućnosti očekuje još više. Oko 1000 dece iz Srbije (odnosno toliko njihovih najbližih srodnika) ne mora da strahuje za svoju budućnost. Njihove matične ćelije su na sigurnom – u privatnoj banci Cryo Save nadomak Brisela, koju je među prvima posetila ekipa „Vremena“ (vidi tekst „Jednom u životu“, broj 988).
Osam meseci nakon te posete, 20. oktobra, u Beogradu je održan Međunarodni simpozijum o naučnim dostignućima, razvoju i tendencijama u regenerativnoj medicini na kome su govorili eminentni strani i domaći stručnjaci u ovoj oblasti. Tim povodom „Vreme“ objavljuje ekskluzivni intervju sa direktorom najveće privatne banke matičnih ćelija u Evropi i čovekom koji je projektovao zgradu sa uslovima idealnim za njihovo čuvanje – dr Markom Vateršutom.
„VREME„: Jedno je sigurno, kada čovek ovlada svim tajnama matičnih ćelija, biće to prava revolucija u modernoj medicini. Koliko daleko smo već zakoračili u tu avanturu i koliko brzo naše znanje o matičnim ćelijama i njihovoj upotrebljivosti raste?
DR MARK VATERŠUT: Koračamo polako, ali odlučno. Već više od 74 različite bolesti leči se adultnim matičnim ćelijama. Što se tiče embrionalnih matičnih ćelija, ako pogledate na sajtu ClinicalTrials.gov, videćete da se tamo nalazi više od 3000 kliničkih ispitivanja koja se trenutno vrše i koja će sigurno biti korišćena u lečenju čak i u narednih nekoliko godina.
Da li se matičnim ćelijama mogu izlečiti i Alchajmerova i Parkinsonova bolest?
Studije su pokazale da su pacijenti koji boluju od Parkinsonove bolesti pokazali izvesno poboljšanje posle tretmana matičnim ćelijama. Što se Alchajmerove bolesti tiče, pojavili su se lekovi koji imaju izgleda da preokrenu tok bolesti nabolje. Ponosno mogu da istaknem da tretiranje bolesti dijabetesa i srca matičnim ćelijama pokazuju sve više pozitivnih efekata.
Na koji način se matične ćelije gaje u laboratoriji i na koji način se modifikuju u druge, potrebne ćelije?
Gajenje matičnih ćelija odvija se u najsavremenijim čistim sobama zaštitnim metodama. U našoj laboratoriji gajimo sva tri nivoa ćelija, počevši od embrionalnih do same pupčane vrpce.
Glavni cilj bioinženjeringa matičnih ćelija je da omogući kontrolu diferencijacije matičnih ćelija. Kako se to postiže?
Telo je samo inteligentno. To znači da mi ne moramo da kontrolišemo potpunu diferencijaciju ćelije. Tačna količina pupčanika (MSC) je sasvim dovoljna. I kada se oslobode faktori rasta u tkivu koje ih okružuje, MSC će se diferencirati unutar samog tela.
Kome se preporučuje ostavljanje matičnih ćelija, ko sve iz porodice donora može da se leči matičnim ćelijama i koliko puta može da se koristi jedan uzorak? Na primer, da li je izvodljivo da se više članova porodice leči od različitih bolesti?
Čuvanje krvi matičnih ćelija ili samog pupčanika naročito je preporučljiv porodicama sa istorijom dijabetesa ili srčanih oboljenja. Detalji već izvedenih transplantacija mogu se naći na našem veb sajtu www.cryo–save.com. Ekspanzija matičnih ćelija (još uvek u fazi kliničkog ispitivanja) omogućiće nam da pribavimo još više ćelija, što će nam dati mogućnost da tretiramo i više od jednog člana porodice.
Da li je uzimanje matičnih ćelija uvek uspešno?
U nekim slučajevima ( dva-tri odsto) uzorak nije upotrebljiv. Razlozi su razni, na primer, kada su u pitanju komplikacije na porođaju pa se doktor, razumljivo, usredsredio na bebu i majku, umesto na uzimanje uzorka.
Kada ste se vi zainteresovali za proučavanje matičnih ćelija i kako je nastala ideja da se osnuje banka matičnih ćelija kakva je Cryo Save?
Budući da sam klinički patolog, oduvek me je fascinirala preventivna medicina. Za matične ćelije zainteresovao sam se 2000. godine. Fascinirala me ta nova metoda kojom lečimo bolesti, umesto da ih samo tretiramo.
Vi ste projektovali banku u Belgiji. Koliko je to bio veliki izazov za vas i koliko je zadatak bio težak?
Volim projektovanje. Do sada sam projektovao i izgradio nekoliko laboratorija u svetu. Nove prostorije su sigurno najveće i najlepše. I zaista mi je drago što sam izgradio jednu od najlepših i najboljih banaka ove vrste u svetu.
