Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Svemirske fotografije Zemlje nisu nikakav značajan korak za čovečanstvo u trećoj dekadi 21. veka, ali jesu kada se u jednačinu doda da ih šalje prvi crnogorski satelit i prva takva naprava sa Zapadnog Balkana koja se našla u svemiru.
Nešto više od tri nedelje nakon lansiranja, satelit Luča napravio je i prvu fotografiju.
Na njoj je vidljiv deo Zemljine površine iznad otvorenog okeana.
„Daljim operativnim radom i dodatnim komunikacionim sesijama, satelit će slati nove fotografije u boljem kvalitetu, a u narednom periodu očekujemo i snimke teritorije Crne Gore iz svemira”, navodi se u saopštenju inženjerskerskog tima Montenegro Space Research-a.
Uskoro bi Luča trebalo da emituje i prvu poruku ka Zemlji.
Prvi crnogorski satelit Luča, lansiran je u svemir sa kosmodroma Vostočni u Rusiji 28. decembra. Narednog dana poslao je i prvi signal.
U orbitu ga je ponela raketa Sojus, „legenda“ svetske svemirske industrije.
Kako je ranije saopštio Montenegro Space Research satelit Luča predstavlja jedini satelit koji je pravno registrovan i operativno upravljan iz jedne zemlje Zapadnog Balkana, te se može punopravno definisati kao nacionalni satelit.
„Na osnovu navedenog, Crna Gora postaje prva država Zapadnog Balkana koja ima satelit koji joj u potpunosti pripada: tehnički, pravno i operativno“, saopšteno je.
Crna Gora je inače 2022. lansirala prvi probni satelit Cube Sat, što je tada označeno kao uvod u lansiranje satelita Luča.
Lansiranje Luče najavljivao je još u januaru 2023. tadašnji premijer Crne Gore Dritan Abazović.
Satelit je, prema kasnijim najavama trebalo da poleti u aprilu 2024, pa zatim u decembru iste godine, a zvanično je otišao sa Zamljine površine 28. decembra 2025.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
