Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Svemirske fotografije Zemlje nisu nikakav značajan korak za čovečanstvo u trećoj dekadi 21. veka, ali jesu kada se u jednačinu doda da ih šalje prvi crnogorski satelit i prva takva naprava sa Zapadnog Balkana koja se našla u svemiru.
Nešto više od tri nedelje nakon lansiranja, satelit Luča napravio je i prvu fotografiju.
Na njoj je vidljiv deo Zemljine površine iznad otvorenog okeana.
„Daljim operativnim radom i dodatnim komunikacionim sesijama, satelit će slati nove fotografije u boljem kvalitetu, a u narednom periodu očekujemo i snimke teritorije Crne Gore iz svemira”, navodi se u saopštenju inženjerskerskog tima Montenegro Space Research-a.
Uskoro bi Luča trebalo da emituje i prvu poruku ka Zemlji.
Prvi crnogorski satelit Luča, lansiran je u svemir sa kosmodroma Vostočni u Rusiji 28. decembra. Narednog dana poslao je i prvi signal.
U orbitu ga je ponela raketa Sojus, „legenda“ svetske svemirske industrije.
Kako je ranije saopštio Montenegro Space Research satelit Luča predstavlja jedini satelit koji je pravno registrovan i operativno upravljan iz jedne zemlje Zapadnog Balkana, te se može punopravno definisati kao nacionalni satelit.
„Na osnovu navedenog, Crna Gora postaje prva država Zapadnog Balkana koja ima satelit koji joj u potpunosti pripada: tehnički, pravno i operativno“, saopšteno je.
Crna Gora je inače 2022. lansirala prvi probni satelit Cube Sat, što je tada označeno kao uvod u lansiranje satelita Luča.
Lansiranje Luče najavljivao je još u januaru 2023. tadašnji premijer Crne Gore Dritan Abazović.
Satelit je, prema kasnijim najavama trebalo da poleti u aprilu 2024, pa zatim u decembru iste godine, a zvanično je otišao sa Zamljine površine 28. decembra 2025.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