Prilikom projektovanja vodili ste računa ne samo o bezbednoj prezervaciji matičnih ćelija već i o tome da zgrada bude u potpunosti samoodrživa i bezopasna za životnu sredinu. Da li je Cryo Save pionir kada je o toj vrsti arhitekture reč?
Predstavnici nekoliko biobanaka su već dolazili da nas posete i implementiraju naše ideje. Pretpostavljam da to znači da jesmo pioniri u ovoj oblasti.
U kojim zemljama postoje Cryo Save laboratorije i da li su po standardu iste kao i laboratorija u Belgiji?
Imamo banke u Nemačkoj, Dubaiju, Indiji i Francuskoj gde čekamo dozvolu. Svi rade pod okriljem međunarodnih ili lokalnih ISO ili AABB standarda.
Da li je poznato u kojim zemljama je najviše uzetih uzoraka?
Španija je definitivno prva po broju uzoraka koji se čuvaju. To je, takođe, zemlja sa veoma dugom tradicijom doniranja organa, tako da im je ova tema poznata. U drugim zemljama ljudima je potrebno pružiti više informacija o ovoj temi.
Gde se Srbija nalazi kada je reč o broju uzetih uzoraka?
Za sada postoji više od 1000 uzoraka iz Srbije koji se čuvaju u banci Cryo Save. Čini se kao da broj uzoraka u Srbiji raste sa porastom broja budućih roditelja koji shvataju važnost čuvanja matičnih ćelija. Smatramo da će to uskoro postati normalna stvar u Srbiji kao što je to praksa u drugim evropskim državama i u svetu.
Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir, dodeljena kineskom disidentu Lju Sjaobou, nije jedina koja je, osim pohvala, izazvala i oštra protivljenja i kritike pojedinih strana. Naime, Vatikan, sedište Katoličke crkve, smatra „neprikladnom“ odluku Nobelovog komiteta da nagradu za medicinu dodeli Robertu Dž. Edvardsu, zaslužnom za razvoj postupka vantelesne oplodnje. Britanski naučnik, od početka oktobra – nobelovac, Edvards i njegov kolega Patrik Steptou (umro 1988. godine) pedesetih godina prošlog veka razvili su tehniku veštačke oplodnje tokom koje se jajne ćelije oplođavaju izvan tela, a zatim se usađuju u matericu. Prva osoba rođena zahvaljujući ovom metodu je britanka Luiz Braun, rođena 25. jula 1978. godine.
„Veštačkom oplodnjom omogućeno je da se prevaziđe neplodnost, koja pogađa veliki deo čovečanstva, tačnije više od deset odsto svih parova u svetu“, stoji u obrazloženju Komiteta za dodelu Nobelove nagrade iz Stokholmu. Pored ustaljene medijske pažnje, Edvardsu su, krajnje neuobičajeno, stigle na hiljade i hiljade čestitki od parova koji su zahvaljujući njegovom otkriću postali roditelji.
Do sada je „iz epruvete“ rođeno oko četiri miliona beba. Međutim, ovaj rezultat ne vide svi jednako pozitivno. „Da nije Edvardsa, ne bi postojalo tržište na kojem se prodaju milioni jajnih ćelija i ne bi postojao svet u kojem je veliki broj zamrzivača punih embriona“, rekao je Injasio Karasko de Paula, zvaničnik Vatikana za etička pitanja i odbranu života. On je još rekao da bez Edvardsa svet ne bi došao u „neobjašnjivu situaciju, u kojoj decu rađaju babe ili surogat majke“. Ova oštra kritika je, s druge strane, izazvala oštre kritike među zagovornicima veštačke oplodnje.
U Srbiji, međutim, gde svaki šesti bračni par ima problem sa sterilitetom, polemika nije poprimila takve razmere. Šta o ovom kažu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Đakon Petar Dabić, inače kardiolog u Institutu za kardio-vaskularne bolesti na Dedinju, na jednom od predavanja o prihvatljivosti vantelesne oplodnje u Pravoslavlju, rekao je da se bračni sterilitet shvata kao bolest koju treba lečiti. Za istočne hrišćane „Bog je uvek taj koji isceljuje, lekari su njegovi posrednici, a lekovi i metode sredstva koja su nam Promislom Božijim stavljeni na raspologanje“. Doktor Dabić je rekao da je sa pravoslavnog stanovišta „primena metoda biomedicinski potpomognute oplodnje prihvatljiva ukoliko su pacijenti isključivo bračnici, ako se isključuje učešće trećeg lica (donatora ćelija ili surogat majke)“. Takođe je poželjna oplodnja najviše tri jajne ćelije pre vraćanja embriona u matericu (embriotransfera), dok je zamrzavanje embriona prihvatljivo samo uz obavezni naknadni embriotransfer.
U radu „Etičke dileme u prevenciji i tretmanu ometenosti“ profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (nekada se zvao Defektološki fakultet) Nenad Glumbić piše da je zanimljivo da Katolička crkva, koja se uporno protivi veštačkom oplođenju i selekcionisanju embriona, ima blagonaklon stav prema genskoj terapiji. ◂
Mirko Rudić
