Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Svemirske fotografije Zemlje nisu nikakav značajan korak za čovečanstvo u trećoj dekadi 21. veka, ali jesu kada se u jednačinu doda da ih šalje prvi crnogorski satelit i prva takva naprava sa Zapadnog Balkana koja se našla u svemiru.
Nešto više od tri nedelje nakon lansiranja, satelit Luča napravio je i prvu fotografiju.
Na njoj je vidljiv deo Zemljine površine iznad otvorenog okeana.
„Daljim operativnim radom i dodatnim komunikacionim sesijama, satelit će slati nove fotografije u boljem kvalitetu, a u narednom periodu očekujemo i snimke teritorije Crne Gore iz svemira”, navodi se u saopštenju inženjerskerskog tima Montenegro Space Research-a.
Uskoro bi Luča trebalo da emituje i prvu poruku ka Zemlji.
Prvi crnogorski satelit Luča, lansiran je u svemir sa kosmodroma Vostočni u Rusiji 28. decembra. Narednog dana poslao je i prvi signal.
U orbitu ga je ponela raketa Sojus, „legenda“ svetske svemirske industrije.
Kako je ranije saopštio Montenegro Space Research satelit Luča predstavlja jedini satelit koji je pravno registrovan i operativno upravljan iz jedne zemlje Zapadnog Balkana, te se može punopravno definisati kao nacionalni satelit.
„Na osnovu navedenog, Crna Gora postaje prva država Zapadnog Balkana koja ima satelit koji joj u potpunosti pripada: tehnički, pravno i operativno“, saopšteno je.
Crna Gora je inače 2022. lansirala prvi probni satelit Cube Sat, što je tada označeno kao uvod u lansiranje satelita Luča.
Lansiranje Luče najavljivao je još u januaru 2023. tadašnji premijer Crne Gore Dritan Abazović.
Satelit je, prema kasnijim najavama trebalo da poleti u aprilu 2024, pa zatim u decembru iste godine, a zvanično je otišao sa Zamljine površine 28. decembra 2025.
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Četrdesetak umetnika, novinara i aktivista doniralo je po jedan predmet i sećanje koje budi, a vezuje ih za devedesete. Tako je nastala izložba Devedesete, lično
U knjizi Žene Golog otoka prvi put su objavljena imena žena koje su bile zatočene zbog Informbiroa – njih 1.080. Njihove priče su primer šta se desi sa društvom kojim zavlada ideologija
Čim je postalo izvesno da će se Argentina i Engleska ukrstiti u polufinalu Svetskog prvenstva u fudbalu, meč je podgrejala stara priča o svojatanju Foklandskih, odnosno Malvinskih ostrva, i rata iz 1982. godine
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
